Jedinstven i prvi u našoj zemlji – Muzej vune

U selu Brajkovac kod Lazarevca postoji neobičan i jedinstven muzej, Muzej vune. Smešten je u kući izgrađenoj sredinom 19. veka i prvi je u Srbiji. Tu se svi poslovi svakodnevno obavljaju na starinski, seoski način, onako kako su to radili naši preci. Osnivač je Dejan Milosavljević, koji vodi Nacionalnu asocijaciju za stare i umetničke zanate i domaću radinost „Naše ruke”. Udruženje „Naše ruke” ima oko 500 članova od Subotice do Kosova i Metohije. Oni su čuvari običaja i kulturnog nasleđa i nadaju se da će u muzeju u kome je stalna postavka zanatskih alata i dokumentarne građe biti prilike za učenje i razmenu iskustava.

– Naša želja je da u ovom skromnom muzeju stavimo akcenat na element plemenitog runa. Mi smo vunu koristili i u izgradnji zdrave staze po kojoj savetujemo posetiocima da prošetaju bosi – kaže Milosavljević i dodaje da je, uprkos neprocenjivoj vrednosti, vuna danas potisnuta veštačkim materijalima, do toga da je dobila status organskog otpada, pa se ostavlja na obroncima pašnjaka i kamenjara i pokraj saobraćajnica.

Da bismo se podsetili koliko je vuna važna, priređeno je nedavno, povodom Međunarodnog dana vune, druženje osmišljeno u duhu prohujalih vremena. Članovi udruženja i posetioci, koji su želeli da nauče neke od osnovnih lekcija starog zanata, vunu su prali u mlakoj vodi, domaćim ručno rađenim sapunom. Udruženim snagama, oni su je ispirali u obližnjem potoku. Posle „kupanja” otišla je na sušenje pod vedrim nebom, gde će provesti nekoliko dana na vetru i suncu. Sledi češljanje, pa još nekoliko faza – od preslice do klupka, a dalji tok odrediće pletilje i tkalje.

Ovu akciju je predvodila Snežana Došenović iz Inđije, koja se bavi pustovanjem ili, kako voli da kaže, milovanjem vune.

– Vuna je nežna i najbolju energiju daruje čoveku i zato šta god da radimo sa vunom radimo pažljivo provlačeći kroz nju prste i naslanjajući dlanove. Vuna ne voli vruću vodu, tada se joguni i ćeba se, pa u obradi ne može da se ukroti – istakla je Snežana.

Pokazalo se da vuna ima različitu primenu i mnogo uloga u čovekom životu, ali to uglavnom ne znamo da iskoristimo. Jedna u nizu je umotavanje ili malčiranje rasada jagoda koje rastu u podzemnom plasteniku koji je Milosavljević izgradio sa svojim saradnicima. Na ovaj način voću, ali i povrću obezbeđuje se potrebna količina vlage, a vuneni omotač zaštita je od štetočina povrtarskih kultura.

– Kvalitetni proizvodi od vune su skupi i nisu dostupni prosečnom potrošaču. Zato je naša dužnost da se sa razvijenom svešću i zahvalnošću odnosimo prema vuni – podseća osnivač muzeja i podseća da su najstariji fragmenti vunenih tkanina pronađeni u Egiptu između 4.000. i 3.000. godine pre naše ere.

Vuna se odlikuje idealnom termalnom regulacijom i zahvaljujući tome je vunena odeća pogodna u svim godišnjim dobima. Zimi greje, leti hladi, pa je nose i beduini u pustinji da ih zaštiti od vrućina. Vuna održava temperaturu tela u stalnoj komfornoj zoni. Ima i sposobnost kontrole vlage, zbog mikroskopskih pora. Vuna ne buđa i nije pogodna sredina za razvoj bakterija, gljivica i mikroorganizama, pa ni grinja koje izazivaju alergije. Direktan kontakt sa vlaknima utiče pozitivno na cirkulaciju, pomaže opuštanju mišića i oslobađanju od stresa. Vunena posteljina blagodatna je za san. Vuna ima i prirodnu zaštitu od UV zraka, teško je zapaljiva. Ne privlači prašinu i vrlo lako se održava sunčanjem i provetravanjem, istresanjem i četkanjem, ali i pranjem.

Najskuplja vuna na svetu nazvana je „dupli dijamant” i 2020. godine prodata je za 490.000 dolara.