Nezaposlenost u Rumuniji manja nego u Austriji

Beč – Austrijski ekonomisti i bankari zadovoljno trljaju ruke jer svi ekonomski podaci ukazuju da je svetska finansijska kriza, što se tiče regiona Centralne i Istočne Evrope (CIE) gde su oni prisutni, prošla. To se vidi i po finansijskim rezultatima poslovanja najvećih austrijskih banaka pa je tako Erste banka prošle godine ostvarila najveći profit u svojoj istoriji. U brojkama to je 1,26 milijardi evra neto profita, uz gotovo pet milijardi evra novih plasmana.

Predviđanja za 2017. godinu su više nego dobra, jer da je ekonomija ozdravila pokazuju praktično svi parametri. Ima i iznenađenja. Pozitivnih. Tako je, na primer, nezaposlenost u Rumuniji manja nego u Austriji što niko nije očekivao. Prošle godine kod našeg suseda nezaposlenost je iznosila šest odsto, a u Austriji 6,1 odsto. Tržište radne snage na putu ozdravljenja je i u drugim zemljama regiona. Nezaposlenost u Češkoj je četiri odsto, u Mađarskoj pet, dok je najveća u Slovačkoj sa nepunih deset odsto i u Hrvatskoj sa prošlogodišnjih 13,7 odsto.

Region CIE, prema predviđanjima svetskih finansijskih institucija, ove godine bi trebalo da ima veći privredni rast od proseka evrozone koji se očekuje da će biti 1,9 odsto. U Češkoj bruto domaći proizvod (BDP) trebalo bi realno da poraste 2,7 odsto, u Slovačkoj 3,1, u Rumuniji 4,3, u Mađarskoj 3,4 odsto i Hrvatskoj 2,9 odsto.

Ekonomisti kažu da će domaća tražnja biti glavni pokretač privrednog rasta, uz oporavljeno tržište rada, porast zarada i vrlo nisku inflaciju. Uprkos dobrim izgledima ekonomisti i bankari očekuju dodatne mere Evropske centralne banke (ECB) koje bi pogurale privredu.

Zbog niske inflacije kamate su takođe niske u svim zemljama regiona, a u mnogim i na istorijski niskom nivou. Inflacija u evrozoni je u februaru ubrzala na dva odsto, čime je prvi put za četiri godine dostigla ciljanu inflaciju ECB. S obzirom na politiku ECB bankari ne vide mnogo prostora za promene, a mnogo više se nadaju da kamate neće još padati. Ohrabruje ih to što, uprkos niskim kamatama, štednja, odnosno depoziti rastu, a to je istovremeno i najveći izazov u smislu kako klijentima ponuditi druge mogućnosti za investicije, odnosno zaradu.

Javne finansije su u svim zemljama regiona u solidnom stanju i očekuje se da će u pogledu budžetskog deficita i javnog duga u 2017. godini biti ispunjeni kriterijumi Mastrihta. U slučaju budžetskog deficita kriterijum Mastrihta je da minus u državnoj kasi ne sme da bude veći od tri odsto BDP-a, a u pogledu javnog duga da zaduženja države ne smeju da pređu 60 odsto BDP-a.

Po oba kriterijuma najbolje rezultate pokazuje Češka čija je državna kasa prošle godine bila u plusu od 0,5 odsto, a za ovu godinu se očekuje minus od 0,6 odsto, dok je javni dug 36 odsto BDP-a. U Slovačkoj budžetski deficit je planiran na 1,5 odsto, Rumuniji 3,5, Mađarskoj 2,7 i Hrvatskoj dva odsto BDP-a.

Javi dug Slovačke je 53 odsto, Rumunije 37, a preko kriterijuma Mastrihta je u Mađarskoj 74 i Hrvatskoj 85 odsto BDP-a.