Migranti u Danskoj će morati da „zarade" za socijalnu pomoć

Milenko Pešić

12. 09. 2021. 18:17

Група миграната на ауто-путу у Данској 2015. (EPA-EFE/JENS NOERGAARD LARSEN)

Ako predlog danske premijerke Mete Frederiksen prođe u parlamentu migranti koji nisu „zapadnog porekla”, moraće da rade 37 sati nedeljno, ako misle da i dalje dobijaju razne beneficije od države uključujući i socijalnu pomoć.

Danska socijaldemokratska manjinska vlada koja sprovodi jednu od najstrožih imigracionih politika u EU s ciljem da zahteve za azil smanji na nulu, osmislila je ovaj plan s ciljem da pomogne migrantima da se bolje asimiluju u društvo ove skandinavske zemlje.

U obrazloženju predloga se kaže da „ ima previše ljudi, posebno onih koji nisu zapadnog porekla, a nemaju posao”. A svako ko dolazi u Dansku mora da radi kako bi mogao da izdržava sebe i svoju porodicu. Ako neko nema posao mora da ima obavezu da doprinese zajednici kako bi ostvario pravo da primi socijalnu pomoć. 
„Želimo da uvedemo novu logiku rada u kojoj su ljudi dužni da doprinose i budu korisni društvu. Ako ne mogu da nađu redovan posao moraće da rade za svoj džeparac. Previše godina smo činili medveđu uslugu mnogim ljudima ne zahtevajući ništa od njih”, rekla je Mete Frederiksen, prenosi AFP.

Premijerka je objasnila da se ova izmena pravila za ostvarivanje raznih socijalnih povlastica odnosi pre svega  na migrantkinje. Prema podacima vlade šest od 10 žena sa Bliskog istoka, Severne Afrike i Turske nije zaposleno.

„Suštinski je problem kada imate snažnu ekonomiju čiji poslodavci imaju potrebu za radnom snagom, a istovremeno postoje velike grupe, pre svega žena nezapadnog porekla, koje nisu deo tržišta rada”, istakla je Frederiksenova.

 Danska premijerka Mete Frederiksen ( EPA-EFE/Mads Claus Rasmussen)

Cilj ovog plana za koji pojedine stranke kažu da je „sulud” je da se uz pomoć lokalnih zajednica kroz rad u društvo integriše 20.000 migranata. Ali, za sada još nije jasno koji bi oblici „društveno korisnog rada” bili ponuđeni doseljenicima. Pogotovo što vladin projekat predviđa da se u proces rada uključe migranti ženskog pola koji već primaju tri do četiri godine razne vrste socijalne pomoći, a nemaju zadovoljavajuće znanje danskog jezika.

„Moglo bi im biti ponuđeno da na plažama skupljaju opuške ili plastiku. Ili da pomažu u rešavanju različitih zadataka unutar firmi. Za nas je najvažnije da ti ljudi izađu iz svojih domova i počnu da rade”,  objašnjava  ministar za rad, Peter Humelgard.

Portparolka levičarske Crveno-zelene alijanse  Mai Viladsen plan vlade je nazvala „glupim” jer može dovesti do smanjenja zarada već zaposlenih radnika: „Bojim se da će ovo završiti kao ‚socijalni damping’, praksa da poslodavci koriste jeftinu radnu snagu uz državnu podršku tako što šalju migrante da rade bezvezne poslove”, poručila je Viladsenova.

Za 51-godišnju migrantkinju Nedžat Čafehi iz Kopenhagena vladin predlog nije rešenje problema. Kako je  rekla za  danski kanal TV2, premijerka uopšte ne zna o čemu govori. Ona tvrdi da migrantkinje  stalno traže poslove.

„Kako da pronađete posao kada vas toliko odbijaju”, pita Čafehi koju su zatekli ispred centra za traženje posla.

S druge strane, nezaposleni migrant Dekar Muhamed smatra da je ovo što predlaže Mete Frederiksen dobra ideja: „Dobro je što morate da radite ako možete”.

Mirka Mozer, predsednica Imigrantskog ženskog centra, organizacije sa sedištem u Kopenhagenu koja pomaže useljenicama da se zaposle kaže kako joj vladin plan nije zvučao dovoljno ambiciozno.
„Imamo mnogo žena koje su voljne da se zaposle, uključujući poslove koji traju 37 sati nedeljno, ali potrebno je da u ponudi  bude više 37-časovnih poslova”, kaže  Mozerova za  agenciju AP.
Imigrantski ženski centar je 2018. godine registrovao  skoro 13.000 ljudi iz 57 različitih nacija. Mozerova je rekla da ima kontakte sa desetinama kompanija koje imigrantkinjama nude posao, ali većina je radila samo od četiri do 10 sati nedeljno.
„Neke se sigurno plaše da će njihove beneficije biti smanjene, jer ne mogu dobiti posao od 37 sati”, dodaje Mozerova.
Imigranti i njihovi potomci predstavljaju 14,1 odsto od skoro šest miliona stanovnika Danske. Najveće grupe su došle iz Turske, Sirije i Iraka.

Od 2019. godine, kada je Mete Frederiksen postala premijerka, broj zahteva za azil u Danskoj se drastično smanjio. Od 1. januara do 31. jula ove godine bio je 851 zahtev. Najviše ih je bilo 2015. u jeku migrantskog talasa u Evropi – 21.000.