Srbija traži odlaganje proterivanja dece srpskih radnika na Malti

Ministarstvo spoljnih poslova je od nadležnih malteških organa zatražilo hitno obaveštenje o propisima kojima je regulisan boravak stranih državljana na Malti, kao i o proceduri neophodnoj za regulisanje pitanja na koja su naši državljani na radu u toj zemlji ukazali.

Konzularne konsultacije zakazane su za 27. januar, a reč je o sve učestalijim žalbama naših državljana koji borave i rade u Republici Malti, na tretman porodica sa maloletnom decom „zbog nedovoljnih prihoda na godišnjem nivou”.

MSP u saopštenju za medije navodi da je reč o unutrašnjim propisima Malte koji se odnose na državljane svih država koje nisu članice EU, a koji su u nadležnosti organa zaduženog za izdavanje boravišnih dozvola.

„Imajući u vidu kompleksnost ovog pitanja, Ministarstvo spoljnih poslova je ranije već iniciralo konzularne konsultacije sa Maltom preko ambasade u Rimu koja pokriva Maltu, kako bi se ovo i druga pitanja s malteškom stranom razmotrila i pronašlo rešenje.

Ova inicijativa je prihvaćena, pa su konzularne konsultacije zakazane za 27. januar 2020. godine”, navodi se u saopštenju koje prenosi Tanjug.

MSP je uputilo molbu malteškim organima vlasti da razmotre mogućnost odlaganja donošenja odluka u vezi sa ovim pitanjima do obavljanja konzularnih konsultacija i rešavanja problema.

Na rešavanju ovog pitanja angažovan je i počasni konzul Republike Srbije na Malti, navedeno je u saopštenju MSP.

Dvadeset dvoje dece, poreklom iz zemalja koje nisu članica EU, a među kojima je najviše dece iz Srbije, nemaju pravo da više borave na Malti, jer njihovi roditelji ne zarađuju dovoljno, piše list Tajms ov Malta.

Ove nedelje mnogi roditelji su dobili potvrdu da su njihovi zahtevi za boravak dece odbijeni, jer zarađuju manje od zakonskog minimuma.

Porodice koje potiču iz država izvan EU, moraju da zarađuju najmanje 19.000 evra godišnje, plus 3.800 evra za svako dete.

Ova suma ne uključuje bonuse ili prekovremeni rad.

Maja Braun iz odbora Zajednice Srba, pokušala je da kontaktira agenciju za boravak i ugovori sastanak, međutim, kako kaže, ne postoji volja da se problem reši.

„Ova politika je očigledno diskriminatorska. Zašto Agencija ne želi da razmotri druge izvore prihoda, poput izdavanja nekretnina u drugim zemljama ili ušteđevinu?”, rekla je Braun i optužila poverenika za decu da nije ni od kakve pomoći, iako je Malta zemlja potpisnica međunarodnih konvencija o zaštiti dece.