Srpski princ poezije i dalje živi

Niš – Daleke 1934. godine, između dva svetska rata, 29. januara, u Nišu je rođen jedan od najslavnijih srpskih i jugoslovenskih pesnika, esejista i prevodilac Branko Miljković, još za svog kratkog života nazvan – Princom poezije. Kako je tada saopšteno, izvršio je samoubistvo 12. februara 1961. godine u Zagrebu, mada se oko njegove smrti i dalje obavija veo misterije. Navodno je izvršio samoubistvo, ali što vreme više odmiče, sve je više poznavalaca prilika u tadašnjoj Jugoslaviji i njegovih živih savremenika, koji tvrde da je ubijen, likvidiran.

Zvanično se govorilo o samoubistvu Branka Miljkovića, a njemu najbliži prijatelji, poznanici i pesnici, tvrdili su da se ubio jer nije više mogao da podnese pritisak i ruganje. Neki su govorili da nije mogao da prežali sukob sa Komunističkom partijom, zbog kojeg se u jednom trenutku čak odrekao svoje poezije i pesama. Ostali su govorili da je patio zbog neuzvraćene ljubavi.... Književnik iz Niša Dejan Stojiljković u romanu „Zvezda nad prazninom” piše da je pesnik ubijen po nalogu Udbe.

U Nišu je Branko Miljković završio osnovnu školu i gimnaziju „Stevan Sremac”, i već tada o njemu se znalo da izrasta u velikog pesnika. Odlazi, sa roditeljima, u Beograd, kao već prepoznati talenat koji sa lakoćom stvara, i sa sobom nosi više od stotinu napisanih pesama. Završava Filozofski fakultet, ali slobodouman buntovnik i veliki boem ne miruje. Ne krije da na njega veliki uticaj imaju francuski simbolisti Pel Valeri i Stefan Malarme. Nadahnut je antičkim filozofima, posebno Heraklitom. Već prva zbirka pesama objavljena 1957. godine pod naslovom „Uzalud je budim” postiže ogroman uspeh, štampa nove „Vatra i ništa”, „Poreklo nade”, „Krv koja svetli”, sa prijateljem Blažom Šćepanovićem obavljuje „Smrt protiv smrti”... Većina njegovih dela obeležena su socijalnim i rodoljubivim temama. Paralelno uspešno prevodi na srpski jezik poeziju sa ruskog i francuskog, piše eseje i kritike.

Odlazi u Zagreb gde se njegov kratak život u 27. godini i završava.

Brankovi roditelji Marija i Gligorije, i Brankov brat Dragiša poklonili su 1971. godine niškom Narodnom muzeju sačuvanu zaostavštinu Princa poezije. Tada su rekli da žele da sve što je vezano za Branka ostane njegovom rodnom gradu. Zaostavština sadrži više od 1.700 predmeta – rukopisa, knjiga, ličnih predmeta iz njegove radne sobe. Veliki deo toga čini stalnu postavku u spomen-sobi Branka Miljkovića, koju u Narodom muzeju deli sa takođe velikanom književnosti Stevanom Sremcem.

Na obeležavanju 90 godina od rođenja Branka Miljkovića, u udruženju koje nosi njegovo ime, rečeno je:

„Mi svi sledbenici smo njegovih stihova i uvek ćemo obeležavati njegovo rođenje. Slavićemo život, jer se takav pesnički lik, kakvog ni pre ni posle njega nije bilo na ovim prostorima, ne zaboravlja”.

Članovi ovog udruženja su ispred spomenika govorili stihove pesama Branka Miljkovića, a u spomen-sobi u Narodnom muzeju čitali su stihove svojih pesničkih ostvarenja usmerenih prema Princu poezije. Dan rođenja pesnika obeležila je i Osnovna škola „Branko Miljković”, čiji su učenici takođe obišli spomen-sobu i govorili o poeziji i životu čuvenog pesnika.

Kuća u kojoj je živeo i stvarao, u Ulici Đorđa Kratovca 52 u Beogradu, prvi put je otvorena za javnost oktobra 2019. godine.

Grad Niš uz podršku Ministarstva kulture Srbije svake godine dodeljuje pesničku nagradu „Branko Miljković”.