Preknjiženi vlasnici „Bukovičke banje"

Aranđelovac – Nakon što su, posle dva meseca, slegle strasti nakon raskida ugovora, zaključenog 2012. godine o kupovini hotela Bukovičke banje i nastupio tajac pred moguću narednu prodaju „Starog zdanja”, „Šumadije” i još četiri objekta koji su već bili predmet kupoprodajnog ugovora sa Privrednim društvom „Amasis” Miroljuba Aleksića, Služba za katastar nepokretnosti opštine Aranđelovac podigla je novu prašinu zaključkom od 23. septembra. Njime se kao nosilac prava nad objektima, uz „Bukuljsku novu slatinu” a. d., kako glasi sadašnje poslovno ime nekadašnje „Bukovičke banje” a. d., dopisuje Republika Srbija, a umesto svojine ranije „Bukovičke banje”, upisuje pravo korišćenja, koje, kako nam je objasnio advokat, ne postoji ni u Ustavu ni u drugim propisima. Inače, radi razjašnjenja, do promene imena „Bukovičke banje” u „Bukuljsku novu slatinu” došlo je radi zaštite poslovnog imena – brenda Bukovičke banje od mogućih zloupotreba.

U gradu pod Bukuljom, u kome je Aleksić prethodnom, uspešno realizovanom investicijom u hotel „Izvor” vratio Bukovičku banju na turističku mapu Srbije, uskomešali su se mnogi, i katastar i „Bukuljska nova slatina” i nekadašnji radnici tog ugostiteljsko-turističkog preduzeća. Prvi, zato što su u preknjižavanju svojine u postupku njenog vraćanja pređašnjem vlasniku najpre uredno doneli rešenje o upisu prava svojine u korist „Bukuljske nove slatine”, a potom sami sebe demantovali zaključkom, kojim istu svojinu upisuju kao državnu, uz obrazloženje da ispravljaju tehničku grešku. Druga strana, „Bukuljska nova slatina”, na taj zaključak upućuje žalbu Republičkom geodetskom zavodu u kojoj tvrdi kako katastar ne ispravlja grešku, već svojevoljno i bez ikakvog pravnog osnova menja nosioce prava i oblika svojine iz privatne u državnu, što nije pisalo u listu nepokretnosti prilikom prodaje imovine. Treća zainteresovana strana, pedesetak radnika Bukovičke banje, koji su na osnovu izvršnih i pravosnažnih sudskih presuda očekivali da naplate oko 50 miliona dinara za neisplaćene zarade i doprinose, ostali su sada kratkih rukava, jer je onemogućena već pripremljena ponovna prodaja hotela i ostalih objekata preko javnog izvršitelja.

– Promena nosioca prava svojine ne može biti tehnička greška i pomenutim zaključkom se ne ispravlja nikakva omaška, jer se tehničke greške odnose na imena, brojeve, pisanje ili računanje, ali ne i na promenu vlasnika svojine, što je apsolutno nezakonito, pa i krivično delo – smatra advokatica Angelina Andrejev, stručnjak za imovinskopravne odnose. „U konkretnom slučaju ožalbenim zaključkom se ne ispravlja greška u katastru, već se svojevoljno, bez ikakvog pravnog osnova, menja vlasnik pomenutih nekretnina, jer se ovim rešenjem odjedanput, bez ikakvog novog pravnog osnova hoteli „Staro zdanje” i „Šumadija”, restoran „Arkade” i dva pomoćna objekta upisuju u katastar kao državna imovina”, smatra advokatica Andrejev.

Tražeći odgovor u službi za katastar nepokretnosti zbog čega su u razmaku od 12 dana doneta dva suprotna rešenja, rekli su nam da nisu ovlašćeni da daju izjave, već da je za to nadležan Republički geodetski zavod. Međutim, u pisanom obrazloženju, njihova pravna služba navodi da su to učinili zbog toga što su navedeni objekti izgrađeni na parceli koja je bila i ostala u vlasništvu države, kao i navedeni objekti, da je park Bukovičke banje 1989. godine proglašen za kulturno dobro i da je upisan u registar prostornih kulturno-istorijskih celina, pa se zbog toga, umesto privatne, upisuje državna imovina. Oni se pozivaju i na dva zaključka vlade iz 2009. i 2011. godine, ne precizirajući šta oni regulišu, ali navode da je „nedvosmisleno utvrđeno da se radi o tehničkoj grešci prilikom izrade rešenja i da su tada bili ispunjeni uslovi za upis državne svojine”, kao i da je na osnovu osnivačkog akta i statuta „Bukovičke banje” utvrđeno da je Republika Srbija osnivač i vlasnik kapitala.

– Katastar je sinonim za pouzdanost i tačnost podataka, a u ovom slučaju nije tako. Naime, u katastru nisu mogli da ukidaju svojinu „Bukovučke banje”, odnosno „Bukuljske nove slatine”, te dopisuju kao nosioca prava na objektima i Republiku Srbiju, i uz to famozno pravo korišćenja. Ako bi sve kako je napisano u listu nepokretnosti i ostalo, onda bi na neodređeno vreme bila zapečaćena sudbina svih objekata u parku Bukovičke banje, po sistemu „ni glodati ni prodati” – smatra Dragan Todorović, direktor „Starog zdanja” d. o. o.

I predstavnik radnika poverilaca Svetozar Ilić smatra da je bilo logično da se imovina, nakon raskida kupoprodajnog ugovora, vrati prodavcu, a ne da se uknjiži na Republiku Srbiju.

„Smatram da se ovde potkrala pravna greška, ili, oni koji su doneli ovakvu odluku ne žele da poštuju instituciju Vlade Srbije”, kaže Ilić.