Silovanje u Sahari –da li je pametno sve što je „fensi"

Čuvene scene iz filma „Čaj u Sahari” reditelja Bernarda Bertolučija su ostale antologijske u filmskoj umetnosti svih vremena. Ovo ostvarenje proslavilo je jednog od najvećih glumaca današnjice Džona Malkoviča i ostavile trag u filmskoj umetnosti fotografijom, nestvarnim pejzažima pustinje i života tuarega u sredini, na ivici opstanka. Film je ostavio trag i radnjom koja je bila mnogo više od romantične drame, kako su je plasirali magovi filmske reklame. Takođe upamćena bila je tema „dobrovoljne otmice” Debre Vinger, na kojoj se  u malom selu u pustinji vrši seksualni obred „isterivanja duhova”. Upravo to može da bude i objašnjenje vesti koja se pojavila na mrežama širom planete o svedočenju čak 85 žena za britanski Bi-Bi-Si, o seksualnom zlostavljanju, lažnih „duhovnih iscelitelja” u Maroku i Sudanu.

„Čaj u Sahari” za lakoverne

Velik broj žena, čak 85 njih koje je svedočilo (poznato je da ih je više) u Maroku i Sudanu su  tzv. „duhovni iscelitelji” seksualno zlostavljali i po svedočenjima, silovali žene koje od njih zatraže pomoć.

Bi-Bi-Si je otkrio čitav skriveni svet seksualnog zlostavljanja muškaraca koji rade kao „duhovni iscelitelji”. Duhovno isceljenje, poznato kao „isceljenje Kuranom”, popularna je praksa u arapskom i muslimanskom svetu.

Uglavnom, žene posećuju „iscelitelje” verujući da oni mogu da reše probleme i izleče bolest proterujući zle duhove poznate kao „džini”.

U svedočenju 85 žena, u periodu dužem od godinu dana, one su imenovale 65 takozvanih iscelitelja u Maroku i Sudanu, dvema zemljama u kojima su takve prakse posebno popularne, uz optužbe koje se kreću od uznemiravanja do silovanja. Bi-Bi-Si je mesecima prikupljao i proveravao priče o zlostavljanju u razgovoru sa nevladinim organizacijama, sudovima, advokatima i ženama. Novinarka, koja se lečila kod jednog takvog iscelitelja, u okviru istrage, i sama je bila neprimereno dodirnuta pre nego što je pobegla sa lica mesta. Veliki broj žena sa kojima su razgovarali novinari, rekle su da se plaše da će biti okrivljene, ako prijave zlostavljanje, pa je zbog toga vrlo malo njih reklo svojim porodicama.

Seks pod plaštom „duhovnih iscelitelja”

U Sudanu je žena po imenu Savsan rekla da se obratila „iscelitelju” kada je njen muž napustio porodičnu kuću i otišao da živi sa drugom ženom, što je u skladu sa šerijatskim zakonom. Ona je istakla da se nadala da bi iscelitelj mogao dati neku vrstu leka za njenog muža da bi se bolje ophodio prema njoj. „Iscelitelj” je rekao da je potrebno da žena ima seksualni odnos sa njim, da bi zatim nastale tečnosti iskoristio da napravi napitak za njenog muža. Savsan je rekla da je napustila tretman i da se više nije vratila, kao i da nije prijavila ponašanje „iscelitelja”.

Tri od 50 žena sa kojima u novinari razgovarali u Sudanu o eksploataciji ili zlostavljanju navele su istog verskog vođu - šeika Ibrahima. Novinarka BBC koja je predstavljena kao Rim, otišla je kod šeika Ibrahima i rekla da pati od neplodnosti, da bi je on zatim dodirnuo po stomaku i genitalijama, nakon čega je pobegla. Šeik Ibrahim je ispitivan o tome šta se dogodilo Rim, a on je negirao da je seksualno uznemiravao ili napadao žene koje su tražile njegovu pomoć i iznenada je prekinuo razgovor. U Sudanu, šef kancelarije za porodicu i društvo u Ministarstvu za islamska pitanja Ala Abu Zeid nije verovao na tvrdnjama britanske kuće da je toliki broj žena prijavio iskustvo zlostavljanja. Zeid je, međutim, spomenuo nedostatak regulative u „duhovnom iscelivanju”. On je rekao da zbog političke nestabilnosti zemlje to sada nije prioritet. U Maroku, ministar za islamska pitanja Ahmed Toufik rekao je da ne veruje da postoji potreba za bilo kakvim posebnim zakonima u vezi sa „duhovnim isceliteljima”.