Rat ubija i ljubav i brak

Prošlo je više od dve decenije od završetka ratnih sukoba na prostorima bivše SFRJ, a o njima se u javnosti i dalje najviše govori kroz prizmu haških optužnica i kazni. Malo je istraživanja o tome kakve su sve promene i nesreće ovi sukobi doneli stanovništvu. Jedna od tih nevolja su razvodi mešovitih, takozvanih višenacionalnih brakova. Utisak je da ih je, pod uticajem ukupne društvene klime i indukovane međunacionalne mržnje, bilo više nego što je uobičajeno i to je jedna od tužnih posledica ratnih sukoba: neprijateljstva među nacijama razdvajala su ne samo dojučerašnje „bratske” republike, prijatelje i kumove, već i bračne partnere.

Da li je razvoda višenacionalnih brakova tokom ratnih godina zaista bilo više? Teško je tako nešto sa sigurnošću reći, mada su sudije koji su devedesetih godina razvodile brakove, i jednonacionalne i višenacionalne, o tome ponešto znale. Utiske o tome verovatno su imali i službenici ambasada nekih zapadnih zemalja, koji su tih ratnih godina bili suočeni s porastom broja zahteva za useljeničke vize, i to baš višenacionalnih porodica.