Opstanak je moto nove pozorišne sezone

Bez obzira na pandemiju grad Rijeka ostaje evropska prestonica kulture (EPK) 2020. Ovaj status je našem HNK-u (Hrvatskom narodnom kazalištu Ivan pl. Zajc u Rijeci), kao ključnoj instituciji grada omogućio da, uprkos prekidu izvođačke produkcije, opstanemo i nastavimo da uspešno realizujemo većinu planiranih programa.

Startovali smo premijerom „Plamteća voda”, grčkog koreografa Andonisa Fonijadakisa 27. jula na sceni HNK u Rijeci, kaže Maša Kolar, umetnička direktorka baleta ovog pozorišta.

Naša sagovornica poznata je i kao izuzetna igračica i koreograf. Za beogradsku publiku svojevremeno je postavila balete sa Zoranom Markovićem „Interval”, „Otelo” i samostalno „Don Žuana”.

Učestvovala je i na Beogradskom festivalu igre, na kom će i ove godine nastupiti i to,  kako je najavljeno, sa predstavom „Čipka”  20. septembra u Beogradu, a dan kasnije u Novom Sadu. Karijeru je započela u Hrvatskoj, potom nastavila u Nemačkoj i Italiji. Od 2017. vodi balet HNK Rijeka i uprkos teškoj situaciji koju je izazvala korona bori se za svoju umetnost.

– Fonijadakisova „Plamteća voda” inspirisana je elementom vodom, koji nikada ne poprima finalan oblik, već podleže večitim transformacijama. Preobrazba je glavni imperativ riječkog baleta u trenucima korona apokalipse. S druge strane delujemo u gradu koji je neodvojiv od vode. Rijeka je grad koji teče, a u njemu je kreirana „Plamteća voda”, najnovija Fonijadakisova koreografija koja je postala za ansambl simbolična tačka razmatranja i bivanja. Dogodilo se neočekivano, da smo usred haotičnog i traumatičnog trenutka globalno, ovim projektom u našoj lokalnoj zajednici uspeli da unesemo mir i spokoj. Fonijadakis je koreograf koji zna kako i kuda da usmeri putovanje. Njegova nemilosrdna umetnička ličnost besprekorno je upravljala ovim projektom.

O tome kako je bilo moguće vežbati i igrati pred publikom u zatvorenom prostoru, a opet sačuvati bezbednost po zdravlje Maša Kolar objašnjava:

– Baletski ansambl nije prestao da radi ni u vreme pandemije. Pauza je trajala samo nedelju dana kada smo odradili „prisilni” kolektivni godišnji odmor. Odluka ove vrste je opravdana s obzirom na okolnosti. Rad od kuće nije uobičajen za baletske umetnike, međutim nikad se nije dovodila u pitanje egzistencija naše umetnosti pa smo je vrlo brzo učinili vidljivom putem onlajn prisutnosti u projektima „Zajc uz Vas” i „Zajc uz Vas 2”. Neki od nas iznenadnu pauzu iskoristili su za saniranje starih povreda, za izučavanje nekih novih plesnih praksi, a mnogi su ušli u autorefleksivni dijalog sa svojim telom što je rezultiralo činjenicom da smo u roku od samo dve nedelje uspeli da obnovimo i završimo predstavu „Čipka”, koja je svoju premijeru imala već 5. juna. Ohrabreni tim iskustvom predstavi „Plamteća voda” Fonijadakisa prepustili smo se sa neskrivenim entuzijazmom. Igrači su posebna vrsta homo sapijensa, većina članova naše homogene riječke baletske zajednice strani su državljani i u Rijeci borave radi igre, karijere, stvaralačkog žara. Izolacija po zatvorenim prostorima plesne dvorane njima je prirodno stanje. Naša namera bila je omogućiti što sigurnije uslove rada. Andonisova koreografija prepuna je fizičkih spajanja plesačkih tela, podrški, partneringa ali taj se protok vibracija i energija odvijao u uvek istoj grupi i sa uvek istim plesnim partnerima.

Kako saznajemo od naše sagovornice publika je bila željna programa i izvođenja. Posetilaca nije nedostajalo na premijerama i reprizama oba baletska programa. Tražila se i karta više.

– U parteru pozorišta postavili smo takozvano de luks gledalište, prilagođeno propisanoj fizičkoj distanci, dok smo lože odvojili pleksi staklom. Zgrada se redovno čistila i dezinfikovala. Dočekivali smo publiku u rukavicama i maskama, a na ulazu u zgradu i na spratovima nalaze se punktovi s dezinfekcionim sredstvima. Apelovali smo na publiku da nosi maske, a vođena je pisana evidencija posetilaca i čuvana najmanje 14 dana – naglašava Maša Kolar.

Balet HNK Rijeka gostovao je nedavno i na letnjem festivalu u Šibeniku koji je u novim uslovima imao i drugačiju koncepciju. Kako je sve izgledalo saznajemo od direktorke riječkog ansambla:

– Vodeći se motom „Pokret je nezaustavljiv”, svečano smo „Čipkom” otvorili Šibenski dens festival. Zbog pandemije nisu mogli nastupiti plesni umetnici iz sveta, pa je ova festivalska godina u Šibeniku bila posvećena isključivo domaćoj produkciji. Šibensku publiku smo ostavili bez daha. Kako se ne zna što nam donosi sutra, plesači u svakom izvođenju učestvuju kao da im je poslednje. Prvi put igrali smo „Čipku” pod zvezdanim nebom, u predivnom ambijentu Tvrđave svetog Mihovila. Svakako očaravajuće iskustvo.

Iako je o planovima teško govoriti naša sagovornica ima spremna rešenja:

– Zbog neizvesnosti u pogledu novih mera zaštite od epidemije, koje već ograničavaju kapacitet gledališta i mogućnosti izvođenja na pozornici, te zbog toga i upola smanjenim vlastitim prihodima od prodaje i još neizvesnim subvencionisanjem programa iz proračunskih izvora, nisam u mogućnosti da predstavim program, već samo plan programa za 2020–2021. Balet u sledećoj sezoni planira dve premijere: „Odiseju”, koreografskog tandema Valtera Mateinija i Ine Bruk, te „Pathetique” koji potpisuje Daglas Li i „Brut” koji ću ja postaviti. Okosnicu baletskog repertoara činiće i predstave „Čipka” i „Plamteća voda”. Naći će se tu i „Orašar”, italijanskog koreografa Maura de Kandije, koji se izvodi uz Riječki simfonijski orkestar. Prilagođeno propisanoj fizičkoj distanci rupa za orkestar biće proširena na nekoliko prvih redova partera. Čini mi se da je počela borba za preživljavanje, kako umetničko tako i egzistencijalno. Moto sledeće pozorišne sezone je: „Opstanak”.