Raduje me trenutak u kom se ljudi vrate svom ognjištu

Naša glumica Milena Živanović, publici najpoznatija po filmu „Amanet” i serijama „Urgentni centar”, „Nemoj da zvocaš” i „Dinastija”, ostavila je za sobom 2023. godinu kao period u kom je doživela mnogo toga lepog. Na prvom mestu, rodila je divnu devojčicu nebeskoplavih očiju po imenu Petra. O njoj, sinu Tadiji, porodiljskom odsustvu i magičnom trenutku istine na predstavi „Brod plovi za Beograd” Ateljea 212 govorila je za „Politiku”, i to otvorivši nam vrata svog toplog, suncem osvetljenog doma na Dorćolu.

‒ Ovo je bila jedna baš baš posebna godina koja me je prigrlila lepo. S obzirom na to da mi je donela ćerkicu i da je odlično prošao taj period trudnoće, samog porođaja, dolaska kući... Srećna sam što smo ove godine kitili jelku nas četvoro i što smo sad četverac ‒ suprug, ja i dvoje dece ‒ rekla nam je, posluživši toplu kafu i kolače.

Dečak zaštitnik i devojčica princeza

Pokazavši nam jelku obogaćenu elementima koje su birala deca, otkrila je da joj se ispunila želja da ima devojčicu, jer je uvek mislila da je prava mama i jedne devojčice.

‒ Tadija je bio prvi. On je, naravno, dečak, zaštitnik, a ona je došla kao princeza i kao neka mala carica. I već mi je prijateljica i vidim da ćemo, kad bude malo porasla, moći zajedno i da pijemo kafe i da idemo u šetnje i da smišljamo razne smicalice... Tako da, hvala 2023. godini ‒ govori naša sagovornica.

Period rada, pa period blagostanja

Prijao joj je period u kom je snimala do šestog meseca trudnoće, seriju „Urgentni centar”.

‒ I ona snimila jedno pedesetak epizoda u stomaku. Bilo je ludo potpuno to snimanje, dosta smo se smejali. Hormoni su mi radili poprilično i pamtim to kao neki period koji jeste bio naporan, ali je, s druge strane, i proleteo. Možda nisam ni imala previše vremena da razmišljam o nekim raznoraznim scenarijima kako trudnice nekad rade, pa se sekiraju više nego što treba ‒ kaže kroz smeh, prisetivši se kakva je bila prilikom prve trudnoće.

Nakon tog prvog perioda u 2023, usledilo je blagostanje, u kom je veoma uživala.

‒ Prijalo mi je da se posle napornog rada skućim malo među četiri zida. Veoma mi prija i Dorćol, kao novi kraj u koji smo se doselili. Čini mi se kao da živimo na moru, zato što je u novom stanu prilično sunčano i kad ujutru otvorim oči, imam lep osećaj. Lep je kraj, divan za decu, sve nam je blizu... Zbog svega toga, čini mi se da je ova 2023, izuzev nekih društvenih dešavanja, meni lično donela mnogo toga lepog ‒ zaključuje i spušta bebu u hranilicu, dodajući da je svuda vodi sa sobom.

Nigde ne žurim i nisam u trci sa vremenom

Zvanično je još uvek na porodiljskom odsustvu, ali je zovu povremeno da uskoči u neku predstavu, ukoliko se neko razboli.

‒ Ali to je neko s porodiljskog uskakanje, pa vraćanje u četiri zida. Prija mi i ovaj period koji mogu da nazovem i izolacijom. Zato što imam vremena za sebe, za svoje misli. Čini mi se da svake godine imam neko novo shvatanje o životu i o tome ko sam ja, pa tako i ove imam neko prosvetljenje na temu ko je Milena i šta hoće od života. Umem i da se lepo organizujem. Drugo dete je u pitanju i onda su već poznate stvari, pa umem i da odspavam i da pustim da kuća bude u haosu, da ne moram da počistim iste sekunde. Nigde ne žurim i nisam u trci sa vremenom ‒ navodi Milena.

Skuplja snagu, jer ima osećaj da kada se bude vratila na posao, biće ludački i lep poslovni period u 2024.

Milena Živanović ‒ to si ti

Osim po ulogama u filmovima i serijama, Milena je poznata i po pozajmljivanju glasova crtanim junacima.

‒ Tadija je sad počeo da primećuje da sam u nekim njegovim omiljenim crtaćima, tipa „Patrolne šape”, i onda je jako ponosan na to. Zbog njega sam tu ostala čak i kada nisam imala vremena zbog snimanja i pozorišta da se bavim crtaćima. Ostavila sam „Patrolne šape” i „Barbi”, nadajući se da će Petra voleti Barbi ‒ kaže, osmehnuvši se bebi.

Dugo je, kaže, bila nesrećna jer Tadija nije prepoznavao njen rad niti ga je to interesovalo.

‒ E sad, kad kažu na kraju: „Uloge tumačili Milena Živanović...”, on svaki put kaže: „Mama, Milena Živanović ‒ to si ti!” On se raduje, onda se i ja jako radujem i jako mi znači što je ponosan kad kažu moje ime na kraju crtaća. I jedva čekam neki bioskopski projekat, da mogu da ga povedem, jer sada je već spreman da može da gleda nešto u bioskopu.

Deca kritičari

Kako je Petra njen stalni pratilac, bila je i u Ateljeu 212, na probi predstave „Brod plovi za Beograd”, koji većini glumaca obeleži kraj godine.

‒ Ja sam odabrala divnu pesmu „Aleluja” u ženskom aranžmanu i bila sam baš ponosna na svoj izbor. A Petra je bila baš uporna da mi na probi otme mikrofon. Bilo je smešno i zanimljivo. Oduzela mi je šou. A Tadija je nezadovoljan kako ja zvučim i svakog dana mi pokazuje kako bi trebalo da otpevam ovu pesmu. Tako da su oni već sada moji kritičari. Ona sa šest meseci, on sa pet godina ‒ govori Milena.

Živi zid podrške stvara trenutak istine

Želela je da se zahvali svojim kolegama upravo iz pomenute predstave i opiše jedan magičan trenutak koji se desio prošle nedelje tokom izvođenja.

‒ Meni je to jedan od najznačajnijih trenutaka u pozorištu u smislu dobrote mojih kolega i u smislu podrške koja mi je na licu mesta data. Došla sam u pozorište i shvatila da sam potpuno izgubila glas i da jedva mogu da govorim, kao da mi se sa glasnim žicama nešto dešava i ne mogu ni jedan ton da otpevam. Jedna od varijanata je bila da kažem da te večeri neću ni da nastupim i da pobegnem glavom bez obzira. S druge strane, zapitala sam se zašto mi je ovo došlo i na koji način treba da se sad suočim sa svojim strahom ‒ priča naša sagovornica.

Kako kaže, u tom trenutku treba da izađe pred publiku sa pesmom od tri minuta tokom koje treba da se misli i vrlo je emotivna.

‒ A ja shvatam da ne mogu ništa. Šaputala sam sa kolegama da mogu da računam na bek vokale. Izašla sam pred publiku i rekla šta je bilo i imala sam utisak da gledam strahu u oči, jer ide večnost od tri minuta u kojoj treba da date nešto publici, a tehnički ne možete ništa da date.

Na kraju se ispostavilo da su svi zajedno dali i više od svega što može da se da.

‒ Samo sam čula glasove svojih kolega koji su se brzo skupili i poređali u hor iza mene. Naježila sam se, krenula nekako da pevam sa njima i počela da plačem. Više nisam mogla da zaustavim te suze. Oni su guglali u trenutku note i tekst i otpevali sve, a bend je predivno zvučao. To je meni jedan od trenutaka u kom sam imala utisak da sam postojala u pozorištu. Prišla mi je Iva Stefanović Manojlović, moj klasić, jer je shvatila da mi je frka i da jedva stojim na nogama i kao neki stub ostala sa mnom tu do kraja. Baš imam potrebu da se zahvalim svim kolegama ‒ ispričala je veoma emotivno.

Dodaje da to i jeste suština pozorišta.

‒ To je mesto u kojem postoji istina i na kom se upravo takve stvari dešavaju i cene. Mene bi u publici vrlo uzbudilo da vidim neku istinu na sceni koja je stvorena u trenutku i što je drugačije od bilo čega čemu mogu da prisustvujem svakodnevno. Tako da je kraj 2023. dao trenutak dobrote, solidarnosti kolega i živi zid koji je tu da mi pomogne.

Nekad dan samelje obavezama, nekad zagrli i vodi gde treba

Od 2024. očekuje da se još neko vreme odmori i uživa sa porodicom.

‒ Mnogo mi prija da gledam Tadiju i Petru kako odrastaju i imam utisak da vreme jako brzo prolazi i da je svima sada vreme ubrzano. Nekada te dan samelje obavezama, ali imam utisak da kada se čovek opusti i nema neka prevelika očekivanja, isti taj dan te zagrli i vodi gde treba. Zato želim da se potpuno opustim i prepustim njima dvoma. Sitno nešto ako se bude dešavalo, možda bih uskočila.

Odbila je neke ponude, jer je imala utisak da će doći vreme za njih, a sada joj prija da gleda Tadiju i Petru, koja počinje da guče, da puzi...

Našim čitaocima je poželela srećnu Novu godinu i više dečjeg smeha.

‒ Očekujem da će 2024. svim ljudima biti melem na sve rane koje su im se desile i da će meni doneti neki spokoj i lepotu i da ćemo svi naučiti da svoju svakodnevnicu obojimo vedrim bojama. Ja obožavam praznike, naročito Božić, kada smo u krugu porodice. Obožavam da okitim, da išaram prozore i raduje me trenutak u kom se ljudi zapravo vrate svom ognjištu.