Dela Nedeljka Gvozdenovića u Galeriji „Vasić"

Nedeljko Gvozdenović (Mostar 1902 – Beograd 1988), jedan je od naših slikara iz plejade eminentnih stvaralaca koji su na našem slikarskom prostoru ostavili poseban, decentan i neizbrisiv trag.  Bio je profesor na Akademiji likovnih umetnosti i akademik SANU, član grupe Dvanaestorica (1937) i jedan od osnivača grupe Šestorica (1954), dobitnik mnogih nagrada među kojima je i „Politikina” nagrada 1959. i predstavnik naše zemlje na brojnim inostranim izložbama, čija se dela nalaze u mnogim muzejima i privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu. Postavka pod nazivom „Nedeljko Gvozdenović, radovi iz privatnih kolekcija” biće prigodan podsetnik na njega, biće otvorena večeras u 19 sati u Galeriji „Vasić” i trajaće do 7. novembra.

Autor izložbe Vladimir Vasić predstaviće beogradskoj publici 12 radova u tehnici ulje na platnu i tempere na papiru nastalih u periodu od 1959–1986. godine.

Kako je najavljeno, na slikama su prikazani motivi koje je Gvozdenović negovao tokom čitavog svog stvaralaštva: mrtve prirode, predeli i enterijeri. Ono što im je zajedničko, bez obzira na godinu nastanka, što ih povezuje i čini bit jeste postizanje čiste likovnosti slike i njene vlastite realnosti. Stvaralačko polazište Gvozdenović nalazi u prirodi, ali uvek sa ciljem dostizanja čiste likovne građe.

U delima Nedeljka Gvozdenovića susreću se intelekt i osećaj, slučajnost i promišljenost, kao i koncentracija na isključivo slikarski izraz s težnjom da se dođe do stvaralačke i umetničke istine i jednog potpuno čistog slikarstva.

Podsetimo se, nesebično je razdelio sve što je imao. Poklonio je zavičajnom Mostaru 70 svojih dela, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti 162, izvesnu svotu novca namenio je Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, za godišnju nagradu najboljem studentu slikarstva. Poklonio je gradu Beogradu 570 dela koja će od 1983. godine biti izložena u stalnoj postavci u njegovoj galeriji – legatu, u Knez Mihailovoj ulici broj 46.