Bambi u likovnoj priči „Glasovi u kući"

Bambi – univerzalni simbol bezazlenosti i dobrote glavni je junak likovne priče koju vešto „piše” Mišo Filipovac. Izložba njegovih dela „Glasovi u kući” predstavljena je u galeriji „Atrijum” u Biblioteci grada Beograda. Postavku čini serija  radova koji se nadovezuju na doktorski umetnički projekat autora. – Do sada sam se bavio crtežom, a ovo je objedinjena serija slika i crteža – kaže autor. On poziva i decu da u pratnji roditelja upoznaju Bambija i da ga dožive na svoj način. – Da li će priču čijem rukopisu dominira crtež, shvatiti kao ličnu ili kolektivnu to ostavljam publici da sama izabere, ali siguran sam da može da probudi najdublja razmišljanja i dobro u čoveku, jer Bambi nosi univerzalne poruke – ističe Filipovac i dodaje da njegove dve serije spojenih radova ovde opstaju kao koncept. Novi radovi su nastali u poslednje tri godine gde posebno ističe vreme karantina tokom pandemije virusa korona. Tada je, kako priznaje, i počelo preispitivanje.

– Slike Miša Filipovca su prožete ličnim i emocionalnim kontekstom. Bambi kao alter-ego traga za smislom. Svedoči o paralelnom postojanju dva oprečna sveta. Mudrošću bira umetnost koja mu omogućava da svoj i život ljubitelja umetnosti boji lepotom. Radovi su nastali u različitim idejnim konceptima, ali sa jednom poveznicom koja je gotovo uvek prisutna na delima ovog umetnika. Reč je o motivu laneta koji se dosledno ponavlja u ciklusima slika – istakla je Nataša Ril, istoričar umetnosti.

Ona zapaža da dela nastala u periodu karantina pod imenom „Drveno kraljevstvo” nose drugačiju atmosferu od novih radova.

– Priča o Bambiju je meditacija o postojanju, o nemoći o preživljavanju. Austrijski pisac, jevrejskog porekla Feliks Salten napisao je priču „Bambi, život u šumi”1923. godine, a zbog narastajućeg nacizma, preselio se u Švajcarsku. U lik Bambija utkao je sopstvenu životnu ispovest. Bambi je univerzalni simbol bezazlenosti i dobrote. Rađa se u idiličnoj šumi, zaštićen majčinskom ljubavlju. U dramatičnom raspletu suočava se sa najvećim gubitkom, za koji je zaslužan čovek. Otac mu daje bolne smernice za budućnost: „Moraš da naučiš da živiš sam, ako želiš da se zaštitiš, shvatiš smisao postojanja i dostigneš mudrost”. Kao metafora čistote i ljubavi, Bambi ove godine slavi vek svog postojanja. Mudre poruke upućene Bambiju i dalje važe – navela je povodom ove postavke istoričarka umetnosti. Ona kaže da univerzalno osećanje i emocije koje svako od nas ima prema ikoničnom liku Bambija, autor vešto koristi kao medijum u aktivnom učešću i doživljaju slike.

Radovi inspirisani delima Dejvida Hoknija

Dela koje pripadaju „Glasovima u kući” predstavljaju značajan kontrast u odnosu na prethodni, a inspirisane su delima jednog od najznačajnijih britanskih umetnika Dejvida Hoknija, koji je ove godine obeležio 86. rođendan. Prepoznatljiv po slikama kalifornijskog lagodnog života pokraj bazena, stvorio je dela koja su postala simbol jedne epohe. Simbol Hoknijevog umetničkog nasleđa je slika „Portret umetnika, bazen sa dve figure” nastala 1972. godine. Mišo Filipovac, pod uticajem britanskog slikara, referira na ovo delo slikom „Visiting” gde su do detalja ponovljeni kompoziciono rešenje, perspektiva i kolorit, sa razlikom uklanjanja dve Hoknijeve figure i neizostavno uvođenje Bambija kao glavnog aktera slike. Bazen u Hoknijevom opusu ima složeno simboličko značenje. Bambi je sada u bazenu, statusnom simbolu, reklo bi se da su za njega došla bolja vremena.

Veštačka inteligencija umesto kritičara

– Kovitlac boja, uzburkane linije, raskošno tretiran pejzaž u pozadini, predstavljaju novo polje istraživanja u radu Filipovca. Idilični prizori dokolice pokraj bazena, utopijska atmosfera večnog sunčanog popodneva, slave radost bezbrižnog života – objašnjava Ril. A, ono što je takođe zanimljivo za ovu izložbu, jeste to, da se kao eksperiment, prvi put u katalogu umesto teksta kritičara izložbe, navodi tekst napisan korišćenjem veštačke inteligencije. To nije zamena za ocenu kritičara, ali je zanimljiv trag zapisan o „Glasovima u kući”  za koje se kaže da je to zbirka radova u poslednjem opusu stvaranja umetnika Filipovca, koji nas vodi kroz intrigantan svet jelena istražujući njihovo prirodno stanište, ali i imaginaciju hibridnog konteksta. Ovu seriju radova valjalo bi posmatrati kao priču o čoveku koja nije dorečena, gde se narator kao subjekt presvlači u životinju i to porcelansku. Domen nedokučivih razmišljanja jesu lična preispitivanja, baš kao i u knjizi istoimenog naslova književnice Perl Bak, na koju se umetnik u svom radu može pozvati, intuitivno slikajući prizore kao što su masovne seobe iz sela u grad, narušena ekologija, međuljudski odnosi...Čini se da umetnik sledom zrelog procesa odvaja celine kao zapise, kroz misiju očuvanja životne sredine, ali istovremeno postavlja jedinku u kontekst ljudskih narativa i dramaturških zapleta. Crtački zapisi uhvatili su esenciju ovih elegantnih stvorenja, istražujući u prikazanim nizovima njihovu snagu i harmoniju sa prirodom. Ovaj segment izložbe pruža uvid u divljinu šume i njenog najradije viđenog stanovnika – jelena. Zato ono što je ispisala „ruka” zadatog „jezika” a potpisano je kao ChatGPT poručuje da ostavimo ove cikluse da se simbolično raspletu u narednim godinama i potvrde ono što autor govori kroz tradicionalne medije, uprkos sjaju sveta oko nas, koristeći Bambija kao alegoriju za sve u nama i svet oko nas.  

Mišo Filipovac rođen je u Bajinoj Bašti. Diplomirao je zidno slikarstvo na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, kao student generacije. Na istom fakultetu 2011.godine završio je master studije i zaposlen na predmetu crtanje i slikanje kao asistant FILUM-a, a zatim kao docent od 2019. na predmetu Akt. Prvu godinu doktorskih studija završio na ALU u Beogradu, u klasi Vladimira Veličkovića, a doktorirao na Fakultetu primenjenih umetnosti. Obavlja funkciju šefa Katedre na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu (Katedra za likovne umetnosti). Član je ULUS-a. Izložba je otvorena do 15.novembra.