Srbi u svetu zaslužuju ministarstvo

Nedavno sam pročitao u „Politici” da naši iseljenici širom zemaljske kugle, zahtevaju svoje (posebno) ministarstvo. Duboko sam uveren da je taj zahtev višestrano opravdan. Pogodnost je da to uradimo posle ovih izbora, održanih u decembru prošle godine. Šta bi dobili posebnim ministarstvom? Dve ključne prednosti: Dobro osmišljenu, ne uzgrednu, već temeljnu, trajnu, obostranu bliskost s maticom. Drugo, ekonomsku pomoć naučno usmeravanu s najvećim efektima darodavaca i primalaca. (Reč je o velikom novcu.)

Davno, spremajući diplomski, pronašao sam zanimljiv i ubedljiv savet mudrog i uspešnog vlasnika automobilskog giganta u svetu „Ford” Henrija Forda (1863–1947): „Kad imate dobrog stručnjaka koji hoće da napusti firmu (Ford), učinite sve da ga zadržite. Kad se uverite da ne možete da ga zadržite, ispratite ga sa najvećim počastima i nikada ne prekidajte vezu s njim.”

Od takvih u „belom svetu ’Ford’ je u inovacijama imao neprocenjivu korist”. Prvi zadatak ministarstva naših u svetu bio bi da obaveže sve opštine u Srbiji da brižljivo ustale evidenciju svih uspešnih u svetu iz svoje samouprave. Zatim da takvima redovno čestitaju napredovanje u poslu, sklapanje braka, rođenje dece, rođendane, krsnu slavu, požele im dobrodošlicu kad dolaze na odmor u Srbiju… Savremena e-tehnologija to omogućava takoreći bez troškova, a efekat – sigurni dokaz da su nam važni.

To važi i za prvi korak – da usporimo „odliv mozgova” i drugi korak – da privučemo pažnju, još važnije, interes iseljenih za povratak u našu lepu Srbiju s novim savremenim saobraćajnicama, institutima, školama, bolnicama... Kao i sa neograničenim šansama za oplodnju znanja i kapitala u svojoj Srbiji.

Moj predlog je da se zove ministarstvo za naše u svetu. Ovo „naše u svetu”, pored univerzalnosti, ima i nama blisku toplinu i istinu da među našima nisu samo Srbi, a dokazano je da su naši. Grčki naziv „dijaspora” nema nikakvu toplinu, pa ga treba što pre zaboraviti.

Špiro Solomun,
politikolog, Beograd