Uloga medija u Pinočeovim zločinima

Zaštićen od mnogih velikih sila, Pinoče je umro a da za svoje zločine nije proveo ni jedan jedini dan u pravom zatvoru. Posetioci Santjaga, čileanske prestonice, moći će,od 10. decembra ove godine, da obiđu 14 mesta u čileanskoj prestonici, „gde se čuva sećanje na žrtve” Pinočeove diktature. Turizam o diktaturi počinje sa demokratijom, u predsedničkoj palati Moneda, gde je braneći demokratiju izvršio samoubistvo socijalistički predsednik Salvador Aljende, ne želeći da se živ preda pučistima. Pinočeov teroristički napad na demokratske institucije Čilea izvršen je uz punu pomoć i podršku Vašingtona, 11. septembra 1973. godine. Turistički vodič povešće zainteresovane ina nacionalni fudbalski stadion gde je Pinoče izvršivši puč zatvorio 7.000 ljudi…, a za javnost će se otvoriti i neko od bezbroj ilegalnih mučilišta gde je nestalo na hiljade neistomišljenika. Među ubijenima je ibivši general koji je ostao lojalan predsedniku Salvadoru Aljendeu, otac sadašnje predsednice Čilea Mišel Bašele.

Nedavno je u Čileu počela raspravao ulozi medija tokomkrvave diktature Avgusta Pinočea i posle nje. Najstariji inajugledniji dnevni list „Merkurio” odigrao je neslavnu ulogu inije se bitno promenio ni posle pada diktatora. Ovaj dnevnik, u posedu porodice Edvardsa, star je više od sto godina i tradicionalno je bio glasnik interesa ekonomske, političke i socijalne oligarhije. Ne spore mu se , međutim, ni određene profesionalne vrednosti, kao i njegov odlučujući uticaj u istoriji zemlje. 

(/slika2)Nedavno je, međutim, objavljena dokumentovana analiza pojedinih „Merkuriovih” tekstova koji su napravljeni po narudžbini Pinočeovih bojovnika, tako da skrivaju pravu istinu o nekim zločinima počinjenim u vreme diktature. Izašlo je na videlo i da je američka obaveštajna služba CIA svojevremeno poklonila „Merkuriju” dva miliona dolara ne bi li ovaj list sprovodio organizovano blaćenje socijalnih pokreta i skupova. Novinarski zadatak bio je da svako od tih okupljanja naziva „komunističkim” ili „banditskim”.

„Merkurio” se,međutim,nikada do sada nije osvrnuo na svoje saučesništvo u Pinočeovom puču, niti je revidirao „informativne manipulacije” kojim se služio po narudžbini iz Vašingtona. Dokumentarni film Manuela Garetona, koji se ovih dana gleda u Čileu, govori o svemu ovome. „Merkurio” je tek nedavno,u svojim tekstovima, počeo da naziva Pinočea pravim imenom. On je sada, posthumno, postao „diktator”, a dugo je bio „bivši predsednik”. Za ova imnoga druga otkrića o novinarstvu pod vojničkom čizmom, zaslužno je jedno istraživanje Fakulteta novinarstva u Santjagu. I u Čileu se smatra da ne može biti pravog pomirenja dok se ne otkriju svi izvršitelji i saučesnici zločina počinjenih u nedavnoj prošlosti.