I državno ministarstvo izbegava ćirilicu

Baš ćirilica nema sreće. Ni u velikoj narodnoj nagradnoj igri „Uzmi račun i pobedi” nije bilo mesta za nju, iako je reč o državnoj akciji. Hajde što su trgovački računi na latinici (ah, taj kompjuter), ali oznaka slova u traženju dobitnika nije baš morala biti ispisana latinicom, zar ne?

Uz sve to, nagradna igra Ministarstva finansija Srbije ima dve falinke (ova reč da bih bio Evropejac), da ne kažem omaške. Prvo, u evidentiranju kupona koriste se slova latinice, umesto srpske ćirilice, što je u poslednjem izvlačenju „pokušao” da ispravi voditelj izvlačenja Slobodan Šarenac, ali mu to nije dozvolio pravilnik igre. Pa kad državno ministarstvo izbegava ćirilicu, Ustavom označenu kao osnovno pismo ove zemlje, šta se onda može očekivati od preduzetnika koji se „polomiše” nazivajući svoje firme stranim imenima i ispisujući ih latinicom?

Druga je što se dodeljuju stanovi u Beogradu, čime se nepotrebno naseljava glavni grad, a raseljava široki prostor zemlje Srbije. Beograd je inače opterećen mnogim stambenim i komunalnim problemima, pa se dovođenjem novih stanovnika bez potrebe stanje u gradu u svakom pogledu otežava. Potrebno je više mesta u školama, domovima zdravlja, u saobraćaju...

Nije mala stvar da se za nekoliko stotina dinara dobijaju tako vredne nagrade kao što su stanovi. Zašto se oni ne bi dodeljivali diljem Srbije, recimo u Trsteniku, Kruševcu ili, na primer, u Kragujevcu? Verujem da dobitnici ne bi imali ništa protiv, jer stan nije „dugme”, što kaže naš narod.

„Antr nu” (među nama), što bi rekli naši prijatelji Francuzi, nisu li ove nagrade malo megalomanske s obzirom na vreme u kojem živimo i uslove pod kojima opstajemo, dok na drugoj strani štrajkuju prosvetni, medicinski i drugi radnici? Novac za visoke nagrade ipak se izdvaja nauštrb svih građana zemlje Srbije.

Jovan Vuković,
Nova Pazova