Milutinu čizme sačuvale glavu

Oti­sci či­za­ma vo­di­li su pre­ko kr­tič­nja­ka do pče­li­nja­ka, ali ne i do Mi­lu­ti­no­ve ku­će. To ga je spa­slo smrt­ne ka­zne. Sla­voj­ka Pe­tro­vić i Sta­ni­mir Ko­jić le­ža­li su mr­tvi u se­lu Do­nja Bo­ri­na, u bli­zi­ni pu­ta Ša­bac–Zvor­nik. Bio je mart 1957. go­di­ne ka­da je ovo dvo­stru­ko ubi­stvo šo­ki­ra­lo ce­lu Ma­čvu.  Se­lom je od­mah pro­stru­jao glas da je zlo­či­nac 27-go­di­šnji me­ha­ni­čar Mi­lu­tin Po­po­vić, pr­vi su­sed po­ro­di­ce Ko­jić. Sum­nja je pa­la na nje­ga za­to što je dve go­di­ne ra­ni­je bio osu­đen na tri go­di­ne za­tvo­ra zbog si­lo­va­nja Sla­voj­ke. Bra­nio se ta­da sa slo­bo­de i upor­no tvr­dio da ni­je kriv. 

U Do­njoj Bo­ri­ni bio je znan kao po­šten i vre­dan do­ma­ćin. Sa mla­dom že­nom i dvo­je de­ce ži­veo je u jed­noj od naj­lep­ših ku­ća u se­lu, okru­že­noj ve­li­kim ima­njem. Ku­ću je de­lio sa stri­cem, se­o­skim sve­šte­ni­kom, ko­ji je u po­ro­di­cu pri­mio Sla­voj­ku kao de­voj­či­cu bez ro­di­te­lja. Ka­da je stric umro, Sla­voj­ki je bio na­me­njen mi­raz za uda­ju. Od­jed­nom je pu­kla bru­ka zbog si­lo­va­nja i ona se pre­se­li­la u po­ro­di­cu kom­ši­je, ko­va­ča Sta­ni­mi­ra Ko­ji­ća.

Mi­lu­tin je po­be­gao pre­ko gra­ni­ce. Ras­pi­sa­na je po­ter­ni­ca, a on je ra­dio u Ita­li­ji, Austri­ji i Fran­cu­skoj. Jednog da­na po­ja­vio se na svom pra­gu.

„Do­šao sam da vo­dim te­be i de­cu”, re­kao je že­ni. Ona ni­je bi­la sprem­na da od­mah kre­ne u svet i zbog to­ga je Mi­lu­tin bio ogor­čen Jed­ne no­ći uzeo je svoj pi­štolj i be­sno za­lu­pio vra­ta. Oti­šao je u Be­o­grad. Po­vre­me­no se vra­ćao da vi­di že­nu i de­cu, ve­što iz­be­ga­va­ju­ći po­li­ci­ju. A on­da se do­go­di­lo stra­šno ubi­stvo.