Odbrana nezavisnosti i vojne neutralnosti

Vojno jaka i stabilna Srbija garant je mira u regionu, a svoju vojnu neutralnost čuva zahvaljujući nabavkama oružja i sa Istoka i sa Zapada. Na osnovu poruka iz Beograda zabrinutost Sarajeva, Prištine i Zagreba zbog jačanja srpske vojske je bez osnova, jer moderno naoružanje koje kupuje naša država je pre svega odbrambenog karaktera i služi za zaštitu interesa naše zemlje. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre tri dana istakao je da danas imamo najsnažniju vojsku u regionu. Podsetio je da smo bili „zemlja koja defakto nije imala svoju vojsku, ne zato što nije imala dobre vojnike, imala je vrhunske vojnike, ali nije imala oružje i opremu”. „Uskoro će biti novih stvari kojima će se ljudi obradovati, koje smo naručili. Stižu iz Kine, Francuske, Rusije i sami pravimo sve više”, rekao je predsednik u intervjuu za Tanjug.

Prema mišljenju naučnog saradnika Instituta za političke studije Zorana Milosavljevića nabavka najsavremenijeg PVO sistema predstavlja dokaz da rukovodstvo naše zemlje vodi odgovornu i nezavisnu politiku, kako u političkom, tako i u vojnom smislu.  „Mi se u toku krize naoružavamo sa najsavremenijim PVO sistemima iz Kine. To je samo jedan produžetak stabilne, odgovorne politike u kontekstu zapravo nezavisne politike i jednostavno nezavisne vojne, hajde da kažemo, postavke. Suština nabavke tog sistema je zapravo da bismo jednostavno zadržali tu slobodu tj. nesvrstavanje u toku najveće krize od 1945. godine, od Drugog svetskog rata”, ocenjuje Milosavljević za „Politiku”.

Predsednik Vučić je, u više navrata, govoreći o nabavci oružja istakao da Srbija naoružavanjem nije prekršila nijedan sporazum „jer najvećim delom kupuje defanzivno oružje i oruđe”. Kada se kupuje oružje za protivvazdušnu odbranu, rekao je Vučić, „ne ugrožavate ničiji drugi prostor, samo štitite svoj”. Vojska Srbije, kako je ukazao predsednik, nastavlja da jača u skladu sa svim međunarodnim propisima i regionalnim sporazumima, ali ne preti nikome, već snaženjem ograničava pretnju po samu sebe.  Srbija nabavlja oružje sa svih strana sveta, a sve u cilju da osnaži svoju vojsku kako bi delovala preventivno, zaštitila građane i poručila da je spremna da se brani u slučaju agresije. Snaženje vojske, saglasni su i sagovornici našeg lista, doprinosi boljem položaju naše zemlje.

„Srbija treba da ima modernu, dobro opremljenu vojsku, koja odgovara i ekonomskoj snazi i političkom značaju Srbije kao srednjoevropska zemlja, srednje veličine i brojnosti stanovništva, da ima odbranu koja će odvratiti svakoga ko bi imao bilo kakve pretenzije prema našoj državi”, ističe za naš list predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih Živadin Jovanović. Ukazuje da moderno naoružanje u slučaju naše zemlje jeste isključivo u funkciji odbrane i odvraćanja od bilo kakvih pretnji ili rizika sa strane, ali i očuvanja statusa neutralnosti. Naša zemlja, podseća on, nema tradiciju agresora i osvajača, već odbrane od stranih agresija i napada. Zato, adekvatno opremanje Srbije odbrambenim naoružanjem ne treba da izaziva podozrenja od bilo koga.

„Neutralnost traži osnovu u odbrambenom sistemu. Miroljubiva politika mora imati osnovu u odbrambenom sistemu. Dobrosusedstvo, otvorene granice, otvorenost  za saradnju sa drugim zemljama ne isključuju adekvatne odbrambene snage i opremu koja je odbrambenog, a ne ofanzivnog karaktera”, ocenjuje sagovornik „Politike”. Evropa i svet su u jednoj vrsti krize sistema i bezbednosti, napominje Jovanović i dodaje da je sistem bezbednosti u Evropi zasnovan na finalnom dokumentu iz Helsinkija pokazao nemoć i neefikasnost, zbog strategije ekspanzije na istok koju sprovodi NATO.

„Ta bezbednosna arhitektura u Evropi danas je posve neadekvatna i neefikasna i to je jedan element koji Srbiju upozorava na povećanje rizika po bezbednost. Srbija mora imati efikasan, moderan, tehnički dobro opremljen sistem odbrane kako bi to bila sigurnost i veća izvesnost za zemlju koja vodi neutralnu politiku”, ukazuje Jovanović. Nabavkom oružja sa Istoka i Zapada, ocenjuje Jovanović, aktuelna vlast želi da pokaže kako balansira i da ne želi da bude zavisna isključivo od jedne ili od druge strane.

Komentarišući nedavnu izjavu šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova da su plaćeni vojnici iz Bosne i Hercegovine, Albanije i sa KiM poslati u Donbas sagovornici našeg lista ističu da ovo ne bi bio prvi put da terorističke ćelije sa Balkana deluju širom sveta. Između ostalog i tim povodom, jedan od najbližih saradnika predsednika Rusije Vladimira Putina, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Ruske Federacije Nikolaj Patrušev, trebalo bi narednih dana, a najverovatnije u sledeći ponedeljak da poseti Beograd. Zoran Milosavljević ocenjuje da se, bez obzira na to što predsednik Srbije još nije dobio informaciju od partnera na terenu, Rusije i SAD i koliko je takva informacija relevantna i proverena, pokazalo da su teroristi u svetu dolazili sa KiM, gde međunarodne snage nisu uspele da iskontrolišu bezbednosni kontekst. Podsetio je da su džihadisti odlazili na područje Sirije i Irana, i da sada međunarodne organizacije proveravaju da li su prisutni i u kom broju u Ukrajini.

Živadin Jovanović takođe upozorava da tzv. Islamska država regrutuje značajan broj terorista sa Kosmeta i iz Bosne i Hercegovine za svoje potrebe i akcije u raznim delovima sveta. Postoje teroristi spavači, a gde će se pojaviti, nije pod našom kontrolom, jer nemamo uvid u to. „To je jedna teroristička mreža koja ima svoje tradicionalne gazde i koja u svakoj situaciji i u požaru nalazi način da vrbuje teroriste. Ne bi bilo iznenađenje da ih ima sa Balkana i u Ukrajini”, zaključuje Jovanović.

Govoreći o očuvanju neutralnosti i jačanju međunarodne pozicije, ocenjuje da naša zemlja ne treba da zanemari značaj oružja domaće proizvodnje i ulaganja u vojnu industriju. „Po mom mišljenju, najveća bezbednost i sigurnost jeste u opremi i u oružanju domaće proizvodnje. Vojna industrija Srbije ima dugu tradiciju i velike domete”, ističe i dodaje da učešće domaće vojne opreme  i naoružanja u ukupnom naoružanju i opremanju srpskog sistema odbrane treba da se poveća.

„To je najlogičnije očekivanje za zemlju koja je neutralna i koja želi da bude stabilna i sigurna u svim uslovima, pa i u uslovima nepredvidivih zategnutosti”, ukazuje naš sagovornik. Između saradnje sa tradicionalnim i novim partnerima na polju nabavke oružja i vojne opreme i privatizacije i ulaska u strateška partnerstva u vojnoj industriji treba podvući crvenu liniju, kaže Jovanović. „Vojna industrija treba da bude sto odsto u vlasništvu države Srbije. Ne treba time eksperimentisati ili uopšte razmišljati o uvlačenju stranih investitora u vojnu industriju Srbije, a pogotovo ne možemo ulaziti u partnerstvo u odbrambenoj industriji sa partnerima iz NATO zemalja”, zaključuje Jovanović.

FK-3 garant sigurnog neba Srbije

Od sveg naoružanja nabavljenog poslednjih godina, uskoro treba da stigne ono najznačajnije – raketni sistem protivvazduhoplovne odbrane (PVO) velikog dometa. Izvesno je da je reč o sistemu FK-3 kineske proizvodnje, dometa sto kilometara po daljini i 27 kilometara po visini. Time će naša vojska imati ono što joj je tako nedostajalo tokom NATO agresije, sredstvo za zaštitu neba na većim visinama. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na predizbornom skupu u Merošini održanom u subotu izjavio da će Vojska Srbije uskoro dobiti jedno od najmoćnijih oružja u svetu.

„Za nekoliko dana ćete videti koliko je Srbija važnija i nikad Srbija više neće biti lak plen. Obradovaćemo vas novim sistemima”, rekao je Vučić. O nabavci FK-3 se priča godinama, ali je tema dobila na značaju kada je u leto 2020. godine specijalizovani sajt „Balkanska bezbednosna mreža” u javno dostupnom godišnjem izveštaju JP „Jugoimport SDPR” otkrio stavku o isplati pomenutog sistema PVO. Ipak, prvi put Srbija i FK-3 pominju se u „Politici” u julu 2018. u izveštaju „Politike” iz Pekinga povodom posete Kini tadašnjeg ministra odbrane Aleksandra Vulina. Njemu su tada u Pekingu, u kompaniji CPMIEC, predstavljena sredstva PVO a među njima je bio i raketni sistem čija se isporuka očekuje.

M. G.