Ko ugrožava zelenu oazu na Velikom ratnom ostrvu

Verovatno će i ovog leta, po već godinama ustaljenoj praksi, biti postavljen pontonski most, koji će spajati Zemun sa Velikim ratnim ostrvom, bolje rečeno sa peščanom plažom Lido.

Kada je pre dvadeset godina pontonski most prvi put postavljen, niko iz opštinskih vlasti Zemuna, koja se predstavila kao darodavac mosta građanima, nije ni pomislio kakvi će problemi nastati pregrađivanjem Dunavskog rukavca.

Prvi problem je ekološke prirode. Naime, pontonski most zadržava sve što reka na njega nanese – smrdljivi sadržaj mnogih uzvodnih kolektora, granje, panjeve, a ponekad i uginule životinje. Dovoljno je da to stoji par dana na letnjem suncu, pa da se nesnosni truležni smrad proširi na sve strane. U tom ambijentu ne verujem da korisnici mosta baš uživaju.

Zbog ugrožavanja sigurnosti pontonskog mosta, povremeno se otvara prolaz i sva ta smrdljiva masa pokulja nizvodno, zagađujući na svom putu obale i usidrene čamce, pomerajući bove i mrseći vezove.

Drugi problem s kojim se susreću vlasnici čamaca, njihove porodice i brojni prijatelji jeste da ponton sprečava plovila da dođu do Lida i otvorenog Dunava. A kupanje pri obali Velikog ratnog ostrva ni slučajno nije pogodno, niti preporučljivo – iz zdravstvenih razloga – naročito kada u letnjim mesecima voda opadne.

Ako ipak želite da čamcem dođete od Zemuna do Lida ili do otvorenog Dunava, taj zaobilazni put je mnogo duži i neprijatniji.

Morate se spustiti čamcem nizvodno, s mukom se probiti kroz guste nanose granja i plastike, i sa malo sreće ući ćete u Savu. Zatim treba obići celo Veliko ratno ostrvo. I posle pedesetak minuta eto vas na odredištu.

Da li je nekoga briga za stotine, možda hiljade litara utrošenog goriva, za oblake otrovnih izduvnih gasova koje ispuštaju motori i za velike troškove koje čamdžijama nameće postojanje pontona?

Otrovni gasovi polako ali sigurno uništavaju floru i faunu zelene oaze, nadohvat Beograda.

Pogledajmo samo ptice koje, kričeći, preleću s grane na granu, prepadnute bukom motora. i biće vam odmah sve jasno.

Dr Miroslav Todorović,
Beograd