Veliko interesovanje za Bretonovo pismo

Čitavo stoleće je zaokruženo od kada je u Parizu 1924. objavljen „Manifest nadrealizma”, a snažni odjeci njegovog uticaja na dalji razvoj književnosti, evropske misli i umetnosti uopšte prilika su da se povodom ove važne godišnjice ukaže na značaj nadrealizma i sagleda njegova aktuelnost danas i ovde – simboličnom igrom reči, aluzijom na naš časopis „Nadrealizam danas i ovde”, Sofija Milenković, istoričarka umetnosti, uvodi u kataloškom tekstu posetioca u svet aktuelne izložbe u beogradskoj Galeriji Rima.

U njoj se sve do 21. maja može pogledati ekskluzivan materijal: originalno pismo Andre Bretona, prispelo Marku Ristiću 30. marta 1932. godine, koje sadrži odgovore na pitanja iz „Ankete o želji”, objavljene u poslednjem broju pomenutog časopisa (u periodu od 1930. do 1932. izašao u tri broja, pismo je objavljeno u broju od 3, juna 1932), a što je ujedno i poslednje svedočanstvo bliskih odnosa i ravnopravne pozicije francuskog i beogradskog pokreta na nadrealističkoj mapi Evrope. Osim njega, u galerijskom prostoru mogu se videti druga dva izdanja tog časopisa i drugih retkih nadrealističkih publikacija, arhivske fotografije, crtež Dušana Matića „Ivicom sna”…

Na ovaj način i naša sredina pridružila se ovogodišnjem obeležavanju ove stogodišnjice, a naša sagovornica u svom tekstu daje kratak istorijski pregled međunarodnog pokreta, podsećajući na njegovog ideološkog oca, Andre Bretona i kontekstualizuje korene, razvoj i gašenje begradskih nadrealista koji su bili jedna od najvažnijih nadrealističkih grupa izvan Francuske – sve kroz prizmu pisma, simbolike u njemu rečenog i potcrtavanja značaja odnosa koji su imali Ristić i Breton.

Posećajući na Bretonovu poznatu definiciju nadrealizma kao „čistog psihičkog automatizma kojim se želi da izrazi, bilo usmeno, bilo pismeno, bilo na ma koji drugi način, stvarno delovanje misli”, ona nas upućuje i u detalje koji su u vezi sa našom sredinom:

– Individualna prepiska na liniji Beograd–Pariz otpočela je između Ristića i Bretona godinu dana pre pojave „Manifesta nadrealizma” i nastavila se razmenom knjiga, plakata, rukopisa, fotografija i drugog materijala, često neobjavljenog, koji je potom publikovan u ovdašnjim časopisima. Većina pokreta izvan Francuske bila je aktivna tek od 1930, a zahvaljujući njihovoj intenzivnoj interakciji nadrealizam se u Francuskoj i Srbiji razvijao sinhronizovano punu deceniju između 1922. i 1932, da bi vrhunac bio dostignut u kratkotrajnom periodu delovanja beogradske grupe od 1930. do 1932. godine. Cinična reakcija protiv sveta sposobnog za stravična uništenja koji je poljuljao veru u dotadašnji sistem vrednosti postojala je i bila neophodan uslov za rađanje nadrealizma u Srbiji. Osim toga, francuski kulturni uticaj i savezništvo dveju zemalja tokom Prvog svetskog rata i u međuratnom periodu, omogućili su protok modernih ideja do Balkana, čiji su glavni posrednici, zahvaljujući francuskim stipendijama za školovanje u Parizu, bili budući intelektualci i književnici Aleksandar Vučo, Milan Dedinac, Mladen Dimitrijević (Dimitrije Dedinac), Dušan Matić i Stevan Vane Živadinović Bor, odnosno potonje jezgro nadrealističkog pokreta.

Važna ličnost na studijama u Parizu tih godina bio je i Rastko Petrović, prvobitna intelektualna spona sa Francuskom, koji je svojom poezijom dalekosežno uticao na razvoj nadrealizma u Srbiji, iako zvanično nije pripadao pokretu, podseća ona i dalje dodaje da je u prvom broju kod nas izdatog časopisa „Svedočanstva” (1924–1925) objavljen tekst „Nadrealizam” Marka Ristića, sa definicijom i objašnjenjem ideja iz „Manifesta”, dok je kolektivno delovanje u Beogradu ozvaničeno objavljivanjem teksta u „Politici” 14. aprila 1930.

– Zaoštravanje šestojanuarske diktature u Kraljevini Jugoslaviji i obračuni sa levičarskim pokretima i partijama, doveli su do hapšenja Kostića, Popovića, Jovanovića i Daviča 1932. prema optužbama za komunističko delovanje. Usled ovog događaja, ali i prethodnih razmirica unutar pokreta, beogradska nadrealistička grupa je iste godine prestala da postoji – priča kustoskinja.

Nakon smrti Ristića mnogim dokumentima iz njegove zaostavštine nije bilo moguće ući u trag sve do oktobra 2023, kada je Aleksandar Milojević, vlasnik Galerije Rima, na višedelnoj aukciji „Mille nuits de rêves VI” sa kuriozitetima iz kolekcije Ženevjeve i Žan-Pola Kana u Parizu, kupio Bretonovo pismo i vratio ga u Srbiju, njegovo prvobitno odredište.

Breton je odgovorio na „Sedam pitanja postavljenih svima i svakome”, kako je glasio podnaslov „Ankete o želji”, a sadržaj pošiljke činio je i odgovor Pola Elijara na pomenutu anketu, kao i dopisna karta od 27/28. marta 1932. godine, koja pojašnjava okolnosti slanja odgovora i omogućava rekonstruisanje događaja.

O samoj okolnosti nabavke pisma Milojević ovako govori za naš list:

– Pojava pisma izazvala je pažnju u Frannuskoj, bila je vest da se velika kolekcija nadrealizma i italijanskog futurizma prodaje, materijal je bio izložen izvesno vreme u jednoj antikvarnoj knjižari preko koje je i išla prodaja. Kada sam otišao u Pariz da sve to vidim, posebno pismo, i kada sam im rekao da je ono vrlo značajno za nas u Beogradu sačekali su me sa uveravanjem da će pismo najverovatnije ostati u Francuskoj jer sve što se pojavi a u vezi je sa Bretonom uglavnom kupe veliki kolekcionari a neretko se oglasi i neka institucija. Ali, ja nisam odustao od nadmetanja, bilo nas je desetak zainteresovanih i na kraju sam uspeo u naumu da kupim pismo. Čim se pročulo da ćemo ga prezentovati posetili su nas iz našeg Instituta za književnost i umetnost i kustosi iz Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, a stižu signali i iz inostranstva u vezi sa saradnjom i nekim budućim iložbama.

Treba reći i to da je Bretonovo pismo, između ostalog, prilika i da se obrati pažnja na izuzetan doprinos koji su prevodi Marka Ristića imali za pojavu nadrealizma u Srbiji. Kako je naglašeno u katalogu, iako nijedan od oprevoda na srpski jezik u nadrealističkim časopisima nema potpis prevodioca, neobjavljene rukopise koje su mu francuski nadrealisti slali, kao i pažljivo odabrane tekstove i poeziju svojih francuskih kolega, prevodio je sam Ristić. Njegova privrženost ideologiji nadrealizma i revnosno praćenje najmodernijih zbivanja u Evropi putem štampe i direktnih kontakata ukazuju na njegovu pronicljivost i odlično razumevanje vremena u kojem je živeo.