Traje potraga za predmetima iz Britanskog muzeja

Britanski muzej, jedna od najprestižnijih ostrvskih umetničkih institucija, poprište je skandala velikih razmera – sredinom prošlog meseca otkriveno je da je „deo artefakata koji se u njoj čuva nestao, ukraden ili je oštećen”, da je reč o zlatu, nakitu i primercima dragulja i poludragog kamenja koji se čuvaju u sefovima u depoima i da broj predmeta koji nedostaje iznosi oko 2.000. Svi vodeći mediji u Velikoj Britaniji preneli su inicijalnu vest, pa su se potonje informacije nizale jedna za drugom, pri tome se razlikujući, ali ono što je bilo nesporno je to da je Hartvig Fišer, direktor muzeja, podneo ostavku, prihvatajući odgovornost i priznajući da „muzej nije sveobuhvatno reagovao na upozorenja koja su stizala tokom 2021. po pitanju ovog problema koji je sad u potpunosti eskalirao”, a da je Džordž Ozborn, predsednik Upravnog odbora muzeja, potvrdio da je u toku proces pronalaska i povratka dela predmeta.

Prema daljim napisima medija, artefakti koji su uglavnom malih dimenzija i nisu bili dugo izlagani i koji datiraju iz perioda od 15. veka pre nove ere pa do 19. veka nove ere počeli su da se pojavljuju u onlajn prodaji, zaposleni koji se sumnjiči da je odgovoran za krađu je otpušten, a slučaj je preuzela policija. Muzej je započeo i nezavisnu bezbednosnu analizu, a kako dodaje Bi-Bi-Si, još niko nije zvanično uhapšen.

Kako pišu „Gardijan” i „Indipendent”, tragovi vode do već pomenute 2021, kada je jedan danski trgovac umetninama kontaktirao upravu Britanskog muzeja kako bi im prijavio da je nekoliko primeraka za koje je verovao da su deo muzejske zbirke video u ponudi onlajn. Kako je inicijalno tada rečeno, muzej je sproveo iscrpnu istragu, ali se naknadno ispostavilo da su preduzeti koraci bili nedovoljni, potvrdio je sada Ozborn.

„Očigledno je da ćemo morati da unapredimo mere obezbeđenja jer su predmeti nestajali tokom dužeg vremenskog perioda”, rekao je on, dodajući da reputacija muzeja jeste ovim poljuljana, da ne isključuje i to da je ceo slučaj bio zataškan dok se nije pojavila ova najnovija informacija, ali da se nada da će policijska istraga otkriti kako je uopšte došlo do propusta. Istakao je da kompletna lista predmeta o kojima je reč nije objavljena jer se strahuje da to može biti zloupotrebljeno, iako to deluje kao nešto što bi bilo logično da se uradi, a uz to je potvrdio da je na policiji da donese takvu odluku.

Ono što, međutim, može biti ozbiljna prepreka u pronalaženju svih artefakata je to što nisu svi predmeti koji su deo kolekcije ujedno i uredno katalogizovani, a što je osoba koja je to znala umela da iskoristi i zbog toga je bila u prednosti.

Hristos Cirogjanis, forenzički arheolog koji predsedava Uneskovom grupom za ilegalnu trgovinu antikvitetima, opisao je krađu kao „najgoru u modernoj istoriji”.

Inače, ovaj prestižni muzej osnovan je 1753. godine i dom je impresivne kolekcije od oko osam miliona predmeta u kojoj se nalaze i čuvene mermerne skulpture i frizovi sa Partenona. I upravo su ovi događaji nagnali Grčku da po ko zna koji put obnovi svoj zahtev – a što je storija koja traje decenijama – da joj se vrati ono što je sa Akropolja odneto, a tome su se pridružili i nigerijski zvaničnici tražeći da u tu zemlju budu poslati predmeti koji su iz nje ukradeni odavno.