Svetu predstoji borba protiv pandemije postkovida, ali postoji način da se zaštitite od koronavirusa

Predstojeća sezona gripa i njegova udruženost sa kovidom 19 može da bude veoma ozbiljna, zbog čega je neophodno da građani budu vakcinisani protiv obe bolesti, ističe za „Politiku” profesor dr Janko Nikolić-Žugić, imunolog i gerontolog sa Medicinskog fakulteta u Arizoni, SAD, i direktor Aegis konzorcijuma za „Budućnost bez pandemija”. On naglašava da je realno gledano pandemija korone gotova, ali da to ne znači da je virus nestao, već da neće poprimati velike razmere. „Više se ne ponašamo kao da je pandemija tu, a i nismo objektivno toliko više osetljivi na virus s obzirom na to da imamo zavidan nivo imuniteta. Više neće biti kritičnih situacija, ali će i dalje ovaj virus biti veliki rizik za dobar deo populacije. Zato ne smemo da ga ignorišemo. Posebno treba obratiti pažnju na postvirusni sindrom jer ćemo se sada nositi sa pandemijom postkovida. Vakcinisani su u tom slučaju u mnogo boljoj situaciji od nevakcinisanih”, naglašava dr Nikolić, koji je i šef Odeljenja za imunobiologiju Medicinskog koledža u Tusonu i kodirektor Centra za starenje Univerziteta u Arizoni.

Zašto je opasan istovremeni udar kovida i gripa?

Opasnost leži u tome što oba virusa napadaju pluća. Mi smo imali ludu sreću u prethodne dve sezone jer smo imali jako blage sezone gripa. Predviđa se da će sada sezona gripa biti mnogo ozbiljnija, a mi ne znamo kako će se ponašati organizam čoveka ukoliko bude izložen i gripu i koroni. To pogotovu može da bude ozbiljno za osobe koje nisu vakcinisane protiv ovih virusa. Oni koji nisu vakcinisani protiv korone pod velikim su rizikom da dobiju ozbiljnu bolest.

Koliko je vakcinacija pomogla da imamo uglavnom blaže obolevanje od korone?

Omikron soj može da zarazi ljude iako su primili tri doze vakcine protiv kovida. Ukoliko dođe do zaražavanja, trebalo bi da ti ljudi budu zaštićeni od hospitalizacije. Sve osobe koje su pod rizikom i imaju hronične bolesti, mogu da uzmu standardnu četvrtu dozu vakcine i da ne čekaju kada će stići modernije verzije cepiva.

Da li to znači da zdravi ljudi, ipak, treba da sačekaju pojavu modifikovane vakcine koja u sebi sadrži i omikron soj?

Sada se čeka pojava vakcine koja sadrži vuhanski soj virusa i omikron varijante. To bi trebalo da bude veoma značajan deo našeg arsenala u borbi protiv kovida. To je idealna varijanta za one koji nikada nisu vakcinisani protiv korone. Za one koji su primili tri doze nešto je drugačija situacija. Lično bi više voleo pojavu vakcina koje će u sebi sadržati samo omikron podvarijante BA.4 i BA.5 bez originalnog soja, jer bi to imalo najviše smisla kao buster doza. Nadam se da će se tako nešto uskoro pojaviti na tržištu. Omikron je promenio svoju ćud dosta ozbiljno kada se pojavio soj BA.2.12 i kasnije prešao na BA.4 i BA.5 podvarijante. Dosta se izmenio antigenski i uspeo da izbegne stvoreni imunitet. Poznato mi je da je u Srbiji najviše ljudi primilo kinesku vakcinu. Iako je dosta slabija od drugih, ona ima i svojih dobrih strana. Osobe koje su ih dobile imaju neki stepen zaštite. Tim ljudima se savetuje da sada dobiju dozu RNK vakcine, kao što su „Fajzer” ili „Moderna”, pogotovu vakcinu koja će sadržati originalni vuhanski soj kao i omikron.

Ima mišljenja da nije dobro primati non-stop buster vakcine i da će to loše uticati na naš imunitet. Kakav je vaš stav?

Tačno je da se o tome polemiše. Ali, dosta toga znamo. Osobe koje su dobile tri doze RNK vakcine i preležale su omikron soj virusa zaštićene su nekoliko meseci. To se odnosi na one koji su od februara obolevali od korone, jer je tada krenula era omikrona. Ti ljudi imaju takozvani hibridni imunitet. Njima za sada ne treba nova doza. Ja sam preležao u maju koronu i vakcinisan sam. Proverio sam u laboratoriji analize i zaštićen sam sigurno narednih šest meseci a verovatno i duže, do tri, četiri godine. To će nova istraživanja pokazati. Svaki put kada dobijemo vakcinu mi praktično kažemo svim vojnicima protiv određenog soja korone da se podele još malo da ih bude još više, kao i da vode računa o tom soju. Ali, taj vuhanski soj je nestao iz opticaja praktično u jesen 2020. godine. Zato bi bilo dobro da što pre dobijemo osavremenjene vakcine u kojima više neće biti vuhanski soj, već samo omikron.

Šta pokazuju vaša istraživanja o tome koliko je opasan postkovid?

Postkovid utiče na mnogo stvari i zato ga je teško i razumeti. Daje mnogo različitih simptoma, više od 200. Tri su glavne teorije kako nastaje produženi kovid. Jedna je da virus i dalje opstaje u organizmu u malim količinama, pa ga naše imunske ćelije napadaju kao da nam ugrožava život, pa ujedno ošteti ili uništi sopstvene ćelije u toj odbrani. Sada se rade i klinička istraživanja o tome, a jedan od načina lečenja biće antivirusni tretman kako bi se videlo da li to pomaže ljudima sa dugotrajnim kovidom. Druga je prevelika aktivnost imunskog sistema. Tada je virus eliminisan, ali imuni sistem i dalje divlja i ponaša se kao da je infekcija prisutna. Akutni kovid je bio kod muškaraca dosta češći, ali je kod žena mnogo više prisutan produženi kovid. A zna se da žene imaju jači imunski sistem i jače zapaljenske promene i da su sklonije autoimunskim promenama, odnosno bolestima. Treći je problem sa zgrušavanjem krvi. Virus na neki način oštećuje endotelijalne ćelije, koje se nalaze na unutrašnjosti krvnih sudova, pa ih menja. Zato dolazi do stvaranja mikrotrombova, do malih ugrušaka koji mogu da dovedu do malih ili velikih infarkta organa.

Koji su najčešći simptomi produženog kovida?

To je zamor, koji često ide sa gubitkom daha, ali ne uvek, kao i problem sa centralnim nervnim sistemom. Ljudi se žale na maglu, izmaglicu u glavi, da ne mogu kognitivno da funkcionišu… Ali, moguće je i često se dešava da neko ima više simptoma, ne samo jedan.

Koliko ima istine u tezi da su osobe koje su bile zdrave i na nogama su preležale kovid, posle nekog vremena iznenada umrle ili dobile neku autoimunu bolest?

To je tačno. Ali, da bismo to dokazali potrebno je da imamo urađene veće epidemiološke studije. Bitno je da znamo koliki je procenat ljudi koji su imali neku bolest pre dobijanja produženog kovida, ili da li imaju genetsku sklonost ka nekom oboljenju. Sigurno je da oni koji su imali neki ugrušak posle preležane korone nakon nekog vremena mogu da izgube život. Kada je reč o autoimunim bolestima, ima nekih istraživanja koja sugerišu da se kod nekih može pojaviti lupus, a kod drugih, na primer, i Hašimoto tireoditis, pogotovo ako je neko imao predispoziciju za dobijanje ove bolesti štitaste žlezde, mada još ne razumemo skroz zašto.

To znači da virus „gađa” neku našu najslabiju tačku u telu, za koju možda i nismo znali da nam je problematična?

Apsolutno sam saglasan sa tim stavom. Neko je imao mali problem, ne mnogo ozbiljan, na koji nije obraćao pažnju ili nije bio toga svestan, a sa dobijanjem korone – to kod nekih može da postane veoma ozbiljna bolest.

Kako građani, osim vakcinacije, mogu da se zaštite od korone u jesen i zimu, kada se očekuje veća cirkulacija virusa?

Stalno moramo da vodimo računa o svom zdravlju. Bitno je da imamo balansiranu ishranu, da dovoljno spavamo i budemo fizički aktivni (vežbamo, trčimo…). Stariji ljudi imaju problem sa apsorpcijom nekih vitamina i minerala i tu treba biti pažljiv. Nekada je teška apsorpcija vitamina Be 12, kao i cinka. To nije loše dodati u vidu suplemenata, ali je vrlo tanka linija između onih koji stvarno pomažu i onih koji to malo čine. Bitno je da li se suplement nalazi u obliku koje naše telo može da iskoristi. Dešavaju se brojni paradoksi. Nude se kokteli kalcijuma i magnezijuma. A oni se zapravo kose međusobno jer jedan smanjuje apsorpciju drugog i obrnuto. Tako organizam ne dobija ono što mu treba. Ovde se magnezijum masovno prodaje u vidu magnezijum oksida, a tada telo može da apsorbuje samo pet odsto od one količine koja je napisana kao doza. Mnogi ljudi sada uzimaju kolagen, ali treba znati da ako se uzima u većoj dozi on stvara fibrozu. Zato je bitno savetovanje sa stručnjacima.

Da li ste na pragu nekog novog otkrića povezanog sa procesom starenja?

Imamo jako zanimljive rezultate u vezi sa starenjem limfnih čvorova. U njima se održavaju naši limfociti, da mogu da prežive tokom decenija. Svaki imunski odgovor počinje u limfnim čvorovima. Kada ne uspevamo da imunske odgovore započnemo pravovremeno i dovoljno brzo – onda se teško borimo protiv infekcija. Radimo na tome da pronađemo način na koji bismo naknadno mogli da ih podmladimo. To je značajno i za osmišljavanje terapija.