Godfriju predat „ključ" srpsko- američkog poverenja

Povodom obeležavanja 140 godina srpsko-američkih diplomatskih odnosa, juče je u Narodnoj skupštini Srbije, na dan kada se vijorila srpska zastava na Beloj kući, daleke 1918. godine, predstavljeno posebno izdanje „Dobrovoljačkog glasnika”, posvećeno Srbima i Amerikancima.

Ovaj glasnik izlazi od 1928. kao najstarije glasilo veterana Srbije. Urednici glasnika su David Vujić, predsednik emeritus Tesla fondacije iz SAD, poslednji od „Serbo 7” Nasinog projekta „Apolo 11”, i ambasador dr Ljiljana Nikšić, a izdavač Lazar Kosanović, jedan od potomaka Nikole Tesle i v. d. predsednika najstarijeg Udruženja ratnih dobrovoljaca Srbije koje je formirano 1903. godine, a čiji je prvi član bio kralj Petar Prvi Oslobodilac.

Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić naglasio je da Srbi i Amerikanci imaju bogatu tradiciju saradnje i da je najveći deo te duge tradicije bio obeležen savezništvom i prijateljstvom.

Ambasador Ljiljana Nikšić je podsetila na podatak da 1868. godine, odlazeći iz Bukurešta, konzul SAD Luj Čepkej nije imao kome privremeno da preda konzulat SAD. Vlada SAD je sugerisala da ga preda konzulu Švajcarske, ali pošto ova u to vreme nije imala konzula u Rumuniji, on je odlučio da do dolaska novog američkog konzula interese njegove zemlje zastupa konzul Srbije Kosta Magazinović. Ostavio mu je imovinu i ključ od diplomatskog sefa sa svim poverljivim dokumentima. To je, kako je istaknuto, diplomatski gest poverenja za pamćenje da predstavnik jedne zemlje služi kao otpravnik poslova druge države s kojom nema ni službene diplomatske odnose.

Simboličan „ključ poverenja” ambasadoru SAD Entoniju Godfriju juče je uručilo troje najboljih studenata Beogradskog univerziteta: Marija Solujić, Luka Milošević i Minja Mucić, svi rođeni u godini bombardovanja 1999, a ambasador treba da ga preda američkom državnom sekretaru Entoniju Blinkenu.

Godfri je rekao da naše partnerstvo stoji na čvrstim temeljima, zajedničkim interesima i međusobnom poštovanju. Govorio je o tome da smo tokom zajedničke istorije delili iste vrednosti. Istakao je, između ostalog, da se raduje nastavku zajedničkog puta i da je impresioniran napretkom Srbije u ekonomskom planu.

Studenti su potom uzeli reč u skupštini.

– Student sam treće godine Pravnog fakulteta. Stojim pred vama danas jer sam imao sreće da se rodim samo dan nakon što je na putu ka porodilištu pogođen Generalštab Vojske RS. Jeste, rođen sam pod bombama. Ta činjenica opredelila je da svoj put usmerim na oblast međunarodnog prava zašto što čvrsto verujem u silu prava, a ne pravo sile. Svakog 24. marta pitam se zašto i kako smo mi, Srbi i Amerikanci, uspeli da skrenemo s puta tradicionalnog prijateljstva. Možda zato što nismo negovali kulturno nasleđe naših predaka i nismo imali novog Pupina niti Vudroa Vilsona da sasluša Teslin narod – rekao je Luka Milošević.

On je razgovarao s Vukašinom Pivačem, iz generacije 1999, koji je trenutno na Univerzitetu „Džordž Vašington” u Vašingtonu, da u ovoj godini, kada se obeležava i 245 godina nezavisnosti SAD, naprave zajedničko studentsko takmičenje u debati o Srbima i Amerikancima i da ti mladi ljudi uspostave mostove razumevanja i „Pupinove kaleme prijateljstva” nakon 22 godine od bombardovanja.

U „Dobrovoljačkom glasniku” čitalac nalazi i podatak da je političar, predsednik Srpske kraljevske akademije i osnivač Narodne banke, a 1881. u funkciji ministra inostranih dela, Čedomilj Mijatović tada potpisao s američkim diplomatom Judžinom Skajlerom Trgovinski sporazum. Svi članovi ovog ugovora pisani su u duhu ekonomskog liberalizma i zasnivali su se na klauzuli najvećeg povlašćenja i reciprociteta.

„Glasnik” podseća i da je Čester Artur, 21. predsednik SAD, obavestio kralja Milana Obrenovića da je odredio Judžina Skajlera da bude prvi američki diplomatski predstavnik u Srbiji u rangu ministra rezidenta i generalnog konzula 1882. godine.

A Ljubomir Mihajlović bio je prvi srpski poslanik u SAD na rezidencijalnoj osnovi. „Glasnik” donosi i periodizaciju odnosa Srbije i SAD prema mandatima američkih predsednika, kao i brojne druge veze dveju država.

Ove godine, podsetimo, održane su četiri konferencije – „Srbi i Amerikanci – 140 godina kasnije”, „Srbi i Amerikanci, rame uz rame u Velikom ratu – jedan datum, dve zastave, dva naroda”, „Od Halijard operacije u Drugom svetskom ratu do ’Vazdušne kampanje’ 1999. godine – naučene lekcije” i „Srpsko-američki odnosi u 21. veku (lobiranje za prijateljstvo u relevantnim američkim institucijama)”. U njima su uzeli učešće potomci Tesle, Pupina, vojvode Stepe Stepanovića, diplomate dr Slavka Grujića, Milunke Savić, naučnici, dijaspora.

Jučerašnji događaj organizovali su Poslanička grupa prijateljstva sa SAD, Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912–1918. i Udruženje znamenitih srpskih diplomatskih porodica.