Bitka za Pacifik – sprema se angloamerička flota protiv Kine

Prvo su formirale novi odbrambeni savez, a sad Amerika, Australija i Velika Britanija otkrivaju pojedinosti sporazuma i potvrđuju da će stvoriti zajedničku flotu podmornica u Indopacifiku da bi suzbile kineski uticaj u tom delu sveta.

Šef Bele kuće Džozef Bajden, australijski premijer Entoni Albaneze i prvi čovek britanske vlade Riši Sunak u ponedeljak su u San Dijegu potvrdili da će kreirati zajedničku flotu podmornica na nuklearni pogon, prenosi Si-En-En. Sporazum podrazumeva da će Vašington i London pomoći Australiji, nenuklearnoj sili, da nabavi podmornice s nuklearnim gorivom. To je u skladu s dogovorom iz 2021, kad su tri zemlje osnovale odbrambeni savez Aukus da bi ojačale prisustvo u Jugoistočnoj Aziji. Iako nijedan od lidera ovih država nije tada apostrofirao Kinu, nema sumnje da je Aukus usmeren protiv sve većih kineskih ambicija u Pacifiku.

Na vest iz Kalifornije Peking je upozorio da angloamerički pomorski dil „narušava mir i stabilnost i podstiče trku u naoružanju”. Dok Kina tvrdi da dogovor znači nuklearno naoružavanje Australije i kršenje međunarodnih sporazuma o neproliferaciji nuklearnog naoružanja, Amerika odgovara da to nije tačno, jer će podmornice nositi konvencionalno naoružanje. Kanbera objašnjava da nema kapacitete da nuklearni materijal koji će dobiti od Amerike i Britanije „obogati” do nivoa potrebnog za nuklearno oružje.

Kako najavljuju iz sve tri zemlje, Australija neće postati nuklearna sila jer neće dobiti nuklearno naoružanje, ali će prvi put imati podmornice na nuklearni pogon, koje su bolje od podmornica na dizel. Za početak, Kanbera će kupiti tri podmornice od SAD. Kasnije može da naruči još dve. Amerika i Britanija podeliće s Australijom sofisticiranu tehnologiju koja spada u najviše državne tajne i koja se deli samo s najbližim saveznicima, kao što je anglosaksonski svet. Predviđa se da će prve podmornice napravljene u Virdžiniji stići u Australiju u sledećoj deceniji.

Posle toga bi Britanija i Australija na domaćem tlu pokrenule proizvodnju podmornica za ovaj projekat uz pomoć tehnologije sve tri zemlje. Procenjuje se da će Kanbera na ovaj projekat u narednih 30 godina potrošiti gotovo 250 milijardi američkih dolara. Albanezijeva vlada tvrdi da je to u redu jer će se i u Australiji otvoriti radna mesta i jer će australijska vojska postati neuporedivo jača.

Bajden je iz San Dijega poručio da je cilj nove flote da osigura „slobodnu i otvorenu” plovidbu Pacifikom. S istog mesta je Sunak ocenio da će sporazum povećati stabilnost u sve nestabilnijem svetu, pri čemu je među izvorima nestabilnosti naveo ruski napad na Ukrajinu i kinesko jačanje na svetskoj sceni.

Prema oceni kineskog „Global tajmsa”, Kanbera bi mogla da „plati visoku cenu” jer Aukus služi „samo američkoj hegemoniji”. Kina je najveći trgovinski partner Australiji, zbog čega je Kanbera dugo vagala odluku o Aukusu. Kontroverzu izaziva i to što je ovo prvi put od 1968. da je iskorišćena „rupa” u Ugovoru o nuklearnoj neproliferaciji, pa je omogućen prenos neeksplozivne nuklearne tehnologije iz nuklearne u nenuklearnu zemlju. Kako prenosi „Gardijan”, to znači da Međunarodna agencija za atomsku energiju (telo UN za nadzor nuklearnog materijala) neće kontrolisati ovaj materijal, što bi moglo da predstavlja opasan presedan.

Aukus se uzima kao dokaz sve izraženijeg kinesko-američkog rivalstva i predstojeće „bitke” za Pacifik. Tihi okean je mesto ogromnih prirodnih bogatstava i glavnih plovnih puteva u svetskoj trgovini. U američkim medijima uglavnom se procenjuje da je Bajden dobro postupio kad je okupio Australiju i Britaniju, jer je nesporno da Kina jača i da pokušava da uspostavi čvršću kontrolu u Pacifiku. Ima i skeptika koji tvrde da će kineska vojska možda isuviše ojačati dok nove zapadne podmornice zarone u sledećoj dekadi.

Peking ima najveću mornaricu na svetu, ali Vašington ima moćnu flotu podmornica i nosača aviona. Američki vojni zvaničnici podozrevaju da se Kina sprema za invaziju na Tajvan. I Japan odustaje od pacifističke politike i otvoreno se naoružava, dok s Australijom, Indijom i SAD pojačava vojnu pomorsku saradnju i organizuju manevre u okviru Kvadrilateralnog bezbednosnog dijaloga.

Trvenja izaziva i pitanje suvereniteta u Južnom kineskom moru, gde prolazi oko 60 odsto pomorskog saobraćaja na planeti. Dok Peking polaže pravo nad gotovo celim Južnim kineskim morem, Vijetnam, Indonezija, Bruneji i Filipini navode da kineske ambicije ugrožavaju njihove teritorijalne vode. Postoje sporovi i oko nenaseljenih ostrva, kao i zbog toga što Kina gradi veštačka ostrva, neretko ih pretvarajući u vojne baze. Sve to koristi Vašingtonu kad pokušava da indopacifičke zemlje ubedi da pojačaju saradnju s Amerikom.