Šta se sve menja u izbornim zakonima

Zajedno s promenama iz 2020, izborni okvir za godinu i po dana promenjen je više nego za dvadeset godina, primetio je izvršni direktor Cesida Bojan Klačar kada su, krajem oktobra, obelodanjena poslednja rešenja nastala u međustranačkom dijalogu vlasti i opozicije o izbornim uslovima. Na osnovu dogovora postignutih u dijalogu na dva „koloseka”, naime, uskoro će biti kompletno promenjeni zakoni o izboru predsednika Srbije, narodnih poslanika i odbornika u lokalnim skupštinama, koji su od 24. novembra do 13. decembra na javnoj raspravi. Slede i izmene u zakonima o sprečavanju korupcije i o finansiranju političkih aktivnosti. Ovakve intervencije u izbornom zakonodavstvu, prema demokratskim uzusima, ne rade se nekoliko meseci pred izbore, ali specifičnost naših političkih prilika uslovila je, ili iznudila, ovakvo rešenje.

„Skoro dvadeset godina su promene u izbornim zakonima bile minimalne ili su izostale, a onda je za manje od godinu i po sprovedena jedna velika reforma, s malo javne rasprave”, ističe Klačar. Dodaje da Cesid pozdravlja promene u izbornim zakonima jer se godinama zalaže za izbornu reformu, ali se čini da su u ovom slučaju sprovedene u vanrednim okolnostima (pandemija) ili „iz nužde” zbog mera usvojenih na dva ciklusa međustranačkog dijaloga.

U obrazloženjima nacrta tri nova izborna zakona predlagač se poziva na rezultate međustranačkog dijaloga uz posredovanje evroparlamentaraca i onog na koloseku pod okriljem Narodne skupštine, kao i na mere koje je posle prošlogodišnjih izbora predložio ODIHR. Promene su, međutim, višeslojne i prilično složene, tako da se svi učesnici izbornog procesa, prema Klačarevim rečima, moraju ozbiljno spremiti za kampanju, podići nivo znanja i proširiti krug ljudi jer raniji broj neće biti dovoljan. Ostalo je, ističe on, relativno malo vremena do izbora i napori svih aktera moraju da idu u pravcu podizanja kapaciteta, ali i sprovođenja kampanje koja bi upoznala građane s promenama, posebno u domenu zaštite biračkog prava.

Ako se predložena rešenja usvoje, imaćemo i novi međunivo u izbornoj administraciji, s novim nadležnostima, zatim, strankama manjina će biti potrebno 5.000 umesto 10.000 potpisa, broj potpisa za kandidovanje izbornih lista za lokalne izbore neće više biti vezan za broj odbornika, biće uvedena prvi put, trostepena zaštita izbornog prava... „Novi izborni zakoni su sveobuhvatni i pružaju izvesnu pravnu sigurnost u onim oblastima koje su bile lako podložne izmenama jer su do sada bile regulisane podzakonskim aktima. Tu se, pre svega, misli na transparentnost izbornog procesa, uređivanje rada i načina funkcionisanja biračkih odbora, položaj posmatrača i postupanje izbornih komisija po službenoj dužnosti”, objašnjava Klačar.

S druge strane, kako ističe, Zakonom o izboru narodnih poslanika četiri meseca pred izbore uvode se suštinske promene u oblastima funkcionisanja izborne administracije (uvođenje lokalnih izbornih komisija umesto radnih tela, drugačije nadležnosti i ovlašćenja koja se daju RIK-u i lokalnim izbornim komisijama i privremeni drugačiji sastav organa za sprovođenje izbora) i sistema zaštite izbornih prava, koji postaje komplikovaniji i teže razumljiv. „Cesid pozdravlja uvođenje međuorgana za sprovođenje izbora, ali se izražava zabrinutost da li će biti dovoljno vremena da se čitav proces i sprovede”, dodaje on. Primećuje i da zakon propušta, između ostalog, da reguliše izbornu tišinu na internet portalima i sužava elektronske medije na radio i televiziju, kao i da propiše sankcije za medije kada krše izbornu tišinu.

Klačar smatra da se ove promene moraju gledati u svetlu promena iz 2020. godine, jer se tada radilo o iznenadnim promenama suštinskih elemenata izbornog sistema, poput smanjenja cenzusa s pet na tri odsto i obračuna mandata, odnosno ponderisanja količnika lista nacionalnih manjina za 35 odsto. Dobro je što novi zakoni preciziraju kada se, prilikom raspodele mandata primenom sistema najvećeg količnika, uvećavaju količnici izbornih lista nacionalnih manjina, čime su izbegnute zabune s prošlih izbora. Tada je, naime, bilo različitih tumačenja da li se količnici ponderišu sa 35 procenata i kada stranka nacionalne manjine osvoji više od tri odsto glasova – i sada je jasno precizirano da se uvećanje odnosi samo na manjinske liste koje su ispod cenzusa. Međutim, dodaje Klačar, stav Cesida je da je i dalje upitno ponderisanje količnika lista nacionalnih manjina jer to dovodi u pitanje princip da svaki glas vredi jednako.

Rešen je još jedan problem. Prošle godine se, na primer, na lokalnim izborima u Ljuboviji desilo da je GG „Drugačiji od drugih – Lazar Stajić” osvojila 3,03 odsto glasova, ali u raspodeli 27 odborničkih mandata, primenom sistema najvećeg količnika, toj listi nije pripao mandat. Sada se u zakonu određuje da u takvim slučajevima mora da se dodeli mandat, i to nauštrb druge stranke. Ili, kako to piše u nacrtu zakona, izbornoj listi koja je prešla cenzus, a po sistemu najvećeg količnika joj ne pripadne mandat, dodeljuje se jedan mandat na račun izborne liste kojoj pripada poslednji količnik na osnovu kojeg se dobija mandat, a koja nije izborna lista nacionalne manjine i koja je dobila više od jednog mandata.

Predlagač u obrazloženju nacrta zakona kaže da su sačinjeni „pre svega u cilju unapređenja demokratičnosti, transparentnosti i efikasnosti izbornog postupka”. Klačar se slaže da se, u slučaju dobre primene, ostvaruje princip transparentnosti zbog odredbi u vezi s radom izborne administracije, dostupnosti rezultata i skeniranih zapisnika, prigovora, kao i zbog pojašnjenja prava i obaveza posmatrača. Ali, demokratičnost i efikasnost će biti ostvareni tek delimično.

„U pogledu demokratičnosti, dobro je što će biti lakši proces kandidovanja lista nacionalnih manjina ili što se najavljuju veća budžetska sredstva na početku kampanje (30 naspram ranijih 20 procenata), ali se istovremeno podnošenje prigovora za birača ograničava samo na biračkom mestu, što je manje u odnosu na ranija rešenja, ili se uvode međuorgani koji zahtevaju oko 150 novoobučenih ljudi za političke stranke. U pogledu efikasnosti, predloženi model o trostepenoj zaštiti biračkog prava je inovativan i dobar, ali je vremena za primenu veoma malo, što uz niske kapacitete lokalnih komisija, može usporiti ili zakomplikovati proces zaštite biračkog prava”, ocenjuje Klačar i dodaje da je posle sledećih izbora svakako prava prilika da se izborni zakoni stave na sto i sistematski uobliče.

Šansa opozicije za bolju kontrolu

Deo opozicionih stranaka, uglavnom onih koje nisu učestvovale u dijalogu sa stranim posrednicima, ipak je zadovoljan postignutim promenama, iako su tražili više. Klačar smatra da je najveća prednost usvojenih rešenja za opoziciju – mogućnost da snažnije učestvuju u superviziji i kontroli izbornog procesa putem privremenih tela koja će se formirati, poput tela nadležnog za kontrolu biračkog spiska.