Rastegljiva statistika nezaposlenosti

Podatak da je pandemija kovida 19 ostavila velike posledice po radnu snagu u Srbiji, a pogotovo podatak o 200.000 onih koji su ostali bez radnog mesta, koji je iznela „Sekons grupa”, začudio je prošle nedelje i Aleksandra Vučića, predsednika Srbije.

On je najpre pitao o kojoj je to grupi reč, jer nije čuo za njih, dodavši da „svako može da izađe s istraživanjem da je četiri miliona ljudi izgubilo posao”, dodavši da je Srbija čak u plusu neke 633 osobe.

„Znate li šta je 200.000 ljudi, o kakvom crnom istraživanju pričate”, upitao je on.

Inače, navedena grupa je radila istraživanje na uzorku od 1.600 ispitanika, obuhvativši prodavce na pijacama, higijeničare, negovatelje, dakle sve one koji nisu fizički mogli da dolaze na posao zbog vanrednog stanja, a od kuće ovaj posao nisu mogli da obavljaju.

Dakle, ostaje enigma kako se do ovih podataka uopšte došlo, a pogotovo je nejasno odakle tolika razlika između njih i zvanične statistike, koja potvrđuje da je oko 9.000 zaposlenih ostalo bez posla. S ovim podacima se složio i predsednik Srbije, istovremeno dodavši da je oko 9.700 ponovo pronašlo zaposlenje.

Ova nelogičnost od 200.000 je utoliko veća ako se ima u vidu i podatak NSZ koji pokazuje da je broj nezaposlenih na evidenciji smanjen u prethodna dva meseca za oko 2.000, dok se oko 9.200 novajlija prijavilo za novčanu naknadu u slučaju nezaposlenosti.

Da nema govora o „armiji” otpuštenih, to jest statistici od 200.000 njih, potvrdio je i Siniša Mali, ministar finansija, istakavši da je trenutna nezaposlenost oko 10 odsto, što je oko 8.790, a to je „pristojan broj za jednu malu zemlju”.

Da je Srbija vanredno stanje prošla bez dramatičnih potresa na tržištu rada, pokazuje i analiza objavljena u majskom broju časopisa „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), po kojoj do sredine aprila nije evidentiran značajniji porast nezaposlenosti. U odnosu na kraj februara, broj zaposlenih u Srbiji 10. aprila bio je manji za 2.032, podvlače stručnjaci.

U moru očigledno neusaglašenih podataka, prema mišljenju prof. Ljubodraga Savića sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, najviše bode oči brojka od 200.000 građana koji su ostali bez posla. Savić smatra da je u to istraživanje, kako je dodao, „prste umešala politika”.

– Nemam utisak da je baš 200.000 građana ostalo bez posla u vanrednom stanju. Previše je to ljudi, čak nismo blizu te brojke. S druge strane, ovo što objavljuje Zavod za zapošljavanje bi trebalo da bude pouzdano i donekle tačno. Ipak, ni to ne znači da je samo baš toliko ljudi ostalo bez posla, jer treba imati u vidu i koliko njih se realno nije ni prijavilo na biro – ističe Savić.

On smatra i da u toku vanrednog stanja nije bilo masovnog otpuštanja, jer su ekonomske mere dale rezultate, ali ipak očekuje da će jedan broj poslodavaca, kada prođu isplate minimalaca, biti prinuđen da otpusti radnike zato što neće imati posla kao pre izbijanja krize.

– Treba da se suočimo sa činjenicom da smo već ušli u teže razdoblje, iako kriza još nije pokazala svoje pravo lice. Tek ćemo se suočavati sa problemima: i društvo, i pojedinci, i privreda. Nikako ne očekujem da će se, sa prolaskom epidemije, situacija na tržištu rada Srbije vratiti u pretkriznu, jer stanje na tržištu rada neće zavisiti isključivo od stepena oporavka naše privrede, već i od privrednog rasta u zemljama sa kojima imamo najjače veze – dodaje prof. Ljubodrag Savić.

Na još jednu nelogičnost, za koju istina postoji objašnjenje, ukazuje i prof. Zoran Stojiljković, sa Fakulteta političkih nauka, ujedno i predsednik UGS „Nezavisnost”.

– Zvaničan broj zaposlenih koji objavljuje Republički zavod za statistiku razlikuje se od podataka koje vodi Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, a ta razlika je stvar različitog vođenja metodologije ove dve institucije. CROSO evidentira samo one koji imaju ugovor sa poslodavcem na neodređeno ili na određeno vreme, a procene statističkog zavoda obuhvataju i one koji nisu osigurani po tom osnovu – podvlači Stojiljković.

Podatak „Sekons grupe” o 200.000 ljudi koji je u toku vanrednog stanja ostao bez posla nije sasvim uverio u istinitost ni predsednika UGS „Nezavisnost”, jer on misli da je realnost o broju onih koji su izgubili posao negde između cifre od 9.000 kojom barata država i tih 200.000.

– Razlika između zvaničnih brojeva i onih realnih najmanje je pet puta veća, možda i šest-sedam, čak osam puta veća, na štetu zvanične statistike NSZ-a. Ali, ako bismo u tu neku novu brojku nezaposlenih uključili i one koji su ostali bez prihoda u sivoj ekonomiji (frilenseri, honorarci, oni koji prodaju na sklepanim tezgama na ulici), onda bismo se približili „Sekonsovoj” statistici od 200.000 ljudi koji su u vanrednom stanju ostali bez posla – siguran je prof. Zoran Stojiljković.

U istraživanju i neformalno zaposleni i samozaposleni

Upitani kako je moguće da postoji toliki disbalans između podataka „Sekons grupe” i onih koje iznosi država, iz organizacije koja je nedavno objavila ovo istraživanje zvanično kažu da su njihovi podaci precizniji jer je njihov uzorak obuhvatio sve one koji su bili zaposleni na bilo koji način u februaru 2020.

– U zaposlene računamo sve: i formalno zaposlene u preduzećima, ali i neformalno zaposlene i samozaposlene, a toga nema u statistici NSZ-a. Za naknadu se prijavljuju samo oni koji su bili formalno zaposleni, a mi smo u broj onih koji su ostali bez posla uvrstili i one koji su radili u privatnom sektoru sa kratkoročnim ili privremenim ugovorima, bez ugovora, na crno... – navodi Marija Babović, direktorka programa „Sekons grupe”, podsećajući da je upravo prema Anketi o radnoj snazi iz 2019. tih neformalno zaposlenih bilo čak više od pola miliona.

Ipak, trebalo bi dodati da se na evidenciji NSZ-a nalaze i oni koji su radno angažovana kroz različite oblike rada (zasnivanje radnog odnosa, pokretanje samostalne delatnosti, privremeno povremeni poslovi). Takvih je od 16. marta do 5. maja bilo registrovano 14.349.