Promene na vrhu liste najvećih gubitaša

Među najvećim gubitašima u prošloj godini samo „Železara Smederevo” nije iznenađenje jer je u neslavnoj petorci ovo preduzeće bilo i 2014. prilično visoko rangirano.

Ostale kompanije sa liste Agencija za privredne registre bile su nešto drugačije pozicionirane u kategoriji gubitka ali su se, manje-više, jednako gušile u finansijskim problemima i imale teškoće u poslovanju. Zanimljiv je slučaj kompanije „Irva” koja 2014. nije bila ni u sto vodećih gubitaša, a sada zauzima peto mesto. To se dogodilo jer su ovom preduzeću u stečaju prihodi bili minimalni a poslovna imovina smanjena je za čak 98 odsto.

Najveći gubitak u prošloj godini imao je koncern „Farmakom MB” (u stečaju), koji je sa 66. pozicije u 2014. i dugom od 1,1 milijardu izbio na vodeće mesto jer mu je dug, u međuvremenu, narastao na 58 milijardi dinara. On ima za trećinu niže prihode i raspolaže sa drastično manje poslovne imovine, a broj zaposlenih je sa 457 smanjen na 70.

Sledi „Železara Smederevo” sa gubitkom od 17,7 milijardi dinara, „Putevi Srbije” (9,5 milijardi), „EPS snabdevanje” iz Beograda sa gubitkom od sedam milijardi dinara i beogradska „Irva” u stečaju sa gubitkom od pet milijardi dinara.

Ono što je takođe novost je i to što se u prvih pet gubitaša ne nalaze samo državna preduzeća, godina šampioni u ovoj disciplini, već i firme u stečaju nekadašnjih krupnih kapitalista – poput „Farmakoma” Miroslava Bogićevića i kompanija „Irva” u vlasništvu Đorđija Nicovića. Za finansijske stručnjake to je bila neminovnost koja je kad-tad morala da se dogodi. U narednom periodu, takođe, očekuju nova iznenađenja na ovakvim listama jer je veliki broj firmi koje su kasno ušle u UPPR (Unapred pripremljen program reorganizacije), praktično već zreo za likvidaciju pa sada vlasnici samo kupuju vreme dok se to i zvanično ne dogodi.

– Rast gubitka „Farmakoma” je najvećim delom posledica činjenice da se ovaj sistem nalazi u stečaju te da se postepeno prodaju delovi ove celine što sa sobom nosi ogromne gubitke na imovini kompanije i realno prikazivanje finansijskog stanja – objašnjava Nenad Gujaničić, finansijski stručnjak Vajs brokera. Slično važi i za „Irvu” Đorđija Nicovića, nekadašnjeg vlasnik PIK „Bečeja“ i između ostalog tri tekstilne fabrike „Prvi maj“, „Niteks“ i „Rudnik“ čije je poslovno carstvo, od najmanje 25 preduzeća, odavno počelo da se urušava. Kao i neke druge velike poslovne imperije domaćih tajkuna koje su funkcionisale na bazi velikog duga i sa minimalno sopstvenog kapitala i uglavnom uz jake političke veze. Kada taj dug više nije mogao da se vraća prebacivali su se na skupe kratkoročne izvore finansiranja i upadali u spiralu zaduženosti pa je ovakav ishod bio neminovan, ističe naš sagovornik.

Sa druge stane, kada je reč o „Putevima Srbije” oni su, po rečima našeg sagovornika, veći deo gubitka napravili iz poslovanja(7,2 milijarde dinara), usled nešto nižih prihoda i povećanih poslovnih rashoda.

Aleksandar Cvetanović, profesor Građevinskog fakulteta u penziji, kaže da su se „Putevi Srbije” nepravedno našli na listi gubitaša jer njima, u ovom trenutku, nedostaje tri četvrtine novca da bi funkcionisao sistem za redovno održavanje puteva.

– Nepošteno je reći da su oni gubitaši jer imaju nedovoljno para i za održavanje puteva – kaže Cvetanović. Nepovoljno na poslovanje „Puteva Srbije” između ostalog uticalo je ukidanje prihoda od akciza na gorivo od kojih su nekada prihodovali 150 miliona evra, i smanjenje subvencija koje sada iznose 7,5 milijardi dinara, a 2010. su iznosile čak 22 milijarde dinara. Od putarina prihoduju oko 140 miliona evra. Ti prihodi ne pokrivaju održavanje puteva (za koje je godišnje potrebno između 220 i 230 miliona evra), a kamoli za rekonstrukciju puteva za šta je potrebno između 250 i 300 miliona evra godišnje. Treba takođe podsetiti da ovo preduzeće umesto državnih održava i lokalne puteve, za šta ne dobija pare.

Još jedan od velikih sistema – „EPS snabdevanje” jedini je među pet prvoplasiranih smanjio gubitak u odnosu na prošlu godinu, sa 9,1 milijardi na 7,1 milijardu dinara. Iako ovo preduzeće ostvaruje dobitak iz poslovanja krajnji rezultat je negativan.

– Verovatno je reč o otpisima dela nenaplaćenih potraživanja koje je ovo preduzeće ranije moglo da naplati. Ovaj trošak bio je 11,3 milijarde 2015. a 10,5 milijardi dinara godinu dana ranije – objašnjava Gujaničić.

Što se tiče „Železare Smederevo”, njen neto gubitak je za čak 54 odsto veći nego godinu dana ranije, uprkos optimističkim najavama da će čeličana vođena menadžerskim timom „HPK inženjeringa” 2015. godinu završiti u plusu. Naš sagovornik kaže da najveći deo gubitka dolazi iz samog poslovanja (minus od 15 milijardi dinara), a osim nepovoljnih uslova na tržištu, na ovo je uticao model poslovanja kompanije koji je (zbog visokih cena sirovina) teško održiv bez subvencija. Ranija objašnjenja iz vlade bila su da je povećanju gubitaka „Železare” najviše kumovala niska cena čelika na svetskom tržištu, što je delom istina. Ipak, stručnjaci delimično za ovakve poslovne rezultate krive neefikasno vođenje kompanije. Kao pozitivan primer navode NIS koji je, uprkos rekordno niskim cenama sirove nafte, zabeležio i protekle godine pozitivno poslovanje.