Že­li­mo iz­la­zak iz NA­TO-a i voj­nu ne­u­tral­nost

Spe­ci­jal­no za „Po­li­ti­ku”

Sko­plje – Le­vi­ca je je­di­na istin­ska le­vo ori­jen­ti­sa­na stran­ka u Ma­ke­do­ni­ji. Ne­ka­da­šnji Sa­vez ko­mu­ni­sta Ma­ke­do­ni­je, ko­ji se da­nas pred­sta­vlja kao So­ci­jal­de­mo­krat­ska stran­ka – odav­no je iz­gu­bio kom­pas. Čla­no­vi i sim­pa­ti­ze­ri Le­vi­ce se­be na­zi­va­ju de­com tran­zi­ci­je, a da iro­ni­ja bu­de ve­ća, upra­vo su biv­ši ko­mu­ni­sti iz­vr­ši­li kri­mi­nal­nu pri­va­ti­za­ci­ju i iza se­be osta­vi­li pu­stoš neo­li­be­ra­li­zma. De­sno ori­jen­ti­sa­na VMRO-DPMNE sa­mo je na­sta­vi­la taj kurs, pred­sta­vlja­ju­ći se­be kao je­di­nu pa­tri­ot­sku stran­ku, ali je i da­lje gu­ra­la ze­mlju u pro­va­li­ju, ka­že za „Po­li­ti­ku” Bi­lja­na Van­kov­ska, kan­di­dat Le­vi­ce na pred­sed­nič­kim iz­bo­ri­ma u RSM.

Zbog če­ga ne­ki Le­vi­cu na­zi­va­ju pro­ru­skom par­ti­jom?

Na­kon 33 go­di­ne na­vod­ne ne­za­vi­sno­sti, Ma­ke­do­ni­ja je u evrop­skoj sub­pe­ri­fe­ri­ji kao za­pad­na ko­lo­ni­ja, sa sta­nov­ni­štvom ko­je je naj­si­ro­ma­šni­je i naj­ne­sreć­ni­je u Evro­pi, sa ogrom­nim od­li­vom mo­zgo­va... Upra­vo na ta­kvu sce­nu do­la­zi Le­vi­ca, pa ni­je ni ču­do da joj se da­ju raz­li­či­ti epi­te­ti sa­mo da bi je stig­ma­ti­zo­va­li. Strah vla­da­ju­ćih eli­ta i oli­gar­hi­ja, po­dr­ža­nih od za­pad­nih fak­to­ra (ko­ji odr­ža­va­ju tzv. sta­bi­lo­kra­ti­ju zbog svo­jih ge­o­po­li­tič­kih in­te­re­sa), po­ka­zu­je se po­seb­no u od­no­su na ovu no­vu i mla­du stran­ku, ko­ja ru­ši ta­bu te­me i dru­štve­no-po­li­tič­ki i eko­nom­ski sta­tus kvo. Mi se za­la­že­mo za iz­la­zak ze­mlje iz NA­TO-a, pre­i­spi­ti­va­nje va­zal­ske po­zi­ci­je pre­ma EU (ko­ja na­me­će iden­ti­tet­ske kri­te­ri­ju­me ume­sto ko­pen­ha­ških zbog na­ci­o­na­li­stič­kih sno­va su­se­da), ras­ki­da­nje tzv. Ohrid­skog spo­ra­zu­ma, ko­ji je uveo bi­na­ci­o­nal­nu dr­ža­vu u ko­joj da­nas vla­da ti­ra­ni­ja (al­ban­ske) ma­nji­ne nad ve­ći­nom, otva­ra­nje spolj­ne po­li­ti­ke na sve če­ti­ri stra­ne sve­ta na osno­vu po­li­ti­ke mi­ro­lju­bi­ve ko­eg­zi­sten­ci­je i sa­rad­nje na eko­nom­skom i kul­tur­nom pla­nu. U od­no­su na do­ma­ću po­li­ti­ku, sma­tra­mo da je po­tre­ban kom­ple­tan „re­mont” dr­ža­ve, po­čev­ši od do­no­še­nja sa­svim no­vog de­mo­krat­skog usta­va, ume­sto da­na­šnjeg ok­tro­i­sa­nog od stra­ne za­pad­nih sna­ga. U bez­bed­no­snoj sfe­ri se za­la­že­mo za voj­nu ne­u­tral­nost, bli­žu re­gi­o­nal­nu sa­rad­nju i so­li­dar­nost sa svim pro­gre­siv­nim po­kre­ti­ma u Evro­pi i u sve­tu.

Zbog če­ga se za­la­že­te za iz­la­zak ze­mlje iz NA­TO-a?

Raz­lo­zi su vi­še­sloj­ni, ali naj­pre bez­bed­no­sni, de­mo­krat­ski i an­ti­mi­li­ta­ri­stič­ki. Član­stvo u naj­moć­ni­jem voj­nom sa­ve­zu, ko­ji vo­di rat u Ukra­ji­ni, ni­je do­ne­lo ni­šta do­bro ma­loj i si­ro­ma­šnoj Ma­ke­do­ni­ji. Mi smo me­đu 18 čla­ni­ca ko­je iz­dva­ja­ju vi­še od dva od­sto od BDP-a, na­la­zi­mo se na li­ni­ji fron­ta, a oruž­je pla­ća­mo svo­jim si­ro­ma­štvom. Ze­mlji ko­ja je si­ro­ma­šna, ko­ja ima unu­tra­šnje pro­ble­me na et­nič­kom pla­nu, a još vi­še na so­ci­jal­nom, član­stvo u ali­jan­si ne ga­ran­tu­je ni­ka­kvu bez­bed­nost. Us­put, pro­me­na ime­na je od­u­vek bi­la zbog ula­ska u NA­TO, a ne u EU. Kao što vi­di­te, zbog blo­ka­de Bu­gar­ske, ali i zbog po­dr­ške ko­ju ta ze­mlja do­bi­ja iz Bri­se­la, Ma­ke­do­ni­ja ne mo­že da poč­ne pre­go­vo­re – dok Ukra­ji­na i Mol­da­vi­ja mo­gu. Ima li tu ika­kvih stan­dar­da i zdra­ve lo­gi­ke?

Za­la­že­te se i za po­ni­šte­nje Pre­span­skog do­go­vo­ra. Za­što?

Pre­span­ski spo­ra­zum je do­ne­sen od neo­vla­šće­nih funk­ci­o­ne­ra, u kri­mi­nal­nom po­stup­ku i pod pri­ti­skom SAD, a uz to i kr­še­njem Usta­va i kri­vič­nog za­ko­ni­ka. Mo­ja je na­me­ra da pro­me­nom Usta­va vra­ti­mo ime na do­ma­ćem pla­nu, a na me­đu­na­rod­nom is­ko­ri­sti­mo sve me­ha­ni­zme ko­je nam nu­de Beč­ka kon­ven­ci­ja i UN.

Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te do­go­vor al­ban­skih par­ti­ja da ne­će for­mi­ra­ti vlast sa po­bed­ni­kom ako se u Ustav ne une­se i pro­me­na – iz­bor pred­sed­ni­ka u par­la­men­tu?

Al­ban­skim po­li­tič­kim fak­to­ri­ma oči­to ni­je do­volj­na fe­de­ra­li­za­ci­ja ze­mlje, već po­li­ti­kom uce­na po­ku­ša­va­ju da je i li­ba­ni­zu­ju. Sa­da, ka­da su do­bi­li i pr­vog al­ban­skog pre­mi­je­ra, či­ju funk­ci­ju vr­ši biv­ši ko­man­dant OVK Ta­lat Dža­fe­ri, sle­de­ća am­bi­ci­ja je da do­bi­ju pot­pred­sed­ni­ka re­pu­bli­ke ili i pred­sed­ni­ka, i to pu­tem uce­na u par­la­men­tu. Već 20 go­di­na DUI i Ali Ah­me­ti su „king­mej­ke­ri” u do­ma­ćoj po­li­ti­ci, a ovo je sa­mo na­sta­vak te am­bi­ci­je.                                                                                           

Na­me­ću Sre­bre­ni­cu, a ne vi­de ge­no­cid u Ga­zi

Šta mislite o rezoluciji o Srebrenici koja se priprema u GS UN?

Ma­sa­kr u Sre­bre­ni­ci je, ne­sum­nji­vo, je­dan od naj­stra­šni­jih i naj­ma­sov­ni­jih zlo­či­na po­či­nje­nih de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka. Za nje­ga je me­đu­na­rod­no­prav­no, na osno­vu sud­skog pro­ce­sa i či­nje­ni­ca, do­ne­se­na od­lu­ka da je ge­no­cid, za ko­ji ne po­sto­ji ko­lek­tiv­na već in­di­vi­du­al­na od­go­vor­nost. Sre­bre­ni­ca, kao i zlo­či­ni po­či­nje­ni bi­lo gde, pa ta­ko i u Ma­ke­do­ni­ji 2001. go­di­ne, ne sme­ju bi­ti za­bo­ra­vlje­ni. Ali naj­no­vi­ja ini­ci­ja­ti­va da se u UN do­ne­se re­zo­lu­ci­ja za osu­du ge­no­ci­da u naj­ma­nju ru­ku je di­sku­ta­bil­na zbog ge­o­po­li­tič­ke po­za­di­ne, a naj­vi­še zbog li­ce­mer­ja. U vre­me kad se u Ga­zi vr­ši ge­no­cid, za ko­ji Za­pad ne­ma ni oči ni uši, od­lu­čio je da ge­o­po­li­tič­ki di­sci­pli­nu­je Sr­bi­ju za zlo­čin ko­ji je pro­ce­su­i­ran i ko­ji se do­go­dio 1995. go­di­ne.