Emodži za krunisanje Čarlsa Trećeg

U Vestminsterskoj opatiji, na istom mestu, koje je obeležilo život kraljice Elizabeta Druge (gde je krunisana, gde se udala i gde je održana ceremonija njene sahrane), 6. maja biće ustoličen i njen najstariji sin Čarls, princ koji je najduže čekao na presto. Nakon „sahrane veka”, u Vestminsterskoj opatiji biće upriličeno i „krunisanje veka”, koje će obeležiti novo doba britanske monarhije.

Preuzimanje prestola je prelomni trenutak u modernoj istoriji i ujedno nameće pitanje da li će kralj Čarls Treći održati ono što je njegova majka s tog mesta ostavila u amanet njemu i naciji – da je nakon njenog odlaska slede negujući zajedništvo, veru i vrednosti koje ih drže na okupu. Možda, uz pomoć modernih alatki kakve su emodžiji, uz promovisanje ekologije, recikliranih materijala, borbe protiv klimatskih promena – ali to je „drugi par rukavica”. Istini za volju, nerealno je očekivati da Čarls dostigne majčinu slavu. Samo Elizabeta Druga je u Britancima mogla da izazove da se s divljenjem sećaju njenog osećanja dužnosti i posvećenosti narodu. Zvali su je kraljica britanskih srca. Svojevremeno, povodom svog 21. rođendana, izjavila je da će život posvetiti služenju naciji i retkost je da je takvo obećanje bilo tako dobro održano. Za razliku od nje, Čarls preuzima krunu u svojoj 75. godini, a čekaju ga složeni izazovi u po mnogo čemu podeljenom društvu, gde ni raspoloženje u Škotskoj ne obećava mnogo, a kamoli u zemljama koje, kad je reč o osećanjima prema kruni, imaju stavove nalik onom u Barbadosu, koji je poslednji napustio krunske zemlje.

Suštinska razlika između majke i sina jeste ta da je kraljica po popularnosti nadmašila samu monarhiju, a njena reputacija je bila gotovo nedodirljiva do kraja, što se za kralja ne može reći. Elizabeta Druga je bila brend za sebe. Čarls želi da istakne da je monarhija značajna u savremenoj multikulturalnoj naciji, ali planira i da ovu instituciju malo prilagodi modernim tokovima. Ceremonija 6. maja biće zato kraća, manje ekstravagantna i manje skupa.

Kad je reč o emodžijima i ekologiji, pozivnice za 2.000 gostiju odštampane su na recikliranom papiru. Naglašavajući kraljevu dugogodišnju ekološku kampanju, ukrašene su prizorima prirode, divljeg cveća, ptica, figurom „zelenog čoveka” od bršljana, gloga i hrastovog lišća – simbolom proleća i ponovnog rođenja koji slavi novu vladavinu. Kralj će skratiti rutu do Vestminsterske opatije u odnosu na onu kojom je išla njegova majka 1953. To ukazuje na skromniji događaj. Ceremonija će uključiti tradicionalne simbolične predmete koji vekovima prate krunisanja – dragulje, mačeve, žezla, kraljev prsten, kašiku iz 12. veka u kojoj se služi sveto ulje iz Jerusalima, a koja je preživela čistku regalija Olivera Kromvela.

Događaj će imati svoj emodži, zvanične prve simbole, novo globalno sredstvo komunikacije kojim rukuje bar 90 odsto korisnika društvenih mreža. Možda zvuči neozbiljno, ali to bi mogao da bude ogroman adut u kraljevoj trci za naklonost mlađih Britanaca. Na „Tviteru” je, recimo, predstavljena sličica koja prikazuje zlatnu krunu Svetog Edvarda koju je nosila Elizabeta tokom postavljenja, a koja će biti korišćena i na Čarlsovoj krunidbi. Svako ko ima pametni telefon moći će da komentariše emodžijima koji će se pojaviti pri korišćenju ključnih reči poput „#Coronation, #CoronationWeekend”. Ovo je prvo britansko krunisanje u vreme društvenih mreža, dok je stupanje na tron Elizabete Druge bilo prvo koje je prenosila televizija. Ona se tada vozila u 4.000 kilograma teškoj kočiji staroj 260 godina, a Čarls i Kamila biće u klimatizovanoj kočiji, s prozorima na automatsko spuštanje i amortizerima za udobnu vožnju.

Sijaset ovih i sličnih informacija koje pristižu iz Bakingamske palate ne mogu da zatrpaju i one koje pristižu iz drugih izvora, poput vesti o studiji koja ispituje povezanost britanske monarhije i trgovine robljem u 17. i 18. veku. Još u prvim danima tugovanja za preminulom kraljicom pojavili su se tekstovi o tome kako je monarhija bila štetna za one koji žive u njenom „zlatnom kavezu”. Kritičari su pisali: „Vreme je da zamislimo budućnost bez toga. Za narode kolonizovanih zemalja monarhija nije neutralna institucija, već otelovljenje imperijalnog nasleđa koje je koristilo Britaniji na račun njenih kolonija”.

Teško da će Čarlsova pozivnica na recikliranom papiru umiriti one koji na njegovu poruku da se „odnosi menjaju, a prijateljstvo traje” uzvraćaju da prijateljstvo zahteva odgovornost, da dužnost znači da dugove treba platiti, a one koji se izvinjavaju pozvati na odgovornost. Kralj ceremonijalnim izmenama ukazuje da razume da se ceremonija dešava u vreme finansijskih turbulencija, ali antimonarhistički pokret ne odustaje od protesta koji planira za 6. maj. To su oni ljudi koji su nedavno u Kolčesteru u Engleskoj uzvikivali: „Nije moj kralj”. Aktivisti protiv monarhije tvrde da dobijaju ogromnu finansijsku podršku i nove članove od kada je kraljica preminula.