„Beloruski scenario" uspeo u Kirgiziji

Jedna osoba je izgubila život, a 700 je povređeno u postizbornoj drami koja po beloruskom scenariju potresa i bivšu sovjetsku republiku Kirgiziju. Posle masovnih protesta opozicije dan nakon glasanja i zauzimanja zgrade parlamenta i vlade u Biškeku, centralna izborna komisija je proglasila preliminarne rezultate nevažećim, preneo je „Sputnjik”.

Nezadovoljne regularnošću parlamentarnih izbora, na kojima 12 od 13 stranaka opozicije nije prešlo cenzus od sedam odsto, njihove pristalice su izašle na ulice sa zahtevom da proruski predsednik Sornobaj Ženbekov podnese ostavku i da se glasanje ponovi. Policija ih je u ponedeljak terala suzavcem i vodenim topovima, ali su juče ujutru upali u zgradu parlamenta i oslobodili iz obližnjeg zatvora bivšeg predsednika Almazbeka Atambajeva i nekadašnjeg premijera Sapara Isakova.

Prema preliminarnim rezultatima, koji su sada poništeni, najviše glasova su osvojile dve najjače partije, obe provladine: stranka Birimdik (Jedinstvo) 24,45 odsto, a stranka Mekenim Kirgistan (Domovina) 23,95 odsto glasova.

Za razliku od nepopustljivog Aleksandra Lukašenka, kirgiski predsednik Ženbekov je brzo pristao da preispita rezultate izbora, iako je rekao da nasilne demonstracije predstavljaju nezakonit pokušaj preuzimanja vlasti. Opozicija tereti vlast za kupovinu glasova i zastrašivanje birača, što su, po oceni stranih posmatrača, verodostojne optužbe.

Stranka bliska bivšem predsedniku Atambajevu, koji je izdržavao kaznu od 11 godina zatvora zbog korupcije, rekla je da je „zbacila vladu kriminalaca”. Njegovi saveznici tvrde da su preuzeli kontrolu nad Ministarstvom unutrašnjih poslova, nacionalnim bezbednosnim komitetom i prestonicom Biškekom. Opozicioni političar i bivši visoki bezbednosni zvaničnik Kursan Asanov proglasio se za vršioca dužnosti ministra unutrašnjih poslova, a dosadašnji ministar Kaškar Janušalijev se nije pojavio na poslu. Demonstranti su imenovali i vršioca dužnosti šefa nacionalne bezbednosti, državnog tužioca i komandanta glavnog grada.

Opoziciona stranka Ata Mekan distancirala se od upada u zgradu parlamenta, rekavši da je to delo „provokatora”, ali da „stoji uz narod”. Građani ove centralnoazijske države, većinom Kirgizi (turkijski narod islamske veroispovesti), nezadovoljni su zbog korupcije i dominacije moćnih klanova u političkom životu, a kriza zbog pandemije je povećala nezadovoljstvo. Potresi u zemlji bogatoj ugljem i zlatom, u kojoj je smeštena ruska vazduhoplovna baza, dešavaju se u trenutku dok se još nije smirila kriza u Belorusiji, a druge dve bivše sovjetske republike Jermenija i Azerbejdžan ratuju oko sporne teritorije Nagorno-Karabaha, što sve stvara pritisak na Moskvu.

Autoritarni predsednici Kirgizije smenjeni su u pobunama 2005. i 2010, ali je poslednjih deset godina zemlja relativno stabilna. Ženbekov je nasledio Atambajeva 2017. kao njegov pulen, ali su se razišli. Obojica se smatraju lojalnim saveznicima Moskve, čija će strateška pozicija u toj zemlji verovatno ostati nepromenjena uprkos nemirima, zaključuje „Moskou tajms”.

Nedelju dana pred izbore na internetu se pojavio snimak u kojem vođa stranke bliske predsedniku govori o nužnosti veće integracije s Rusijom, što je bio povod da pristalice opozicije sazovu „marš za nezavisnost” u Biškeku. Odazvalo se više stotina ljudi. Ženbekov je posle toga na sastanku s Vladimirom Putinom u Sočiju rekao da su pojačane predizborne aktivnosti snaga koje se protive stabilnosti i razvoju Kirgizije.