Kako izračunati da li je neko gojazan

Više od polovine stanovništva biće gojazno do 2035. godine objavio je Bi Bi Si. Gojaznost više nije problem samo u zemljama sa visokim dohotkom već je veliki porast gojaznih i u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom.

Predsednik Hrvatskog društva za debljinu Davor Štimac 2022. godine rekao je da su muškarci u Hrvatskoj najdeblji u Evropi, da je nekada svako peto dete imalo prekomernu težinu, a da sada taj problem ima svako treće dete. Imajući u vidu da Hrvatska ima najveći procenat prekomerno gojaznih osoba u Evropskoj uniji poslanici vlasti i opozicije u hrvatskom parlamentu podržali su predlog odbora za zdravstvo i socijalnu politiku da se usvoji Rezolucija o debljini koja predviđa zdravu ishranu u vrtićima i školama, kao i da se propagira kretanje i sport.

U Americi su dve od pet osoba gojazne, a smrtnost od bolesti srca su na prvom mestu. Tako je 697.000 ljudi umrlo od kardiovaskularnih oboljenja 2020. Godine.

Kako izračunati da li je neko gojazan

Prekomernim nakupljanjem masti u organizmu i povećanjem telesne težine nastaje hronična bolest gojaznost. Ako je telesna težina veća od deset odsto idealne težine, osoba se smatra gojaznom. Još bolje je izračunati indeks telesne mase i to tako da se telesna masa izražena u kilogramima podeli sa kvadratom visine u metrima. Na primer, ako je neko težak 70 kilograma, a visok 1,70 metara treba da se podeli 70 sa 2,89 (1,7 puta 1,7 = 2,89) i dobiće se indeks telesne mase 24,22. Ako je broj telesne mase od 18,5 do 24,9 osoba ima zdrav raspon telesne težine; od 25 do 29,9 težina je prekomerna, a od 30 i više osoba se smatra gojaznom. Ako je indeks telesne mase ispod 18,5 smatra se premalim i takođe može izazvati zdravstveni problem.

Obim struka takođe može ukazati na prekomernu težinu. Kod žena obim struka ne bi trebalo da prelazi 80, a kod muškaraca 94 centimetra.

Benefiti vežbanja ostaju iako se prestane sa tim

Najnovija studija sprovedena u Sjedinjenim Državama u kojoj su istraživači analizirali 124 klinička ispitivanja sa preko 50.000 učesnika ukazala je da su ispitanici koji su skinuli kilograme smanjili rizik od srčanih oboljenja i dijabetesa tipa dva. Još važniji pokazatelj studije bilo je to što su benefiti vežbanja ostali i duži niz godina nakon treninga čak iako su neki ispitanici vratili određen broj kilograma. Sistolni krvni pritisak je bio bolji za 1,5 poena godinu dana nakon vežbanja, a 0,4 poena pet godina kasnije. Indikator šećera je opao sa gubitkom težine i rastao sa ponovnim debljanjem, ali je bio bolji u odnosu na grupu ispitanika koji nisu vežbali i nakon godinu i nakon pet godina od vežbanja navodi se u studiji objavljenoj u naučnom časopisu „Circulation“ iz marta 2023. godine.

Znači, fizička aktivnost i zdrava ishrana siguran su lek protiv gojaznosti.