Recept za bolju budućnost zapadnog Balkana

Specijalno za „Politiku”

Ohrid – Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski bio je domaćin najnovijeg samita „Otvoreni Balkan” u Ohridu, gde je dočekao predsednika Srbije Aleksandra Vučića, albanskog premijera Edija Ramu, ali i predsednika Saveta ministara BiH Zorana Tegeltiju i predsednika Vlade Crne Gore Dritana Abazovića, koji iz Ohrida nose utiske koji mogu prevagnuti u odluci ove dve zemlje da se priključe ovoj regionalnoj inicijativi. O snazi „Otvorenog Balkana” kao prilike za most mira između Istoka i Zapada, jačanje dobrosusedskih odnosa i zajedničkog prosperiteta zemalja zapadnog Balkana za „Politiku” govori Dritan Abazović, premijer Crne Gore.

Strateški ciljevi zemalja u okruženju koncentrisani su, pre svega, na pripajanje evropskoj porodici, ali se u međuvremenu izrodila inicijativa „Otvoreni Balkan”, koja je povezala Srbiju, Severnu Makedoniju i Albaniju, a čijem ste samitu prisustvovali u Ohridu. Šta za Crnu Goru znači inicijativa „Otvoreni Balkan”, s obzirom na današnju situaciju u svetu?

Samit u Ohridu video sam kao priliku za jačanje dobrosusedskih odnosa, kao nečega čime se zemlje zapadnog Balkana ranije nisu mogle pohvaliti. Mislim da je ovo prvi put da su se lideri zapadnog Balkana okupili i razgovarali o stvarnim potrebama svojih građana, opasnostima koje prete zbog najavljene krize i nedostatka osnovnih životnih namirnica i energenata na tržištu, ne bi li zajedničkim snagama predupredili sve negativne efekte koje će na Evropu ostaviti invazija Ruske Federacije na Ukrajinu. Mislim da je to recept za bolju budućnost zapadnog Balkana: manje o prošlosti, više o budućnosti. Zapadnom Balkanu je mesto u EU i Crna Gora, kao lider evropskih integracija, spremna je da pruži doprinos da sve države budu deo evropske porodice, jer bez njih EU nije potpuna.

Balkan je kroz istoriju bio mesto sučeljavanja raznih kultura, ali i interesa koji su neretko proizvodili žestoke sukobe (od Velikog rata do raspada SFRJ). Uverili ste se u ciljeve „Otvorenog Balkana”. Može li ova inicijativa postati most mira između Istoka i Zapada?

Naravno da može. Kada se otvoreno razgovara o budućnosti zapadnog Balkana, na sasvim drugačiji način od onoga koji je bio uobičajen, bez osvrtanja na teme koje izazivaju sukobe, onda svetu šaljemo sasvim drugačiju poruku. EU ne želi da uvozi probleme. Zato naš dijalog i inkluzivan pristup mogu imati, ne samo pozitivne efekte za građane, nego i spoljnopolitičke koristi za sve države zapadnog Balkana.

Na putu evrointegracija Evropska unija stalno marginalizuje i Crnu Goru. Iako je vaša zemlja članica NATO-a, smatraju da još nije vreme da postane deo evropske porodice, jer kao balkanska država ugrožava mir i stabilnost. S druge strane, liderske zemlje (osnivači EU) direktno su uključene u sukob s Rusijom na tlu Ukrajine. Ako su balkanske zemlje pretnja miru i bezbednosti, a u Ukrajini je rat, kakvi su to standardi Evrope i kakve još zahteve treba ispuniti da bi Crna Gora postala deo EU?

U ranijim godinama Crna Gora je zakočila na putu evrointegracija zbog nedovoljne borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i zaustavljanja procesa reformi. Ipak, ono što je urađeno u poslednjem periodu, nakon prve demokratske smene vlasti u istoriji države, vraća Crnu Goru na vodeću poziciju evropskih integracija. U tome prednjači naročito ono što je postigla aktuelna vlast za veoma kratak period. Deblokadom pravosuđa u narednom periodu smatramo da ćemo napraviti ogroman korak napred na tom putu. To čeka sve države zapadnog Balkana na putu evropeizacije: suočavanje s korupcijom i kriminalom, kao ključnim boljkama ovog regiona. U Ohridu je Evropa videla jedan drugačiji zapadni Balkan – koji otvoreno razgovara o svojoj budućnosti, rešen da zajedničkim snagama prebrodi nastupajuću ekonomsku krizu. To je recept za budućnost i progres. Mislim da je upravo to ključna stvar samita u Ohridu: pronalazak recepta za budućnost.

Da li bi članstvo Crne Gore u „Otvorenom Balkanu” još više zbližilo članice ove zajednice i koja bi bila vaša generalna poruka iz Ohrida za građane Srbije, Severne Makedonije i Albanije?

Crna Gora je miroljubiva država, koja sa svim svojim susedima ima tradicionalno dobru saradnju. Zato prisustvo Crne Gore, kao multinacionalne i multiverske države, ima poseban značaj. U Ohridu je zapadni Balkan pokazao novo lice. Umesto o tome „ko je prvi počeo rat”, razgovaralo se o turizmu, slobodnom prometu, energetici, poljoprivredi, ekonomskoj i zdravstvenoj krizi, kao i o infrastrukturi. Desio se zaokret, na koji treba da budemo ponosni. Crna Gora je spremna da dâ doprinos jedinstvu i zajedništvu na zapadnom Balkanu, jer za nas put u EU nema alternativu.