Sta­ri naj­vi­še vre­me­na pro­vo­de uz te­le­vi­zi­ju

Naj­ve­ći broj sta­rih oso­ba u Sr­bi­ji vre­me pro­vo­di uz te­le­vi­zi­ju. Dru­že­nje sa kom­ši­ja­ma i pri­ja­te­lji­ma je dru­ga naj­če­šća ak­tiv­nost pri­pad­ni­ka „tre­ćeg do­ba”, a na tre­ćem me­stu su šet­nje, po­ka­za­la je naj­no­vi­ja stu­di­ja dr Mir­ja­ne Bo­bić, pro­fe­sor­ke na ode­lje­nju za so­ci­o­lo­gi­ju Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du. Is­tra­ži­va­nje ko­je je spro­ve­de­no na re­pre­zen­ta­tiv­nom uzor­ku od 1.356 oso­ba i upra­vo ob­ja­vlje­no u knji­zi „O sta­re­nju. Da li je de­mo­gra­fi­ja sud­bi­na”, po­ka­zu­je da vi­še od tre­ći­ne sta­rih te­le­vi­zi­ju gle­da tri do pet sa­ti dnev­no, a sko­ro isto to­li­ko njih uz ma­li ekran pro­vo­di iz­me­đu jed­nog i dva sa­ta.

Ako ima­mo na umu po­da­tak da sta­ri­je oso­be naj­vi­še vre­me­na pro­vo­de spa­va­ju­ći (pro­seč­no oko 12 sa­ti dnev­no), gle­da­nje te­le­vi­zo­ra je sa­svim iz­ve­sno naj­u­če­sta­li­ja ak­tiv­nost u slo­bod­nom vre­me­nu pen­zi­o­ne­ra. Či­ta­nje no­vi­na ne­što je ma­nje za­stu­plje­no – tre­ći­na is­pi­ta­ni­ka na­vo­di da ih či­ta ma­nje od sa­ta, a sko­ro isto to­li­ko no­vi­ne či­ta iz­me­đu jed­nog i dva sa­ta, što zna­či da vi­še od po­lo­vi­ne sta­ri­jih oso­ba za­dr­ža­va na­vi­ku či­ta­nja štam­pa­nih me­di­ja, od­no­sno dnev­nih no­vi­na. Sve­ga dva od­sto sta­rih či­ta ve­sti na mo­bil­nom te­le­fo­nu.

„Bri­ga o unu­ci­ma je ak­tiv­nost, emo­ci­ja i re­surs ko­ji go­to­vo sva­ko­dnev­no is­pu­nja­va­ju ži­vot sta­ri­jih. Sva­ki še­sti is­pi­ta­nik na­vo­di da sva­ko­dnev­no bri­ne o unu­ci­ma, a ba­ke su te ko­je dvo­stru­ko če­šće vo­de ra­ču­na o de­ci. Ipak, tre­ći­na is­pi­ta­ni­ka na­vo­di da unu­ke ču­va če­sto, ali ne i sva­ko­dnev­no, a sko­ro isto to­li­ko njih unu­ke ču­va sa­mo pre­ko le­ta ili kad su na ras­pu­stu, jer ne ži­ve u istom me­stu. I po­red po­sve­ći­va­nja vre­me­na i re­sur­sa od­ra­sloj de­ci i unu­ci­ma, ve­ći­na sta­ri­jih is­pi­ta­ni­ka tvr­di da ima do­volj­no vre­me­na za se­be, što se mo­že raz­u­me­ti u kon­tek­stu oslo­bo­đe­nja od pla­će­nog ra­da, kao i ba­zič­nih ro­di­telj­skih od­go­vor­no­sti, ko­je sa­da pre­u­zi­ma­ju nji­ho­vi po­tom­ci. Naj­vi­še slo­bod­nog vre­me­na pri­ja­vlju­ju is­pi­ta­ni­ci ko­ji su oba­vlja­li po­slo­ve za­šti­te (po­li­ci­ja, va­tro­ga­sci), po­tom struč­nja­ci, le­ka­ri, in­že­nje­ri, pro­fe­so­ri, za­na­tli­je i oso­be ko­je su bi­le za­po­sle­ne u ad­mi­ni­stra­ci­ji i sek­to­ru uslu­ga”, na­vo­di Bo­bi­će­va.

Ona pri­me­ću­je da je brač­ni sta­tus po­ve­zan sa na­či­nom pro­vo­đe­nja slo­bod­nog vre­me­na. Lju­di u bra­ku naj­vi­še gle­da­ju te­le­vi­zi­ju, a da­le­ko ma­nje po­sve­ću­ju vre­me dru­že­nju sa pri­ja­te­lji­ma i kom­ši­ja­ma i u šet­nja­ma. I udov­ci naj­vi­še vre­me­na pro­vo­de uz ma­li ekran, što pred­sta­vlja do­bru od­bra­nu od usa­mlje­no­sti. Zdrav­stve­ni sta­tus ta­ko­đe je po­ve­zan sa na­či­nom pro­vo­đe­nja slo­bod­nog vre­me­na, jer sve­ga tre­ći­na sta­rih ko­ji tvr­de da su do­brog zdra­vlja naj­vi­še vre­me­na pro­vo­di uz TV, a sva­ki še­sti naj­vi­še vre­me­na pro­vo­di u dru­že­nju i šet­nji. Sko­ro svi ko­ji su lo­šeg zdra­vlja i ve­za­ni za kre­vet naj­vi­še gle­da­ju te­le­vi­zi­ju.

„Iako je re­kre­a­tiv­no ba­vlje­nje spor­tom va­žan in­di­ka­tor ak­tiv­ne do­ko­li­ce, an­ga­žo­va­nog sta­re­nja i zdra­vog od­no­sa pre­ma sop­stve­nom te­lu kao i men­tal­nog bla­go­sta­nja, čak 80 od­sto sta­rih uop­šte ne upra­žnja­va sport­ske ak­tiv­no­sti, što u kom­bi­na­ci­ji sa do­mi­nant­nim ti­pom pa­siv­nog pro­vo­đe­nja vre­me­na uz TV, ja­sno sve­do­či o nji­ho­voj sa­mo­i­zo­la­ci­ji i mar­gi­na­li­za­ci­ji. Tek sva­ki pe­ti sta­ri­ji is­pi­ta­nik ka­že da se re­kre­i­ra, pre sve­ga šet­njom i pe­ša­če­njem, sle­de pi­la­tes i ve­žbe, a za­tim ne­ki dru­gi spor­to­vi kao sto­ni te­nis, tr­ča­nje i vo­žnja bi­ci­kla. Po­se­te kul­tur­nim in­sti­tu­ci­ja­ma su ret­ke me­đu sta­ri­ma, a ve­ći­na tvr­di da ve­o­ma ret­ko ili sko­ro ni­ka­da ne od­la­zi u bi­o­sko­pe, po­zo­ri­šta, mu­ze­je i bi­bli­o­te­ke”, is­ti­če autor­ka ovog is­tra­ži­va­nja.

Do­da­je da ma­nje od po­lo­vi­ne sta­rih ko­ri­sti in­ter­net, od­no­sno ša­lje imej­lo­ve, či­ta tek­sto­ve u on­lajn iz­da­nju i ko­ri­sti dru­štve­ne mre­že. Sva­ki de­se­ti is­pi­ta­nik ko­ri­sti in­ter­net sa­mo spo­ra­dič­no, „skajp” i pro­gra­me za ća­ska­nje ko­ri­sti 12 od­sto njih, a sve­ga pet od­sto se na taj na­čin in­for­mi­še. Oče­ki­va­no, sta­rost uti­če na ko­ri­šće­nje sa­vre­me­ne in­for­ma­tič­ke teh­no­lo­gi­je – što su oso­be sta­ri­je, one ma­nje ko­ri­ste in­ter­net, a ve­ći­na sta­nov­ni­ka tre­ćeg do­ba ko­ja ko­ri­sti in­ter­net ži­vi u gra­du.

U is­tra­ži­va­nju dr Mir­ja­ne Bo­bić, sko­ro dve tre­ći­ne is­pi­ta­ni­ka iz­ja­sni­lo se da ima ho­bi, a naj­če­šće na­ve­de­na za­ni­ma­ci­ja su rad u ba­šti i po­ljo­pri­vre­da, igra­nje dru­štve­nih iga­ra – ša­ha, ukr­šte­nih re­či, su­do­kua i igri­ca na kom­pju­te­ru. Ba­štom i po­ljo­pri­vre­dom uglav­nom se ba­ve sta­ri na se­lu i iz pri­grad­skih na­se­lja, dok grad­sko sta­nov­ni­štvo ba­vlje­nje ba­štom i vr­tom prak­ti­ku­je u svo­joj vi­ken­di­ci, s ob­zi­rom na to da tre­ći­na is­pi­ta­ni­ka po­se­du­je vi­ken­di­cu u ko­joj pro­vo­di vre­me le­ti i zi­mi.

Ve­li­ka ve­ći­na sta­rih ko­ji su uče­stvo­va­li u ovom is­pi­ti­va­nju tvr­di da je u sta­nju da sa­ma bri­ne o se­bi, iako ova spo­sob­nost opa­da sa go­di­na­ma. Sta­re oso­be po­moć pre sve­ga do­bi­ja­ju od svo­je de­ce i rod­bi­ne, a znat­no re­đe od kom­ši­lu­ka, ze­ta ili sna­he. Pla­će­nu po­moć ima sa­mo oko pet od­sto is­pi­ta­ni­ka, a sko­ro de­set od­sto njih ne do­bi­ja po­moć ni od ko­ga. De­ca vi­še po­ma­žu sta­ri­ji­ma na se­lu i u pri­grad­skim na­se­lji­ma, dok je rod­bi­na pri­sut­ni­ja u ži­vo­tu sta­ri­jih u gra­du, ne­go na se­lu i u pri­grad­skim na­se­lji­ma, što se ve­ro­vat­no mo­že raz­u­me­ti u kon­tek­stu ve­li­ke za­u­ze­to­sti od­ra­sle de­ce u gra­du, kao i osla­blje­nih rod­bin­skih ve­za na se­lu usled de­po­pu­la­ci­je i is­pra­žnje­no­sti ru­ral­nih obla­sti.