Oda­kle po­ti­če po­ro­di­ca Ste­va­na Mo­kranj­ca

Sva­ke go­di­ne na „Mo­kranj­če­ve da­ne” kra­jem sep­tem­bra po­što­va­o­ci Ste­va­na Sto­ja­no­vi­ća Mo­kranj­ca od­la­ze u se­lo Mo­kra­nju na nat­pe­va­va­nje ho­ro­va. Ove go­di­ne to­ga ni­je bi­lo zbog epi­de­mi­o­lo­ške si­tu­a­ci­je. Pod­se­ti­mo se po­re­kla ve­li­kog srp­skog kom­po­zi­to­ra.

Ste­van Mo­kra­njac (9. ja­nu­ar 1856–28. sep­tem­bar 1914), ro­đen je u Ne­go­ti­nu. Pre­ci su mu iz se­la Mo­kra­nje. Se­lo je do­bi­lo ime po vla­žnom ze­mlji­štu na ko­me je po­dig­nu­to. Na­se­lje­no je od 1723. go­di­ne. Usled tur­skog zu­lu­ma, na­rod je be­žao pre­ko Du­na­va u Vla­šku. Taj is­pra­žnje­ni pro­stor na­se­lja­va­ju Sr­bi sa Ko­so­va i iz Sta­re Sr­bi­je. Iz­be­glo sta­nov­ni­štvo, ko­je je ži­ve­lo pre­ko Du­na­va, na te pro­sto­re vra­ća se u do­ba Obre­no­vi­ća. Ta­da se se­lo zva­lo Mi­la­no­vo, a 1903. go­di­ne mu je vra­će­no sta­ro ime.

Ro­do­na­čel­nik po­ro­di­ce Ste­va­na Sto­ja­no­vi­ća Mo­kranj­ca je Mar­ko ko­ji se u Mo­kra­nju do­se­lio iz Pri­le­pa 1780. go­di­ne. Ba­vio se ob­ra­dom ka­me­na, kao i me­han­džij­skim po­slo­vi­ma. Po­ro­di­ca Sto­ja­no­vić u Mo­kra­nji se po­mi­nje sa­mo jed­nu ge­ne­ra­ci­ju, jer su se po­tom­ci pre­se­li­li u Ne­go­tin.

Mo­kra­nja je od pr­vo­ga na­se­lja­va­nja ima­la cr­kvu. Sa­da­šnja cr­kva po­dig­nu­ta je na pro­plan­ku. Po­sve­će­na je Sve­toj Tro­ji­ci, a nje­na grad­nja za­vr­še­na je 1872. go­di­ne. Do kro­va je vi­so­ka 13. me­ta­ra, a sa zvo­na­rom 23 me­tra. Cr­kva je ima­la cr­kve­ni hor u pe­ri­o­du od 1903. go­di­ne ka­da je u se­lu sve­šte­nik bio Ži­vo­jin Stan­ko­vić. Pe­va­li su ce­lu li­tur­gi­ju. Go­sto­va­li su u Be­o­gra­du i na dvo­ru kra­lja Pe­tra.

Iz­me­đu dva svet­ska ra­ta Mo­kra­nja je bi­lo jed­no od naj­bo­ga­ti­jih se­la u Kra­ji­ni. Ku­će su bi­le ras­ko­šni­je ne­go u Ne­go­ti­nu. Vi­no­gra­da­ri su, po­red tr­go­va­ca, bi­li naj­i­muć­ni­ji sta­nov­ni­ci Kra­ji­ne. Me­đu­tim, sa in­du­stri­ja­li­za­ci­jom u se­lu su osta­ja­li sta­ri i iz­ne­mo­gli, ta­ko da su mno­ga og­nji­šta uga­še­na

U se­lu po­sto­ji ne­ko­li­ko iz­vo­ra kva­li­tet­ne pi­ja­će vo­de. Na dva ki­lo­me­ta­ra od se­la su Mo­kranj­ske ste­ne. Kroz se­lo pro­ti­če Mo­kranj­ska re­ka ko­ja se uli­va u Ti­mok..
Slo­bo­dan T. Pe­tro­vić,
Kla­do­vo