Upravnik Kolarca poziva gradonačelnika na dogovor

Molim za razumevanje gradonačelnika i pozivam na susret i dogovor. Svestan sam da su teška vremena a najbolje namere, kao i da su brige gradonačelnika mnogo veće od mojih, iako je i moj dan kratak za ciljeve koje sam postavio. Kolarac kao zadužbina postoji 145 godina i treba da mu omogućimo vitalnost za godine pred nama, za našu decu i potomke, kaže za „Politiku” Aleksandar Peković, upravnik Kolarčeve zadužbine, nadajući se dogovoru sa gradom u vezi sa trajnim finansiranjem ove institucije, a posle novinskih napisa o tome kako je „zakazala” podrška Beograda.

Sa Ministarstvom kulture Republike Srbije drugačije je i na zahtev „Politike” oni su prekjuče u kratkom izveštaju naveli sledeće: „Ministarstvo kulture je u 2022. godini Zadužbini Ilije M. Kolarca isplatilo 11.180.000,00 dinara, a u 2023. godini do sada je isplaćeno 10.747.600,00 dinara za sufinansiranje tekućih troškova i programa.”

Peković na to dodaje da Ministarstvo kulture i ministarka Maja Gojković finansijski podržavaju Kolarac u meri u kojoj je to moguće i vode brigu, na čemu su im zahvalni.

Treba reći da se „tamni oblak”, kako pišu neki mediji, nije nadvio samo sada nad Kolarčevom zadužbinom, niti plate zaposlenih kasne u ovom momentu. Takva situacija, nažalost, nije od juče. Ona traje više od jedne decenije i sa njom se suočavala i prethodna upravnica Jasna Dimitrijević, koja je skoro deset godina bila na toj poziciji. Novi upravnik Aleksandar Peković je tačno pre godinu dana postao prvi čovek Kolarca, i automatski je „nasledio” iste probleme. Kolarčeva zadužbina, koja je dobila status ustanove od posebnog značaja u vreme prethodne upravnice nije time dobila i olakšice. Ovoj ustanovi nedostaje pre svega trajno finansiranje, a potom i dobar program sa velikim svetskim zvezdama, koji bi privukao sponzore i doneo zaradu. Zaposleni u ovoj instituciji se sećaju vremena kada je grad redovno vršio uplate recimo u Đilasovo vreme. I to je bilo nepisano pravilo.

– Čvrsto verujem u partnerstvo između Kolarca i Grada Beograda, jer je Kolarac spomenik kulture, još uvek najbolja dvorana sa prostornom akustikom u zemlji i regionu, hram muzike i obrazovanja. Nažalost, nezadovoljstvo zaposlenih se „prelilo” u medije i ja to ne mogu da im osporim, jer smo očekivali podršku grada u julu mesecu, koja je dogovorena još početkom ove godine. Kolarac još uvek ima dva problematična meseca, to su jul i avgust, kada nemamo priliv sredstava zbog pauze između dve koncertne sezone, ali i drugih programskih aktivnosti. U planu nam je da tu prazninu popunimo programima za turističke grupe, ali da bismo taj plan ostvarili, intenzivno radimo na uređenju objekta.

Aleksandar Peković je u ovu instituciju došao sa velikim ambicijama i rešen da otkloni probleme i dugovanja koja je zatekao, a to se ne može dogoditi preko noći. Da li će vreme biti njegov protivnik ili saradnik – videćemo. Veliki i zaostali troškovi i održavanje stare zgrade u međuvremenu istanjuju sredstva koja pristižu.

– Naši arhitekti rade na projektu uređenja objekta i realizacija će ubrzo krenuti iako smo u prethodnih godinu dana uradili dosta i sa 15 kompanija koje su donatorski pomogle (pranje, peskiranje fasade, zamena prozora na delu objekta, rekonstrukcija sistema klimatizacije velike koncertne dvorane, kompletno mašinsko čišćenje objekta, zamena rasvete, zavesa, parketa, krečenje određenih delova zgrade, kompletno uređenje likovne galerije, te donacije u građevinskom materijalu i brojnim uslugama...) u iznosu koji dostiže 200.000 evra. Objekat se bliži veku postojanja, sa dotrajalim instalacijama, energetski neefikasan u kontekstu današnjih standarda i površinom od 6.300 kvadratnih metara. Kolarac je prema zvaničnom dokumentu (završni račun) ostvario sopstveni prihod u 2022. od 81 odsto, što je retkost za bilo koju drugu ustanovu kulture u regionu. Međutim, pomoć i briga su neophodni i otuda su se u zakonu o kulturi iz 2021, na inicijativu ministarke i resornog ministarstva za kulturu našla dva važna akta – član 21a i član 77 Zakona o kulturi, koji definiše status zadužbine od posebne brige za grad i republiku, kao i zakonski osnov da grad i republika mogu sufinansirati materijalne troškove zadužbine u iznosu do 45 odsto. Kada bi to bilo i primenjeno, Kolarac ne bi imao nikakvih problema, naprotiv – objašnjava upravnik.

Peković takođe ističe da je Kolarac kao institucija u postupku restitucije za imovinu koja je nacionalizovana posle Drugog svetskog rata:

– Ilija Kolarac je napravio savršen mehanizam održivosti još davne 1878. Dakle, pre 145 godina, svu svoju imovinu predao je svom narodu, a njegov odbor imao je zadatak da je održava i da je izdaje, a novac od rente da usmerava ka toj instituciji kako bi obrazovanje i kultura bili zaštićeni. Kako je nacionalizacijom posle rata oduzeta imovina Ilije Kolarca, razbijen je taj mehanizam održivosti. Ne znam koliko Beograđani znaju da su park i zgrada „Staklenca” na Trgu republike vlasništvo Zadužbine. Taj objekat u katastru nema upisanog vlasnika, nema upotrebnu dozvolu a komercijalno se eksploatiše već 30 godina. Naravno, Kolarac nema nikakve koristi od toga.

Sadašnji upravnik je pozvao mnoge pojedince, kompanije i organizacije da pomognu u obnovi i smatra da se neki rezultati posle godinu dana primećuju. Tako saznajemo da tek sada predstoji nekoliko novih izuzetno važnih partnerstava sa biznis sektorom, sa jednim konzorcijumom u cilju renoviranja objekta i jednom bankom kao potencijalnim generalnim pokroviteljem.

– To su grandiozne stvari i odraziće se na bolji kvalitet naših usluga, ali i realizaciju naše programske politike koja će doneti novu sliku zadužbine – poručuje za kraj Peković, poznat kao autor brojnih projekata u oblasti kulture u Srbiji i regionu.

Problem zarada rešava donator

„U ponedeljak će plata za jun biti isplaćena zaposlenima u Kolarčevoj zadužbini zahvaljujući jednom članu Upravnog odbora ove ustanove, koji je donirao novac kako bi se rešio problem neisplaćenih zarada”, rekao je sinoć upravnik Aleksandar Peković u kratkoj izjavi za naš list. Kako smo saznali od prvog čoveka Zadužbine, ovo se dogodilo iznenada, u poslednji čas, a tokom nedelje trebalo bi da se isplate i ostala dugovanja kada je reč o zaostalim zaradama. Donator nije želeo da se navodi njegovo ime, tako da je Peković to uvažio i naglasio da je sada najbitnije da se uspostavi normalan dijalog sa Gradom Beogradom.