Rezolucija koja „osvešćuje" i „trajno truje odnose"

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Rezolucija o Srebrenici je iznenada nametnuta tema, koja će do te mere zatrovati odnose između Srba i Bošnjaka u BiH da će biti gotovo nemoguće graditi zajedničke politike, izjavio je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, nekoliko dana pred izjašnjavanje o kontroverznom dokumentu koji je Generalnoj skupštini UN podnet bez saglasnosti Predsedništva BiH. Dodik kaže da priča o rezoluciji „poprima dramatične obrise” i navodi da Srpska ne želi eskalaciju i nasilje, ali upozorava da će „njene političke odluke biti veoma osvešćujuće za Bošnjake u Sarajevu”.

„Muslimani u Sarajevu pokušavaju da rezoluciju minimiziraju pričom kako se tu ne pominje narod, a sve što su uradili jeste da se upravo želi, posredno i neposredno, da srpski narod bude moralno diskvalifikovan”, rekao je Dodik.

Na pitanje da prokomentarišu rezoluciju i njene posledice, profesori Duško Vejnović i Nedžad Bašić iz Evropskog defendologija centra dali su za „Politiku” zajednički osvrt. Oni kažu da je BiH mala zemlja „smeštena između potrošačkog Zapada i još mističnog Istoka na putevima sretanja hrišćanstva i islama, stešnjena između dve najmoćnije duhovne sile sveta, a ne pripada u celosti nijednoj velikoj civilizaciji”.

„Ova zemlja je stolećima razvijala filozofiju preživljavanja kroz unutrašnje sukobe koji su bili nametnuti izvana, a koji su redovno bili surovi i neljudski”, podsećaju dvojica profesora i dodaju kako se pokušajem razaranja ove zemlje otvara prostor za neposredni globalni sukob još nepomirljivih zakona, tradicija i kultura velikih duhovnih imperija, što bi moglo da dovede do „sukoba civilizacija” i razaranja demokratske zajednice evropskih naroda.

„Opasnost je tamo gde je moć iznad zakona, a ozbiljna politika je samo ona koja u svojim temeljima ima ugrađenu etiku. Političke elite u BiH moraju se zamisliti – kuda idu i kuda vode”, navode Vejnović i Bašić.

Minulih nedelja pod lupu se stavljaju razmere stradanja u Srebrenici i iznose dokazi o njihovom preuveličavanju. Kao dokaz da se tamo nije desio genocid, već strašan zločin i masakr, nude se nalazi međunarodne komisije koja je na bazi istraživanja utvrdila da su u toj opštini žrtve bili i Srbi i Bošnjaci i da nije bilo plana za uništavanje jedne etničke skupine u julu 1995, kad je, po nalazima komisije Gideona Grajfa, stradalo između hiljadu i po do dve hiljade ljudi, a najviše tri hiljade vojnih zarobljenika.

Gideon Grajf je za „Kosovo onlajn” kao duboko zabrinjavajući trend opisao politizaciju istorijskih tragedija i ocenio da bi izglasavanje ovog dokumenta bilo opasan presedan koji ne bi podstakao na pomirenje i mir, već proizveo posledice i to ne samo po regionalnu bezbednost zapadnog Balkana.

„Otvaranje vrata rezolucijama ove prirode postavlja opasan presedan koji bi zaista mogao da dovede do proliferacije sličnih rezolucija usmerenih na različite sukobe širom sveta.”

Grajf je naglasio da je bitno prepoznati da su sukobi poput onog u BiH „bili višestruki, uključivali su više aktera i zločine koje su počinile različite strane i da se fokusiranjem samo na jedan aspekt i pripisivanjem kolektivne krivice čitavoj etničkoj grupi ignorišu nijanse i složenost sukoba”.

„Krajnji ili skriveni cilj iza ovakvog insistiranja može varirati, ali često uključuje geopolitičke interese, domaće političke obzire i pokušaje oblikovanja istorijskih narativa za stratešku prednost”, konstatovao je Grajf.

Sem toga, pitanje odgovora na nemačku rezoluciju o Srebrenici otvara važno političko i moralno pitanje za Beograd i Banjaluku. Bilo je predloga da se kao kontrarezolucija inicira ona o genocidu u Jasenovcu, ili genocidu u NDH, ali neki misle da ta rezolucija jeste potrebna, ali da bi efekat takvog pristupa u ovom trenutku mogao da dovede samo do politizacije i umanjenja značaja jasenovačkog stradanja. Umesto toga, možda bi bilo bolje da se razmisli o tome da se usvoje rezolucije o genocidima nad Srbima u „Oluji”, Bratuncu ili Sarajevu, što bi, po nekima, bio približno adekvatan ekvivalent za događaje u Srebrenici.

Direktor Instituta istorijskih nauka Univerziteta u Istočnom Sarajevu Draga Mastilović kaže da, kakav god ishod glasanja u Generalnoj skupštini UN bio, predstavnici srpskog naroda treba da pripreme rezoluciju o genocidu nad Srbima u NDH. Pogrešno je, kaže, predlagati rezoluciju o genocidu samo za područje Jasenovca. „Kako mi danas možemo govoriti da, recimo, više od 12.000 žrtava u bihaćkim Garavicama nije genocid? Kako možemo reći da hiljadu srpskih žena i dece koje je u proleće 1942. godine plovilo Drinom zaklano, nije genocid”, pita Mastilović.

Banjalučki mediji nedavno su preneli i stav publiciste Huse Salihovića, koji je izjavio da je u Srebrenici za vreme rata bio veliki broj nerazjašnjenih ubistava i silovanja devojčica i žena koja su počinili muslimani nad svojim narodom. Ispričao je da je „svašta bilo u Srebrenici” i da su svašta radili pojedini ljudi da bi samo dali povod da se izazove intervencija.

„U Srebrenici su pošteni ljudi morali da se kriju, da ćute, a mafija je uzela stvari u svoje ruke, a to je Sarajevu mnogo odgovaralo”, kaže Salihović i dodaje da je „Izetbegović nudio milione da se ne priča šta se dešava u Srebrenici”.

Direktor Republičkog centra za istraživanje rata Viktor Nuždić pred jučerašnju promociju drugog toma Atlasa zločina nad Srbima tokom Odbrambeno-otadžbinskog rata za 1993. godinu podsetio je da je većina od 2.500 Srba u Podrinju stradala na kućnom pragu.

„Atlas dokazuje da je nad Srbima 1992. i 1993. izvršeno etničko čišćenje u Podrinju. Nisu bila pošteđena ni deca koja su ubijana prilikom pokušaja da pobegnu prema Srbiji”, kaže Nuždić.