Zašto glasanje na fakultetima treba da bude javno

Kulturna javnost ovih dana burno je reagovala zbog činjenice da dva ugledna vanredna profesora Ivan Medenica sa Fakulteta dramskih umetnosti i Ljiljana Blagojević sa Arhitektonskog fakulteta nisu izabrana u zvanje redovnog profesora, o čemu je naš list pisao ove nedelje.

Akademik Branislav Mitrović predsedavao je komisijom koja je napisala predreferat kojim se potvrđuje da dr Ljiljana Blagojević ispunjava uslove za redovnog profesora na arhitekturi.

Da bi se konkurs raspisao bilo je potrebno šest glasova podrške sa njene matične katedre. Tajnim glasanjem profesorka Blagojević dobila je pet glasova podrške, s tim da niko nije obrazložio svoj negativan glas.

Potom je reagovalo 12 od ukupno 18 redovnih profesora ovog fakulteta, koji su podneli inicijativu da se raspiše konkurs za redovnog profesora, za dr Ljiljanu Blagojević, a podršku joj je pružio i doajen Arhitektonskog fakulteta, akademik Đorđe Zloković (1927).

Dekan Arhitektonskog fakulteta Vladan Đokić kaže za „Politiku” da za njega reference profesorke Blagojević nisu sporne.

– Reference za napredovanje u zvanje nisu dovoljan uslov, jer tada ne bi bilo potrebno da se glasa i mogao bi kompjuter da izračuna ko može da pređe u više zvanje. Gleda se sve: učešće u komisijama, odnos prema saradnicima i studentima, karakter. Potrebno je da se katedra pozitivno izjasni o tome, zato i postoje autonomija univerziteta i poštovanje procedure – kaže Vladan Đokić.

Kako dodaje, nakon svega nedavno je usledilo raspisivanje konkursa za vanrednog profesora kako bi se kandidatu omogućilo da i dalje radi na fakultetu, ali profesorka Blagojević nije se prijavila na konkurs, iako joj ugovor ističe prvog novembra. Na univerzitetu su samo redovni profesori zaposleni na neodređeno vreme.

– Nismo do sada imali ovakav slučaj, jer su svi neizabrani profesori želeli da ostanu u istom zvanju. Opet ću se sastati sa rektorom i sa univerzitetskim ombudsmanom. Nikome nije cilj da profesorka Blagojević ne bude na fakultetu – kaže Đokić. Dodaje da je etički da se obrazloži zašto neki kandidat nije dobio podršku, ali ističe da to ne stoji ni u jednom dokumentu, jer na glasačkom listiću se zaokružuje samo „za” ili „protiv”.

Univerzitetski ombudsman prof. Branko Rakić sa Pravnog fakulteta kaže za naš list da glasanje za naučna zvanja treba da bude javno i obrazloženo.

– Postavljali su mi pitanje: „šta je smisao glasanja, ako ja ne mogu da imam svoj stav i da se opredelim kako ja hoću?”. To nije glasanje kao na izborima za poslanike, gde vršite svoje biračko pravo, a nemate nikakvu obavezu. Pa bude: „Glasam za Tadića zato što je lep.” I ne morate da se držite ama baš nikakvih propisanih kriterijuma, jer i nisu propisani, i nikome da obrazlažete zašto ste glasali, kako ste glasali – kaže prof. Rakić i dodaje:

– Zamislite kad bi se sudije opredeljivale po ličnoj simpatiji kod presuđivanja i još da ne moraju ni da kažu zašto su se tako opredelili. Ili ukoliko tražite građevinsku dozvolu i iz opštine vam kažu „ne damo, a nećemo da vam kažemo zašto, jer je naše pravo da vam damo ili ne damo dozvolu”. Pa taj ko bi tako postupao otišao bi ili u zatvor ili na psihijatrijsko lečenje. Još je grđe pozivanje na strah od nečije odmazde ako glasate kako se nekome ne sviđa, pa kao zato mora tajno. Još je car Dušan u svom Zakoniku rekao: „Sve sudije da sude po zakoniku, a ne po strahu od carstva mi.” To se zove načelo zakonitosti.

Kada je reč o pozivanju na autonomiju univerziteta i nemešanje države u njihov autonomni domen, ombudsman kaže:

– Ni u jednom normalnom društvu „ćeif” i hir nisu izvor prava. Što bi Univerzitet tu bio izuzetak? Mnogo je slučajeva ostanka bez posla na univerzitetu zbog nedobijenih glasova. Na univerzitetu postoji nepodnošljiva lakoća igranja sa sudbinama kolega.

Prema njegovim rečima, problematični su i „uzdržani glasovi” koji su izjednačeni sa glasovima „protiv”.

– Malo je besmisleno da član stručnog tela koji treba da se izjasni o ispunjenosti propisanih kriterijuma kaže da „ne zna” kako da se izjasni, a da ludilo bude veće računa se kao da su i odsutni glasali protiv, tako da epidemija gripa može nekoga da izbaci sa posla. Veoma je čest slučaj da neko ima većinu glasova prisutnih koji su glasali, a bude izbačen, jer je bio „tanak” kvorum, plus uzdržani, pa ta većina od prisutnih nije i većina od ukupnog broja članova. A moguće je i da neko ne prođe bez ijednog glasa „protiv”, a sa velikim brojem glasova „za”, ako su odsutni i uzdržani brojniji od tih koji su bili „za”.

Saša Bovan, redovni profesor Pravnog fakulteta, stručnjak za tumačenje prava, objašnjava da primedbe na nečiji referat mogu da se dostave samo pisanim putem u roku od 30 dana od kada je referat stavljen na uvid javnosti.

– Ne može niko da se izjasni protiv kandidata na Veću, ni javno ni tajno, jer je prošao rok za pisanu žalbu. Time krše prava onoga za koga se glasa. U akademskoj sferi argumenti moraju da budu javni i transparentni. A kada je reč o napredovanju u zvanje, najvažniji uslov vezan je za naučno-istraživački rad. Ukoliko ocenjujete nešto drugo, otvara se prostor za manipulacije i moralno-političku podobnost – smatra profesor Bovan.

I akademik Kosta Čavoški naglašava da svaki stav mora da se obrazloži, jer se na taj način odgovara pred javnošću.

 – Zašto bi glasanje na katedri od deset ljudi gde se svi poznaju bilo tajno? Reći svoj razlog je valjda pitanje časti – smatra Čavoški. Konkretan slučaj koji se odnosi na profesorku Ljiljanu Blagojević biće tema na sednici univerzitetskog Senata za dve nedelje.