„Volstrit džornal" podržao Vuka Jeremića

Najbolji izbor za reforme u UN jeste srpski kandidat za generalnog sekretara Vuk Jeremić, objavio je u svom uvodniku „Volstrit džornal”.

Ovaj ugledni američki list time je praktično sam odgovorio na pitanje ko će pokrenuti Ujedinjene nacije, koje je postavio u naslovu svog teksta. Uvodnik je objavljen uoči početka zasedanja Generalne skupštine UN i osam dana pre narednog, petog kruga glasanja Saveta bezbednosti za najvišu funkciju u toj međunarodnoj organizaciji, koje je zakazano za 26. septembar.

Nema sumnje da je kandidat Srbije za najvišu funkciju na Ist riveru  tekstom u „Volstrit džornalu” dobio dodatni neočekivani vetar u leđa, i to u možda najbitnijem trenutku, nezvanično objašnjava jedan od saradnika bliskih Vuku Jeremiću.

Preporuka pada pred zasedanje Generalne skupštine UN, koja će poslužiti i kao veliki poligon za dodatno lobiranje velikih sila za „svoje” kandidate za poziciju generalnog sekretara, čije bi ime moglo da bude poznato do kraja oktobra.

„Budući da se na GS UN očekuje najveće lobiranje i trgovina među velikim silama koje podržavaju neke od deset kandidata, Rusija je, kao predsedavajuća Saveta bezbednosti, zakazala naredni krug glasanja odmah po završetku GS UN kako bi se videlo da li su lobiranja urodila plodom, to jest hoće li biti značajnih pomeranja među kandidatima. Što se Jeremića tiče, za njega je važno to što je, iako ne spada u kandidate koje eksplicitno podržavaju SAD ili Rusija, u sva četiri prethodna kruga glasanja držao visoku poziciju”, 

objašnjava izvor „Politike” blizak diplomatskim krugovima.

Šanse i nedostatke ostalih pretendenata analizirao je i „Volstrit džornal”. Podsećajući da je Antonio Gutereš, trenutno prvoplasirani kandidat i bivši premijer Portugalije, „favorit zapadne Evrope”, ovaj list je ukazao i da je Gutereša za vreme njegovog donedavnog mandata na mestu visokog komesara za izbeglice interna revizija UNHCR-a kritikovala zbog toga što nije shodno pravilima čuvao novac UN niti obezbeđivao precizne finansijske izveštaje.

Ističući da tradicija UN nalaže rotaciju po regionima, te da je sad red da istočna Evropa da generalnog sekretara, ovaj list navodi

da je iz te regije favorit Miroslav Lajčak, aktuelni šef slovačke diplomatije. „Volstrit džornal” podseća da je on bio diplomata još za vreme „bivše komunističke diktature” u Čehoslovačkoj i da ima doktorat moskovskog Državnog instituta za međunarodne odnose.

Ovaj medij komentariše i izglede Bugarke Irine Bokove i Argentinke Suzane Malkore da budu izabrane na najvišu funkciju u UN. U tom kontekstu, za Bokovu, koja trenutno predvodi Unesko, navodi se da je favorit Rusije, ali i da joj šanse jenjavaju jer je s četvrte pala na petu poziciju pri poslednjem, četvrtom krugu glasanja.

S druge strane, ni od Malkore, koja je šefica argentinske diplomatije, ne može se očekivati veći uspeh, uprkos podršci koju joj je pružila administracija Baraka Obame.

Te okolnosti, zaključuje „Volstrit džornal”, ostavljaju Vuka Jeremića kao jedinog kandidata vrednog pohvale u ovom odabiru.

„S 41 godinom, Jeremić, školovan na Harvardu, jeste mlad, ali je bio lider društvenog pokreta koji je pomogao da se okonča diktatura Slobodana Miloševića u Beogradu 2000. godine. Kasnije je radio u prozapadnoj vladi Borisa Tadića, koji se 2010. izvinio za masakr u Srebrenici 1995. Čini se i da Jeremić razume da je glavni posao generalnog sekretara da uvede menadžersku kontrolu u birokratiju UN i zatraži od zvaničnika da javno podnesu godišnje finansijske izveštaje kako bi se izbegla korupcija koja je poprimila endemske razmere u vreme Kofija Anana. To bi bilo dovoljno da se povrati poverenje građana u sistem UN”, zaključuje „Volstrit džornal”.

Da li će se ova podrška odraziti na Jeremićeve rezultate u daljem toku glasanja neće se znati samo 26. septembra već i u šestom krugu glasanja, koje se očekuje u prvoj polovini oktobra, ali s nešto izmenjenijim pravilima.

Iako će i tada glasati i stalne i nestalne članice SB UN, ponovo birajući između tri vrste glasova za kandidate (ohrabrujući, neohrabrujući i neopredeljeni), novina je da će glasovi stalnih članica biti zbirno prikazati takozvanim crvenim kartonima.

Na taj način, kandidati će znati kako se kotiraju kod država koje u Savetu bezbednosti imaju pravo veta i čiji glas, razume se, ipak ima veću specifičnu težinu (mada ne i kako je svaka od pet stalnih članica glasala ponaosob).

Pri tom, neohrabrujući glas ne znači veto, ali, kako kaže izvor „Politike”, kandidat koji dobije tri takva neohrabrujuća glasa od stalnih članica – „praktično nema više šta da traži”.