Od života nikada ne treba odustati

Učili su je da uvek pruži ruku slabijem. Tako danas ona uči i sina Vuka. Srećna je što u emisiji „Na večeri kod” (RTS 1, ponedeljak, 22.00) ima priliku da pomogne deci bez doma. Naravno, navija za svoj tim „Biber”, ali ko god da pobedi – novac će otići u ruke onima kojima je to najpotrebnije, kaže pevačica Tijana Dapčević.

Rođena je i odrasla u Skoplju, a poslednjih 20 godina živi u Beogradu, u braku sa Milanom Dapčevićem. Profesor je violončela, voli Mocarta, Baha... U poslednjih mesec dan predstavila je novi hit „Slepa ljubav”, a pokazala se i kao dobra domaćica.

Čini se da nisu izbledeli gestovi humanosti kod nas?

– Slažem se da nisu izbledeli, što imamo prilike da vidimo i svakodnevno dok na mrežama delimo es-em-es brojeve za pomoć onima kojima je to najpotrebnije. Ne znam da li da kažem „nažalost” ili „na sreću”, jer nikom nije drago zbog činjenice da decu moramo da lečimo tim putem. Ali, svakako je divno što se svi ujedinimo u takvim okolnostima, pa ljudska empatija i humanost izađu na videlo. Od života nikada ne treba odustati. Niko nije zaslužio da nema krov nad glavom, da umre jer nema dovoljno novca za lek...

Čime ste zaokupljeni ovih dana?

– Radim na novom projektu, promovišem pesmu „Slepa ljubav” i, kao i svi, trudim se da ostanem normalna i zdrava. Verujem da je karantin pokazao svim ljudima da bismo bez mnogo toga u životu mogli, ali bez kulture – muzike, knjiga, filmova, predstava... teško.

U Skoplju već petu sezonu ste stroga Nemica Ula u sitkomu „Prespav”?

– Verujem da će biti i nove sezone jer je serija „Prespav” pet godina ubedljivo najgledanija serija u Makedoniji, a uskoro će početi emitovanje i u nekim zemljama iz regiona. Svaka epizoda je priča za sebe i u svakoj se obrađuje aktuelna tema bliska svima.

Rekli ste da vam je neostvarena želja da dobijete ulogu na filmu, a i Oskara...

– Gluma je moja velika strast i ljubav, odrasla sam u pozorištu, ceo život se družim s glumcima i odgovorno tvrdim da ne postoji veći filmofil od mene. A želja da dobijem Oskara i dalje postoji i ja sam ubeđena da će se to i desiti, kad-tad.

Šta je lakše, biti pevačica ili glumica? Gde se sudaraju ove dve izvođačke discipline?

– Ne sudaraju se nigde, one se savršeno uklapaju i stvaraju magiju. Scena je moj drugi dom, tu se osećam kao kod kuće i zbog toga za mene ne postoji ništa što moram da definišem kao „lako” ili „teško”. Nema teško. Ništa mi ne predstavlja problem i smatram da svako ko reši da se bavi scenom mora da ima senzibilitet za oboje – glumu i muziku. Važno mi je samo da sam na sceni, a da li ću da glumim, pevam ili sviram, potpuno je nevažno – ja ću uvek naći najbolji način da zabavim publiku.

Šta je presudno za bavljenje muzikom, talenat ili... ?

– Završila sam Muzičku akademiju u Skoplju kao čelista i imala sam priliku da ostanem u Makedonskoj filharmoniji, ali to nije bilo ono što sam u tom trenutku htela. Bavljenje klasičnom muzikom i šou-biznisom su dve potpuno druge planete, tako da bih rekla da su lični afiniteti ono što je presudno. Rad je uvek 99 odsto, dok je talenat samo jedan odsto, ali samo s tim jednim procentom se dobija 100 odsto. S talentom se ili rodiš ili ne, muzika će uvek biti deo naše porodice, jer smo se s njom rodili i čime god da se bavimo – disaćemo muziku. Moja majka je operska pevačica, otac profesor kontrabasa, mlađa sestra je, takođe, pevačica. Vuk će sam odlučiti čime želi da se bavi, za muziku je beskrajno talentovan, ali neću uticati na njegovu odluku ni u jednom trenutku.

Kako gledate na balkansku estradnu scenu?

– Kao na skup istih tonova, autotunjavih, bez mnogo truda da se osmisli nešto što će potrajati malo duže. Sve se svodi na kvantitet, broj pregleda i lajkova, a kvalitet je ostao u drugom planu. Ipak, i dalje tvrdim da pod ovim nebom i internetom ima mesta za sve i da svako treba da se bavi onim što želi, onako kako misli da je najbolje, ali ne mogu da kažem da mi nije krivo što je ostalo malo onih koji se trude da ostave za sobom nešto što zaista vredi.

Predstavljali ste Severnu Makedoniju 2014. na Evroviziji. Da li biste ponovili ovakvo pojavljivanje?

– Učešće na „Pesmi Evrovizije” bilo je nezaboravno iskustvo jer to nije samo takmičenje. Evrovizija je tih nekoliko dana spektakl i tako nešto treba doživeti. Pripreme traju mesecima. Sve to stane u ta tri minuta koliko svaki učesnik provede na sceni. Meni je bilo divno, smatram da sam i sebe i Makedoniju predstavila na najbolji način i opet bih ponovila to iskustvo, što da ne.