Dušan i Tomislav se ne predaju uprkos bolesti

Niš – O mukama male porodice u Jelašnici, selu par kilometara od Niške Banje i ispod Zaplanja i Suve planine, pisali smo pre četiri godine, kada se čulo koliko veliku životnu borbu vodi Tomislav Dinić, samohrani otac koji čuva i neguje sina Dušana, kome je desetak meseci pre toga dijagnostikovan tumor na mozgu. Zbog iznenade bolesti dotle veseo i vredan mališan prestao je da ide u školu i pao je u postelju. Hrabri Tomislav, koji nigde nije radio, a supruga ga je napustila i zasnovala drugu porodicu još kada je Dušan imao samo tri godine, započeo je bitku kako bi izlečio sina. Ta borba i danas traje.

Dušan sada ima nešto više 14 godina i ovoga proleća, da je kojim slučajem imao drugačiju sudbinu, bio bi na maloj maturi. U prethodnih pet godina izdržao je 12 teških i komplikovanih operacija – samo na mozgu devet, ali tu su bile i druge neophodne intervencije, da bi mogao da se hrani i uzima tečnost ili da može nesmetano da diše. Preživeo je nekoliko ciklusa radioterapije i 33 pojedinačna zračenja, dva puta hemioterapiju i lečenje citostaticima, sepsu, infekcije bolničkim bakterijama, pa čak i banalno, ali opasno po život gušenje hranom nakon čega je mesec i po dana bio na respiratoru.

Sve je to sa svojim sinom preživljavao i otac Tomislav.

– Nakom svih muka i patnji, najveća nada bila nam je odlazak u Tursku i nagoveštaj lečenja gama nožem. Ali su tamošnji lekari, iako nisu krili svoju želju da pomognu, odustali od intervencije. Kako su mi rekli, nikada nisu videli toliko slab i izmučeniji organizam nisu želeli da rizikuju. A ja sebi kažem i pitam se kako ne bi bio slab, kako ne bi bio izmučen posle toliko operacija koje ni odrasla osoba ne bi izdržala – ispričao nam je Tomislav.

Poslednjih nekoliko meseci, rekao nam je ovih dana otac, Dušanu se ipak lagano popravlja stanje.

– Počeo je opet i posle mnogo vremena da razume šta mu pričam, pomalo i da govori. Nije to veliko poboljšanje, ali ipak je bolje nego što je bilo jer shvata šta mu govorim, odgovara na pitanja i, verujem, to je nagoveštaj promena nabolje...

Još na početku borbe da spase sinčiću život, uz socijalnu pomoć i novčanu nadoknadu za negu nemoćnog lica, nije uspevao ništa više nego, kako kaže, da on i sinčić ne gladuju. Zahvaljujući prijateljima koji su mu pritekli u pomoć i medijima koji su tim istim prijateljima ispričali o mukama koje preživljavaju Dušan i Tomislav, nabavljano je još ponešto da bi se preživelo, skupi lekovi kojih nije bilo u Srbiji, novac za stalna putovanja...

U međuvremenu, Tomislav je i vredno radio. Pravio je predmete od drveta, statue, ikone i to prodavao na humanitarnim bazarima. Neretko izdvajao je deo novca i pomagao drugoj oboleloj deci za koju je čuo.

Danas se Tomislav Dinić nada da će pored svakodnevne nege sina uspeti da unapredi svoj hobi, umešnost u izradi predmeta od drveta i da će moći više, lakše i brže da obezbedi sredstva za dalje lečenje Dušana. Postoje veliki izgledi da će uz pomoć uspeti da kupi specijalnu mašinu za obradu drveta i izradu predmeta koje bi prodavao, a koja košta od 3.000 do 5.000 evra, biti .

– Mnogo bi mi pomogla takva jedna mašina za rad u radionici, jer ja ne mogu nigde da se zaposlim pošto moram da budem u kući ili u dvorištu uz Dušana. Pomažu mi roditelji, koji su tu pored nas, mnogo su nam pomogli i prijatelji, bez kojih sigurno ne bismo preživeli... I, hoću da se zna, ako zarade bude, voleo bih da od toga sinčić i ja možemo da makar normalno živimo, jer mu je potrebna veoma skupa nega i specijalna ishrana. Sve što bude preko toga, a ja ne umem drugačije, poklonio bih drugoj bolesnoj deci. Važno je da se Dušan oporavi, a meni nije teško da radim iako stalno moram da budem pored i uz njega.

Tomislav u svojoj improvizovanoj radionici od drveta izrađuje sve – stolice, stolove, statue, ormare, ramove, ikone, stone lampe. Nema predmeta od drveta koji mu je naručen a koji nije uradio.