Imu­ni­tet se sti­če na pi­ja­ci, ne u apo­te­ci

Or­di­na­ci­je le­ka­ra ovih da­na su pu­ne pa­ci­je­na­ta ko­ji se ža­le na bo­lo­ve u gr­lu, ma­lak­sa­lost, cu­re­nje se­kre­ta iz no­sa, gla­vo­bo­lju… Kod ne­kih lju­di pro­ble­me su iza­zva­le re­spi­ra­tor­ne in­fek­ci­je, a kod ne­kih je reč o ko­vi­du 19. Ipak, naj­ve­ća mu­ka je ka­ko u ovom tre­nut­ku raz­li­ko­va­ti ko­ro­nu od dru­gih in­fek­ci­ja ka­da se simp­to­mi pre­kla­pa­ju?

Ka­ko is­ti­če dr De­jan Žu­jo­vić, spe­ci­ja­li­sta pne­u­mof­ti­zi­o­lo­gi­je i na­čel­nik Dnev­ne bol­ni­ce Grad­skog za­vo­da za pluć­ne bo­le­sti i tu­ber­ku­lo­zu u Be­o­gra­du, simp­to­mi su, uglav­nom, ja­ko slič­ni i kli­nič­ka sli­ka ne mo­že da ih di­fe­ren­ci­ra. Od­go­vor le­ži u te­sti­ra­nju sva­kog pa­ci­jen­ta sa simp­to­mi­ma akut­ne re­spi­ra­tor­ne in­fek­ci­je, sa po­seb­nim osvr­tom na pa­ci­jen­te iz ri­zič­nih gru­pa.

„Do­sa­da­šnja is­pi­ti­va­nja po­tvr­đu­ju efi­ka­snost br­zih an­ti­gen­skih te­sto­va u de­tek­ci­ji no­vi­jih so­je­va. Pre­po­ru­ka Rad­ne gru­pe za po­stu­pa­nje u uslo­vi­ma pan­de­mi­je ko­vi­da 19 Mi­ni­star­stva zdra­vlja je­ste da se kod pa­ci­je­na­ta sa ne­ga­tiv­nim an­ti­gen­skim te­stom iz­vr­ši PCR te­sti­ra­nje. Le­če­nje po­zi­tiv­nih pa­ci­je­na­ta se ne raz­li­ku­je od do­sa­da­šnjih pre­po­ru­ka, i za­vi­si od te­ži­ne kli­nič­ke sli­ke. Le­ka­ri i kod ovih pa­ci­je­na­ta mo­ra­ju da iz­be­ga­va­ju ne­ra­ci­o­nal­no pro­pi­si­va­nje an­ti­bi­o­ti­ka”, sma­tra dr Žu­jo­vić.

Je­sen i zi­ma su, tra­di­ci­o­nal­no, pe­ri­o­di ka­da mo­že­mo da oče­ku­je­mo po­rast uče­sta­lo­sti re­spi­ra­tor­nih in­fek­ci­ja i nji­ho­vih simp­to­ma. One su je­dan od naj­če­šćih raz­lo­ga ja­vlja­nja le­ka­ru pri­mar­ne zdrav­stve­ne za­šti­te, od­su­stva sa po­sla, ali i, na­ža­lost, ne­ra­ci­o­nal­nog pro­pi­si­va­nja an­ti­bi­o­ti­ka. Is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da je naj­ma­nje 75 od­sto pro­pi­sa­nih an­ti­bi­o­ti­ka iz ovih raz­lo­ga kod rad­no ak­tiv­ne po­pu­la­ci­je ne­ra­ci­o­nal­no pro­pi­sa­no, tj. bez va­lja­nih in­di­ka­ci­ja. Naj­ve­ći pro­ce­nat, a pro­ce­ne struč­nja­ka idu i do 95 od­sto, je­su in­fek­ci­je gor­njih i do­njih re­spi­ra­tor­nih pu­te­va vi­ru­snog po­re­kla.

„Naj­če­šći vi­ru­sni iza­zi­va­či akut­nog bron­hi­ti­sa kod pret­hod­no zdra­vih od­ra­slih oso­ba su ri­no­vi­rus, ade­no­vi­rus, vi­rus in­flu­en­ce A i B i pa­ra­in­flu­en­ce. Bak­te­ri­je su zna­čaj­no re­đi uzroč­ni­ci akut­nog bron­hi­ti­sa, a naj­če­šći iza­zi­va­či su Myco­pla­sma pne­u­mo­ni­ae, Strep­to­coc­cus pne­u­mo­ni­ae, Ha­e­mop­hi­lus in­flu­en­zae, Mo­ra­xel­la ca­ta­rr­ha­lis, i Bor­de­tel­la per­tus­sis. Struč­nja­ci ko­ji se ba­ve le­če­njem akut­nih re­spi­ra­tor­nih in­fek­ci­ja ne pre­po­ru­ču­ju le­če­nje ovih pa­ci­je­na­ta an­ti­bi­o­ti­ci­ma. Me­đu­tim, to ne va­ži za oso­be kod ko­jih po­sto­ji vi­sok ri­zik od raz­vo­ja kom­pli­ka­ci­ja. To pod­ra­zu­me­va sta­ri­je od 65 go­di­na sa dva ili vi­še na­ve­de­na sta­nja, ili sta­ri­je od 80 go­di­na sa naj­ma­nje jed­nim na­ve­de­nim sta­njem, one ko­ji su bi­li ho­spi­ta­li­zo­va­ni u pret­hod­noj go­di­ni, pa­ci­jen­ti sa kon­ge­stiv­nom sr­ča­nom in­su­fi­ci­jen­ci­jom, di­ja­be­te­som, akut­nom upo­tre­bom si­stem­skih kor­ti­ko­ste­ro­i­da”, na­gla­ša­va dr Žu­jo­vić.

Naš sa­go­vor­nik ka­že da pa­ci­jent mo­ra da raz­u­me da bo­ja na­zal­nog se­kre­ta, ili is­ka­šlja­nog šlaj­ma ne de­fi­ni­še uzroč­ni­ka. Re­zul­ta­ti PCR is­tra­ži­va­nja ju­žno­ko­rej­skih le­ka­ra mo­gu do­ne­kle po­mo­ći. Oni su do­šli do za­ključ­ka da ako se pr­vi simp­to­mi ja­vlja­ju u gor­njim di­saj­nim pu­te­vi­ma, sa se­kre­ci­jom iz no­sa, gu­šo­bo­ljom ili pro­mu­klo­šću, a po­tom se „spu­ste” na plu­ća, uglav­nom je reč o vi­ru­snim uzroč­ni­ci­ma. Bak­te­ri­je su bi­le če­šći uzroč­ni­ci akut­ne re­spi­ra­tor­ne in­fek­ci­je kod pa­ci­je­na­ta sa ini­ci­jal­nim simp­to­mi­ma u do­njim re­spi­ra­tor­nim pu­te­vi­ma. U ovom pe­ri­o­du ima­mo, pre­ma iz­ve­šta­ji­ma, i po­rast uče­sta­lo­sti pa­ci­je­na­ta sa ko­vid 19 in­fek­ci­jom. Ak­tu­el­na va­ri­jan­ta vi­ru­sa ko­ro­na, EG.5, po­pu­lar­no na­zvan eris, ne pred­sta­vlja ve­li­ku opa­snost po jav­no zdra­vlje, pre­ma mi­šlje­nju SZO, ali je u SAD od­go­vo­ran za po­rast bro­ja ho­spi­ta­li­zo­va­nih pa­ci­je­na­ta pre­ma iz­ve­šta­ji­ma Cen­tra za kon­tro­lu bo­le­sti.

„Le­ka­ri u ovom pe­ri­od mo­gu da oče­ku­ju i če­šća ja­vlja­nja oso­ba sa simp­to­mi­ma gri­pa. Ova akut­na vi­ru­sna in­fek­ci­ja se, za­hva­lju­ju­ći kli­nič­koj sli­ci, lak­še pre­po­zna­je u or­di­na­ci­ji. Mo­gu­će pre­kla­pa­nje gri­pa i ko­vi­da se naj­lak­še is­klju­ču­je te­sti­ra­njem pa­ci­jen­ta na ko­vid in­fek­ci­ju”, po­ja­šnja­va naš sa­go­vor­nik.

Ka­ko se za­šti­ti od akut­nih re­spi­ra­tor­nih in­fek­ci­ja?

„Naj­pre mo­ra­mo da shva­ti­mo da su one oče­ki­va­na po­ja­va u na­šim ži­vo­ti­ma. Svo­jim po­stup­ci­ma mo­že­mo sa­mo da uti­če­mo na te­ži­nu nji­ho­vih simp­to­ma. Oso­be ko­je ak­tiv­no pu­še mo­gu da oče­ku­ju nji­ho­vu če­šću po­ja­vu i zna­čaj­no du­ži pe­ri­od sa simp­to­mi­ma od ne­pu­ša­ča. Vak­ci­ne su i da­lje efi­ka­sno sred­stvo za­šti­te. Nji­ho­vom pri­me­nom mo­že­mo da re­du­ku­je­mo uče­sta­lost po­je­di­nih re­spi­ra­tor­nih in­fek­ci­ja, po­put gri­pa, strep­to­kok­nih in­fek­ci­ja ili ko­vi­da. Po­seb­no na­gla­ša­vam va­žnost nji­ho­ve pri­me­ne kod pa­ci­je­na­ta sta­ri­jih od 65 go­di­na sa hro­nič­nim obo­lje­nji­ma. Dok je u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji vi­še od 70 od­sto sta­ri­jih od 65 go­di­na vak­ci­ni­sa­no pne­u­mo­kok­nom po­li­sa­ha­rid­nom vak­ci­nom, kod nas, iako je ta vak­ci­na do­stup­na u do­mo­vi­ma zdra­vlja, pro­ce­nat vak­ci­ni­sa­nih je na ni­vou sta­ti­stič­ke gre­ške. Pne­u­mo­kok­na, kao i vak­ci­na pro­tiv gri­pa, zna­čaj­no sma­nju­ju ve­ro­vat­no­ću raz­vo­ja te­ških kli­nič­kih sli­ka ili smrt­nog is­ho­da kod pa­ci­je­na­ta sa hro­nič­nim obo­lje­nji­ma. Vak­ci­na pro­tiv ko­ro­ne je, upr­kos ne­ve­ro­vat­no agre­siv­noj an­ti­kam­pa­nji, po­tvr­di­la svo­ju efi­ka­snost u re­duk­ci­ji uče­sta­lo­sti smrt­nih is­ho­da u na­šim bol­ni­ca­ma. Pre­po­ru­ke za nje­nu pri­me­nu, po­seb­no u ose­tlji­vim gru­pa­ma, i da­lje va­že”, is­ti­če dr Žu­jo­vić.

Gra­đa­ne naj­vi­še za­ni­ma ka­ko u ovom tre­nut­ku mo­gu da oja­ča­ju svoj imu­ni­tet, ali dr Žu­jo­vić ka­že da ne­ma ma­gič­ne ta­ble­te.

„Naš imu­ni si­stem će bi­ti efi­ka­san ono­li­ko ko­li­ko mu mi do­pu­šta­mo. Svo­jim sti­lom ži­vlje­nja, is­hra­nom, ve­dri­nom du­ha. Uče­sta­lost re­spi­ra­tor­nih in­fek­ci­ja mo­že­te da re­du­ku­ju­te re­dov­nim odr­ža­va­njem hi­gi­je­ne – pra­njem ru­ku, kao i uko­li­ko do­volj­no i kva­li­tet­no spa­va­te, re­dov­no i pra­vil­no se hra­ni­te. Imu­ni­tet se sti­če na pi­ja­ci, ne u apo­te­ci. Bi­će­te ot­por­ni­ji i uko­li­ko ste re­dov­no fi­zič­ki ak­tiv­ni. Za to vam ni­su po­treb­ni spe­ci­jal­ni uslo­vi, do­volj­no je da sva­ko­ga da­na ho­da­te do­volj­no. Da bi vaš re­spi­ra­tor­ni si­stem bio spo­sob­ni­ji da se od­bra­ni od vi­ru­sa ili bak­te­ri­ja po­tre­ban je i čist va­zduh. Uko­li­ko ste iz­lo­že­ni za­ga­đe­nom va­zdu­hu ve­ći deo go­di­ne, ne oče­kuj­te dug i zdrav ži­vot. Vaš imu­ni­tet od­re­đu­je i sta­nje va­šeg du­ha. Uko­li­ko ste če­sto upla­še­ni, za­bri­nu­ti, bez­volj­ni ili pod stre­som, oče­kuj­te i sla­bi­ji imu­ni­tet. A to ne mo­že da se kom­pen­zu­je be­so­muč­nom pri­me­nom sku­pih su­ple­me­na­ta”, upo­zo­ra­va dr Žu­jo­vić i do­da­je da je naj­va­žni­je da se shva­ti da akut­ne re­spi­ra­tor­ne in­fek­ci­je ne zah­te­va­ju ne­ki po­se­ban tret­man već, str­plje­nje.