I šumari oduzimaju nelegalno posečena stabla
Чувари шума одузели више од 3.000 кубика дрва од препродаваца који су их бесправно ставили у промет (Фото Д. Јевремовић)
Čuvari šuma zaposleni u „Srbijašumama” oduzeli su u ovoj godini više od 3.000 kubika drva od preprodavaca koji su ih bespravno stavili u promet. Taj posao donedavno su radili samo tržišni inspektori, ali posle usvajanja izmena i dopuna Zakona o šumama promet drva na javnom putu počeli su da kontrolišu i šumarski inspektori i zaposleni u ovom javnom preduzeću. U „Srbijašumama” otkrivaju da vlasnicima privatnih šuma ne ide naruku ni pooštrena kaznena politika, pa nadležnima sve više upućuju zahteve za dobijanje odobrenja za seču drva. To je ujedno i razlog što na tržištu sada ima manje nelegalnog ogrevnog drveta.
– Nedavna nestašica drva na stovarištima nema veze sa našim preduzećem jer sve ugovorene obaveze na vreme izvršavamo i cele godine kupce snabdevamo drvetom. Mahinacijama nema mesta, a jedino je sigurno da je ovih dana manje nelegalne robe u ponudi jer, osim u šumama, kontrola je redovna i na javnim putevima – ističe Tihomir Murić, izvršni direktor sektora za komercijalne i marketing poslove „Srbijašuma”, podsećajući da šumarski inspektori i tehničari sada mogu da zaustave vozilo sa drvima, pa ukoliko prevoznik nema prateću dokumentaciju o poreklu robe, ona se oduzima.
Oko 610 šumara kontroliše stanje u državnim šumama, dok je oko 300 inženjera i tehničara ovog preduzeća zaduženo za nadzor u šumama privatnih vlasnika. Posle izmena zakonskih odredaba, njihovi vlasnici podneli su „Srbijašumama” za 50 odsto više zahteva za dobijanje odobrenja za seču, u odnosu na prošlu godinu. To rade jer ne žele da rizikuju da ih inspekcija zaustavi na putu bez dozvole, dodaje Murić.
– Nemoguće je da sada imamo više šume za seču, nego na primer lane. Veći broj zahteva vlasnika privatnih šuma predstavlja samo još jedan dokaz da učesnici u prometu drvima sada više strepe da ne budu kažnjeni – dodaje direktor sektora za komercijalne i marketing poslove.
„Srbijašume” mogu da ne odobre prodaju stabala iz privatnih šuma, samo ukoliko nadležni šumar-tehničar proceni da drva nisu za seču. Kada ih obeleži šumskim žigom zelene boje, ali i čim vlasnik plati naknadu za korišćenje šuma, drva iz takve šume mogu da idu u promet.
Prema istraživanjima Šumarskog fakulteta, Uprave za šume i međunarodne organizacije FAO, u Srbiji se godišnje potroši oko sedam miliona kubika drvnih sortimenata (tehničko i industrijsko, ogrevno i ostalo drvo), dok Republički zavod za statistiku podseća da se u zemlji poseče nešto manje od četiri miliona kubika.
– „Srbijašume” proizvode i prodaju oko 800.000 industrijskog i ogrevnog drveta. Pošto fabrike u našoj zemlji troše oko milion i po kubika industrijskog drveta godišnje, njihove potrebe su dva do tri puta veće od naših proizvodnih mogućnosti. Prioritet prilikom prodaje imaju sindikati, udruženja penzionera, škole, javne ustanove, lokalno stanovništvo, kojima se godišnje isporuči oko 300.000 kubika. Preostalih 500.000 kubnih metara drva namenjeno je fabrikama i kupcima za dalju prodaju, to jest trgovcima – nabraja Tihomir Murić.
Srpske šume
– 2,3 miliona hektara pod šumama u Srbiji
– 1,2 miliona hektara privatnih šuma u nadležnosti „Srbijašuma”
– 900.000 hektara državnih šuma u nadležnosti „Srbijašuma”
– 200.000 hektara su nacionalni parkovi, JP „Vojvodinašume” i Srpske pravoslavne crkve