Politička misao srpskih prosvetitelja

Nova knjiga Dragana Simeunovića, profesora Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, „Politička misao novovekovnih srpskih prosvetitelja, Gavrilo Stefanović Venclović, Zaharija Orfelin, Jovan Rajić, Dositej Obradović, Vuk Karadžić, Vasa Pelagić”, predstavljena je u prostorijama izdavača – Zadužbine „Dositej Obradović” u Beogradu. U razgovoru su pored autora učestvovali Slavko Gordić, književnik, književni kritičar i profesor, Marko Nedić, književni kritičar, esejista, istoričar književnosti i pisac, i Radomir Putnik, književnik i dramaturg.

Jedan od zaključaka ove diskusije je da su srpski prosvetitelji 18. i 19. veka bili stvaraoci koji su pre svega isticali važnost kulture, književnosti, crkve, vere i obrazovanja na narodnom jeziku, kao i nacionalnog oslobođenja, modernizacije i demokratizacije srpskog društva. Kako je rečeno, svoje su snove i interese podredili i posvetili srpskom narodu, što ih čini posebno aktuelnim i danas, a često su se borili i za sopstvenu egzistenciju. Posebno je istaknut primer Vase Pelagića, prosvetitelja narodnog, koji je sahranjen na zatvorskom groblju u Pančevu...

Slavko Gordić ukazao je na to da ova knjiga nevelika obimom, pisana jezgrovito, sa svojih 240 fusnota i bezmalo toliko konsultovanih izvora, pokreće veliki broj naučnih i egzistencijalno važnih pitanja, a otvara i nadu u to da će se, kako kaže francuski mislilac Nikola Tanze, „najzad zapečatiti savez između politike i slobode”.

– Imponuje lakoća i hitrina s kojom Simeunović miri konciznost i sveobuhvatnost, portretišući Dositeja, i on je s razlogom povlašćen među drugih šest junaka ove knjige. Autor nije ostao pri uhodanoj tezi o Dositejevom tobožnjem doživotnom jozefinizmu, ukazujući na nijanse i mene u njegovoj poziciji istovremenog univerzaliste i nacionaliste, čak i „gorljivog rodoljuba”, što će ga dovesti pred osudu smrću bez suđenja, „čim pređe granicu”, kako je glasila bečka naredba petrovaradinskom vojnom zapovedniku Simpšeku – zapazio je Gordić, uz napomenu da je grupa Novosađana, koja se zalaže za podizanje spomenika Mariji Tereziji, čitala Simeunovića, doznala bi kako je ova „za unijaćenje opredeljena carica” naložila svojim vojnicima da pobiju Novosađane i Vrščane pobunjene protiv njene zabrane pravoslavnih pogrebnih obreda.

Marko Nedić zapazio je da je Dragan Simeunović, našoj kulturnoj i naučnoj javnosti poznat po brojnim knjigama i studijama iz oblasti političkih ideja, kritičkog i metakritičkog postupka, i da je istoriju srpske političke misli utemeljio kao naučnu disciplinu.

– Osnovno jedinstvo ove knjige ostvareno je njenim tematskim okvirom i prosvetiteljskim idejama, kao imperativom novog života srpske zajednice i njene kulture. U knjizi se pojavljuje i stalna težnja, manje ili više ispoljavana kod većine tumačenih stvaralaca, za potrebom modernizacije i demokratizacije srpskog društva i načina vladavine u njemu. Bila je motivisana ne samo željom za budućom nacionalnom slobodom već i za ličnom slobodom pojedinaca, koja je naročito naglašavana u Dositejevim radovima. U tom pogledu posebno je značajno delo sentandrejskog sveštenika Gavrila Stefanovića Venclovića, u prvoj polovini 18. veka, proizašlo iz njegovih književnih dela i beseda na narodnom jeziku, njegovog doprinosa reformi srpske ortografije, njegovog sakupljanja narodnih umotvorina, prevođenja Svetog pisma na narodni jezik – rekao je Marko Nedić.

Radomir Putnik smatra da Dragan Simeunović piše jasnim i prečišćenim beogradskim stilom Bogdana Popovića, Milana Grola i Slobodana Jovanovića, a predočava nam živote mislilaca koji su svoje snove pretvarali u opšte dobro, zalažući se za književnost, crkvu i kulturu na narodnom jeziku. Pri tom bili su žrtve u svom vremenu i često su se borili za golu egzistenciju, kako je rekao Putnik.

Autor Dragan Simeunović povodom jednog od pitanja iz publike istakao je da se prosvetiteljstvo Dositeja i Vuka idejno podudara, iako se smatra da su bili suprotstavljeni, a napomenuo je da će novo izdanje ove knjige biti dopunjeno stvaraocima poput Njegoša ili Svetozara Markovića.