Država merama da smanji efekte inflacije

Ankete Svetske banke pokazale su da će bezmalo polovina malih i srednjih preduzeća u zemljama u razvoju kasniti sa otplatom duga u roku od šest meseci. Taj procenat u nekim zemljama biće i dvostruko veći, procena je glavne ekonomistkinje Svetske banke Karmen Rajnhart. Zbog toga je, između ostalog, u novom Izveštaju o svetskom razvoju ova finansijska institucija podvukla važnost brzog jačanja finansijskih sektora zemalja u razvoju, uz podsećanje na postojanje rizika od dugova u privatnom sektoru zbog daljeg rasta inflacije i kamatnih stopa.

Da nema dilema da se ocene Svetske banke odnose i na Srbiju, uveren je prof. Ljubodrag Savić, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ističući da državi preostaje da se „uzda u se i u svoje kljuse”, a pošto pandemija i dalje traje, trebalo bi i dobro da promisli o daljem delovanju.

– Ovo je ujedno upozorenje Svetske banke zemljama koje se previše zadužuju da će te dugove morati da vraćaju, možda čak i pod značajno nepovoljnijim uslovima, s obzirom na to da je kamatna stopa, pogotovo kod komercijalnih zajmova, najčešće prosečni šestomesečni i tromesečni euribor. Ipak, euribor je na istorijskom minimumu, ali ne znači da neće da raste. Naprotiv, mnogi procenjuju da će doći do njegovog ozbiljnijeg rasta, a to znači da će troškovi servisiranja naših obaveza takođe da rastu – objašnjava prof. Savić, i dodaje da ne treba da se gleda samo trenutna situacija u zemlji, posebno ne kroz odnos BDP-a i javnog duga, jer te dve veličine u narednom periodu mogu ići u potpuno drugačijim pravcima, tako da dug raste relativno brzo u odnosu na stope privrednog rasta. Ipak, važniji su troškovi servisiranja javnog duga, dodaje on.

– Zasad su ti troškovi podnošljivi, ali pamtimo i vreme kada smo upadali u dužničku krizu. Zato nam je potreban oprez, a i na globalnoj sceni što se tiče budućeg razvoja nema mesta za previše optimizma, u smislu toga da će se svet brzo opravljati i da će se te stope rasta povećavati – ističe prof. Ljubodrag Savić.

Kriza je pogodila privredu zbog zatvaranja i pandemije, a inflacija je njena posledica i reakcija na krizu. Kakav će uticaj sve to ostaviti na određene sektore u domaćoj privredi pokazaće se tek krajem godine, smatra Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku.

– Sve što dotiče globalnu privredu tiče se i nas. Inflacija i povećanje cene energenata, ali i troškova za sirovine i nabavku proizvoda kroz lance snabdevanja, sve to će izazvati verovatno još jedan ili dva talasa poskupljenja do kraja ove godine. Samim tim smanjiće se količina proizvoda koju će građani kupovati, pa je veliko pitanje i kakav odgovor na sve to može da pruži država. Biće jako opasno ako nastavi da se zadužuje, a da taj novac na kraju ne ode kao podrška privredi nego u čistu potrošnju. Jer, kad se država zadužuje to znači da naplata novca na osnovu poreskih i neporeskih davanja mora da bude veća, pošto ti dugovi i zaduživanja moraju da se vrate – podseća Rajić.

Procene Svetske banke da će 46 odsto malih i srednjih preduzeća u zemljama u razvoju kasniti sa otplatom duga u roku od pola godine  pokazuju da će taj deo privrede, kada je reč o Srbiji, zbog viših cena energenata i inflatornog talasa, uskoro biti prinuđen da podigne cene svojih usluga ili proizvoda.

– Samim tim prodavaće i manju količinu proizvoda ili usluga, a sve to dovešće do zastoja u naplati, a to znači da će se teže vraćati i dugovi – dodaje on.

Kako onda da zemlje u razvoju brzo ojačaju svoje finansijske sektore, što je predlog Svetske banke?

– Stvar je u tome da država mora merama da smanji efekte inflacije. Već smo videli da su neke vlade reagovale, pa je tako recimo Slovenija smanjila akcize. Mnoge razvijenije zemlje umanjile su troškove rada privrede da ne bi pod uticajem povećanja cene energenata još više povećavale cene svojih usluga – podseća Rajić i dodaje da u nekim državama mora i dalje da se stimuliše privredni razvoj, ali samo postepeno da se ne bi izazvala spirala inflacije.

– Zato finansijske institucije kažu da svaka država pojedinačno mora pažljivo da proceni šta joj je činiti, da podigne realnu proizvodnju da bi se privreda oporavila, a ne da rešava probleme štampanjem para i inflacijom. Nažalost, u Srbiji smo imali nekoliko talasa poskupljenja, najviše poljoprivrednih proizvoda, a sada se očekuje poskupljenje dobrog dela industrijskih, a veliko je pitanje kako će se cene energenata odraziti na rast BDP-a – objašnjava Rajić i podseća da Srbija uglavnom ima kreditne linije od evropskih banaka za mala i srednja preduzeća, ali se to odnosi na tek nekoliko procenata preduzeća koja mogu da ispune uslove.

– To su krediti koji se tiču investicionih ulaganja. Ipak, primedba Svetske banke može i na njih da se odnosi kada je reč o kašnjenju otplate kredita, jer banka tako državi daje smernice šta da uradi da se ne bi ušlo u spiralu inflacije, pošto to dovodi do većih poremećaja, a posebno pogađa zemlje u razvoju koje nemaju jaku proizvodnu i izvoznu privredu – zaključuje Dragoljub Rajić.