Mesijev ulazak u posebnu riznicu

U fudbalu nema vrednijeg trofeja nego što je titula za svetskog prvaka. U klupskim takmičenjima znamenje za evropskog šampiona je nemerljivo s drugima. Najznačajnije priznanje za pojedinačno ostvarenje jeste „Zlatna lopta”, koju „Frans fudbal” dodeljuje od 1956, a lovor nad lovorima je ostao uprkos tome što je Svetska fudbalska federacija (Fifa) uvela 1991. svoju nagradu za najboljeg igrača u godini (ruku pod ruku s francuskim magazinom išla od 2010. do 2015).

Argentinac Lionel Mesi (35), kapiten pobednika Dvadeset drugog svetskog prvenstva u Kataru, prvi put je podigao pehar za prvaka Evrope u Parizu 2006. dok još i nije osetio draž igranja na mundijalu (debitovao je mesec kasnije čak i golom u nokautiranju selekcije Srbije i Crne Gore u Gelzenkirhenu sa 6:0). Kroz tri godine s Barselonom se opet popeo na fudbalski Mon Blan, a prigrabio je i „Zlatnu loptu”, prvenac. U sledećih 12 godina neumorno je dovlačio pregršt tih trofeja ispred praga jedne posebne riznice, ali nije stekao pravo da u nju i stupi. Najzad je savladao poslednji basamak. Sad je rame uz rame s osmoricom prethodnika, ovenčanih u sva tri dostignuća, što je želja svakog fudbalera. Za nebrojeno asova to su ostali nedostižni vrhovi. Umalo i Mesiju drugi put pred Mont Everestom (finalista u Brazilu 2014).

Prvi s trostrukom krunom bio je Bobi Čarlton. Kad je s engleskom reprezentacijom na Vembliju dotakao „Zlatnu boginju”, pripala mu je 1966. i „Zlatna lopta”. Dve godine kasnije Mančester junajted je postao prvi evropski prvak iz Engleske, a on je opet s „devetkom” na leđima, tad i kao kapiten, doprineo da se to desi s dva gola u finalu protiv Benfike, isto u hramu „kolevke fudbala”.

Za razliku od Gerda Milera i Franca Bekenbauera, sledeće dvojice u tom hodniku slave, koji su bili evropski prvaci sa Zapadnom Nemačkom 1972, Čarlton nema i tu titulu za državne timove, jer je „Gordom Albionu” 1968. na Apeninima put preprečen onim čuvenim golom Dragana Džajića u Firenci, pobedonosnim za Jugoslaviju na izdisaju utakmice polufinala protiv svetskog šampiona. Nema je ni italijanski as Paolo Rosi, koji je zvanje najboljeg za 1982. zaslužio kao junak trijumfa „azura” na Mundijalu u Španiji te godine. A i njom se diči Francuz Zinedin Zidan (2000), poslednji među evropskim osvajačima u galeriji s devet legendi.

U godini u kojoj je on s Realom uzeo svoju jedinu titulu klupskog prvaka Evrope (2002), Brazil je postao svetski šampion rekordni peti put, ali i poslednji. Pred njim je palo svih šest protivnika (s Turskom susret i u grupi i u polufinalu). Prvi korak za ulazak u društvo o kojem govorimo načinili su tada Ronaldinjo, jedan od tri ključna igrača u trijumfu, i Kaka, tek 20-godišnjak, koji je igrao samo 18 minuta u duelu s Kostarikom. Rivaldo, drugi među najjačim osloncima, već je imao „Zlatnu loptu” za 1999. godinu. Sva trojica su evropski prvaci postali u potonjim godinama. Ronaldo, najbolji strelac šampionata u Japanu i Južnoj Koreji s osam golova, jedan je od onih koji nije u izuzetnom klubu jer se nikad nije okitio evropskom titulom.

Ronaldinjo i Rivaldo, takođe zajedno s Ronaldom, imaju i trofej za kontinentalnog prvaka 1999 (Kaka ga nije osvajao), a samo je Ronaldinjo s Atletiko Mineirom 2013. trijumfovao i u Kupu oslobodilaca (Libertadores), južnoameričkom pandanu vodećem evropskom klupskom fudbalskom takmičenju. Argentina, pa s njom i Mesi, tek je prošle godine, prvi put posle 1993, bila najbolja na Kupu Amerike.

Do 1994. „Zlatna lopta” je išla samo u ruke evropskih fudbalera, a onda je pravilo promenjeno. Počeli su da je dobijaju i igrači iz ostatka sveta, koji su stekli zasluge i u timovima Starog kontinenta, najpre. Liberijac Žorž Vea 1995, kad je između dve klupske sezone prešao iz Pari Sen Žermena u Milan.

I da je tako ustanovljeno od početka, društvo ne bi bilo šire za dvojicu možda i najboljih svih vremena. Brazilac Pele, trostruki prvak sveta (1958, 1962, 1970), karijeru je posvetio domaćem Santosu. Dijego Maradona, najupečatljiviji u prethodnom trijumfu Argentine 1986, igrao je u Barseloni pre nego što je ona 1992. uzela prvu od pet titula prvaka Evrope, a sledeće četiri su na Mesijevim krilima, dok mu je zatim s Napolijem, kome je doneo jedine dve titule italijanskog šampiona (1987, 1990), najveći domet u Evropi bio trijumf u Kupu Uefe 1989. godine.

IGRAČI S TRI NAJVREDNIJA TROFEJA

Bobi Čarlton (Engleska)

Prvak sveta: 1966.

„Zlatna lopta”: 1966.

Kup šampiona: 1968 (Mančester junajted)

Franc Bekenbauer (Nemačka)

Prvak sveta: 1974.

„Zlatna lopta:” 1972, 1976.

Kup šampiona: 1974, 1975, 1976 (Bajern)

Gerd Miler (Nemačka)

Prvak sveta: 1974.

„Zlatna lopta”: 1970.

Kup šampiona: 1974, 1975, 1976 (Bajern)

Paolo Rosi (Italija)

Prvak sveta: 1982.

„Zlatna lopta”: 1982.

Kup šampiona: 1985 (Juventus)

Zinedin Zidan (Francuska)

Prvak sveta: 1998.

„Zlatna lopta”: 1998.

Liga šampiona: 2002 (Real)

Rivaldo (Brazil)

Prvak sveta: 2002.

„Zlatna lopta”: 1999.

Liga šampiona: 2003 (Milan)

Ronaldinjo (Brazil)

Prvak sveta: 2002.

„Zlatna lopta”: 2005.

Liga šampiona: 2006 (Barselona)

Kaka (Brazil)

Prvak sveta: 2002.

„Zlatna lopta”: 2007.

Liga šampiona: 2007 (Milan)

Lionel Mesi (Argentina)

Prvak sveta: 2022.

„Zlatna lopta”: 2009, 2010, 2011, 2012, 2015, 2019, 2021.

Liga šampiona: 2006, 2009, 2011, 2015 (Barselona)

Prvi južnoamerički strelac u dva najveća finala

S dva gola u finalu Svetskog prvenstva u Kataru Lionel Mesi je postao i prvi južnoamerički fudbaler strelac i u odlučujućoj utakmici mundijala i na meču za trofej evropskog klupskog prvaka. Kao Barselonin as mrežu Mančester junajteda je po jednom pogodio i u Rimu 2009 (2:0) i na Vembliju dve godine kasnije (3:1).

Ferenc Puškaš (Mađarska)

Mundijal 1954: Mađarska – Zapadna Nemačka 2:3 (1)

KEŠ 1960: Real – Ajntraht 7:3 (4)

Zoltan Cibor (Mađarska)

Mundijal 1954: Mađarska – Zapadna Nemačka 2:3 (1)

KEŠ 1961: Barselona – Benfika 2:3 (1)

Gerd Miler (Nemačka)

Mundijal 1974: Zapadna Nemačka – Holandija 2:1 (1)

KEŠ 1974: Bajern – Atletiko 4:0* (2)

KEŠ 1975: Bajern – Lids 2:0 (1)

*ponovljena utakmica pošto u prvoj nije bilo pobednika (1:1)

Zinedin Zidan (Francuska)

Mundijal 1998: Francuska – Brazil 3:0 (2)

LŠ 2002: Real – Bajer 2:1 (1)

Mario Mandžukić* (Hrvatska)

Mundijal 2018: Hrvatska – Francuska 2:4 (1 plus autogol)

LŠ 2013: Bajern – Borusija (D) 2:1 (1)

LŠ 2017: Juventus – Real 1:4 (1)

* golove u finalu Kupa evropskih šampiona/Lige šampiona za dva različita tima dali u i Portugalac Kristijano Ronaldo (Mančester junajted 2008, Real 2014, 2017) i naš Velibor Vasović (Partizan 1966, Ajaks 1969)

Lionel Mesi (Argentina)

Mundijal 2022: Argentina – Francuska 3:3 (2)

LŠ 2009: Barselona – Mančester junajted 2:0 (1)

LŠ 2011: Barselona – Mančester junajted 3:1 (1)