Od sitnog kriminalca do bosa srpskog podzemlja

Nove epizode dugoočekivane druge sezone serije „Južni vetar: Na granici” biće prikazane večeras i sutra uveče na RTS1, od 20.05. Pod rediteljskom palicom Miloša Avramovića kroz ovu televizijsku priču o Petru Marašu narednih vikenda vodiće nas već dobro znani Miloš Biković i Miodrag Radonjić kojima su se pridružili Miodrag Miki Krstović, Stefan Kapičić, Miloš Samolov, Marko Janketić, Ivan Đorđević Džudi, Milica Gojković, Anđelika Simić..., kao i strani Vilijam Boldvin, Erik Roberts, Oksana Akinšina i Aleksej Guskov.

– Posle uspeha prvog dela odlučili samo da nastavimo da pričamo priču o tim likovima jer ih je publika jako zavolela. I ne samo ona, i mi smo ih zavoleli. Imali smo još mnogo toga da kažemo, imali smo osećaj da nismo rekli sve što smo hteli o njima. I imali smo potrebu da idemo dalje jer su svi oni bili jako inspirativni. Zbog toga smo, još davno, i pre nego što je izašao prvi deo filma, razmišljali šta bismo radili ako bi se stvorila mogućnost za nastavak... Tada smo još smislili kako bi trebalo da teče priča od početka do kraja, kakav bi trebalo da izgleda put Petra Maraša od jednog sitnog kriminalca do velikog bosa srpskog i balkanskog podzemlja, kao i neki njegov pad – kaže u razgovoru za „Politiku“ reditelj Miloš Avramović.

Na našu konstataciju da se i u prvom delu serije, kao i u nastavku, priča prepliće sa stvarnim dešavanjima u svetu, reditelj filma kaže da su se i u prethodnim delovima događaji koje su prepustili mašti stvarno desili.

– To su bile neke čudne slučajnosti. Tako se desilo i u epizodama koje slede – da imamo tako neku aktuelnu stvar, ove svetske događaje, kao jednu od priča koja se provlači kroz seriju. Ali, to su manje bitne priče za naše likove, one utiču na njih, naravno, ali imamo jednu glavnu zacrtanu priču. Priča o Petru Marašu, od trenutka kada ona počne da se razvija pa do toga kako će se završiti. Zato nam je posle ovoga ostalo još jedno poglavlje. Bilo mi je dosadno da pravimo jedan isti film, da sve bude po kalupu prvog filma. Zbog toga sam želeo da se razvijamo i mi kao umetnici, želeo sam da sebi zadajemo nove izazove i tehničke i logističke, da određene scene budu sve kompleksnije kako bismo dali sve od sebe. Takođe mi je bilo dosadno da vrtimo jednu istu priču – zaključuje Miloš Avramović.