Park prijateljstva – jedinstveno nasleđe Samita nesvrstanih

Rezultat prvog Samita nesvrstanih održanog u septembru 1961. godine u Beogradu nije bilo samo stvaranje bloka zemalja čiji je cilj bio mir i borba protiv polarizacije sveta, već i formiranje neobičnog parka – Parka prijateljstva. Po svom konceptu ova zelena oaza kod Ušća, koja predstavlja kulturno dobro, jedinstvena je i danas.

Kroz sredinu parka proteže se „Aleja mira” sa stablima koja su zasadili najviši svetski državnici i istaknuti pojedinci. Park je potpuno obnovljen pre tri godine, tako da je i sada pravi kutak za odmor i kratko upoznavanje sa istorijom.

– „Aleja mira” dugačka je 180 metara što ujedno predstavlja broj zemalja koje su kao svoj politički prioritet imale zalaganje za mir. Svi učesnici Prve konferencije zasadili su istu biljku – platan. Platan je izabran jer je dugovečan, što oslikava ideju o uspostavljanju trajnog mira u svetu. Pored svakog zasađenog drveta postavljena je kamena ploča sa imenom državnika, zemlje iz koje dolazi, godinom sađenja i latinskim nazivom drveta. Sadnice platana postavljene su na međusobnoj udaljenosti od osam metara sa idejom da se njihove krošnje na određenoj visini spoje i tako formiraju jedinstven zeleni niz koji je takođe nosio simboliku o povezanosti svih naroda kroz zajedničku ideju – kaže Gordana Miljojković, iz JKP „Zelenilo – Beograd”.

Prvi od predsednika koji je zasadio „drvo mira” bio je šef delegacije Saudijske Arabije, princ Ibrahim Soveil. Soveilova sadnja 3. septembra 1961. godine smatra se „kamenom temeljcem” Parka prijateljstva.

Drugi platan zasadio je tuniski predsednik Habib Burgiba, a zatim su u narednih šest dana trajanja konferencije državnici u parku sadili simbole mira. Josip Broz Tito je kao domaćin zasadio svoj platan 7. septembra i taj datum se smatra zvaničnim početkom formiranja Parka prijateljstva.

Krajem marta 2019. godine „Zelenilo” je završilo radove na rekonstrukciji parka. Prostor površine 10,05 hektara je potpuno obnovljen, poštujući stepen zaštite koji uživa ovaj park (znamenito mesto, kulturno dobro). Radovi su obuhvatili popravku postojećih zastora i obnovu travnjaka uz staze i platoe.

– Stare kamene ploče od krečnjaka zamenjene su svetlosivim i svetlocrvenim granitnim pločama u ukupnoj površini od oko 8.000 kvadratnih metara, a krečnjački ivičnjaci novim granitnim u dužini od 1.843 metra. Izvršeno je nekoliko manjih promena u odnosu na staru matricu parka. Na centralnoj aleji otvorena je nova zelena površina od 846 kvadrata, koja postoji u inicijalnom projektu arhitekte Milana Pališaškog, autora prvonagrađenog arhitektonskog rešenja uređenja Parka prijateljstva. Plato bliži Bulevaru Nikole Tesle spojen je novom stazom sa ovom ulicom, u pravcu planirane Filharmonije – kaže Miljojkovićeva.

Nivelisan je i prostor oko spomenika „Večna vatra” koji je podignut radi postavljanja podnog osvetljenja, tako da više ne postoji stepenik ka postamentu. Obnovljene su asfaltne staze od 10.500 kvadrata, sanirane stepenice ka Keju oslobođenja, postavljene 24 nove klupe.

Kamena obeležja ispred „stabala mira”, njih 191, izdignuta su i očišćena. Zasađena je 61 nova „sadnica mira” umesto onih koje su se u međuvremenu osušile. Na slobodnim površinama u parku posađena su 62 nova stabla i 3.440 sadnica dekorativnog šiblja. Obnovljen je i travnjak na površini od oko 19.000 kvadrata.

Sada na slobodnoj uređenoj površini parka postoji oko 200 stabala. Preovladavaju platani, ali ima i drugih vrsta drveća koje su kasnije u ovom parku sadili državnici i poznate ličnosti…

Trajna uspomena šefova delegacija

U toku trajanja Prve konferencije Park prijateljstva su posetili i ostavili trajnu uspomenu šefovi delegacija: Hasim Džavad (Irak), Džavaharlal Nehru (Indija), Saib Salam (Liban), Muhamed Daua (Avganistan), Felman Velade (Bolivija), Adem Abdulah Osman (Somalija), Modibo Keita (Mali), Kvame Nkrumah (Gana), Makarios (Kipar), Benheda (Alžir), Dortikos (Kuba), Sirimavo Bandaranaike (Cejlon), Ibrahim Abud (Sudan), Hajle Selasije (Etiopija), Bir Bikram Mohendra (Nepal), Hose Hoaken (Ekvador), Sejful Islam el Hasan (Jemen), U Nu (Burma), Norodom Sihanuk (Kambodža), Ahmed Sukarno (Indonezija), Siril Adula (Kongo) i Gamal Abdel Naser (Ujedinjena Arapska Republika).

Mik Džeger posadio sibirski brest

Među onima koji su kasnije posadili svoje drvo u parku je i Ričard Nikson, predsednik SAD. On je pre 51 godinu zasadio drvo mečje leske, zatim je 1972. godine drvo duglazije zasadila kraljica Elizabeta, godinu dana kasnije brezu je „darovao” Moamer el Gadafi, libijski vođa. Indira Gandi, (Indija) 1979. godine izabrala je lipu, a Džimi Karter, predsednik SAD, 1980. sekvoju. Revolucionar Fidel Kastro predsednik i premijer Kube, zasadio je crveni hrast 1986, a Mihail Gorbačov, politički vođa SSSR-a, 1988 – kedar... Svoj „pečat” u Parku prijateljstva ostavili su čuveni „Rolingstonsi” 2007. predvođeni Mikom Džegerom koji je posadio sibirski brest. Sadnja stabala u ovom parku obnovljena je u poslednjih desetak godina.