Treba definisati termin šta se Srbima dogodilo u NDH

Upravnik Spomen-područja Jasenovac Ivo Pejaković podneo je juče ostavku, zbog, kako je rekao, teksta u zagrebačkom „Večernjem listu” i na Krofaktu, odnosno zbog tvrdnje o netačnostima na internet stranicama te javne ustanove. „Neke tvrdnje su nespretno formulisane i odlučio sam da podnesem ostavku”, potvrdio je Pejaković za hrvatski portal „Novosti” i rekao da mu se čini da je „došlo takvo vreme”. „Novosti”, međutim, pišu da je jasno da je ostavka Pejakovića posledica i narasle ekstremno desne atmosfere u društvu i šireg političkog konteksta. Pejaković je, pojašnjavaju „Novosti”, ostavku podneo nakon što je na portalu „Večernjeg lista” objavljen članak Krofakta, novog projekta za proveru tačnosti, o netačnim podacima objavljenim na internet stranicama Spomen-područja Jasenovac. U Krofaktu su udruženi Leksikografski zavod „Miroslav Krleža”, Hrvatski institut za istoriju i Hrvatsko-memorijalno dokumentacijski centar Domovinskog rata.

Na pitanje da pojasni šta misli kada kaže „ovakva situacija”, Pejaković kaže da je politička situacija izazovna i na unutrašnjem i na spoljnom planu. Za nekoliko dana će se u sedištu UN u Njujorku raspravljati o rezoluciji o Srebrenici, a u crnogorskom parlamentu o deklaraciji koja se tiče ustaškog logora Jasenovac, podsetile su hrvatske „Novosti” a preneo Tanjug. „Potrebno je zauzeti stav i odrediti koje pravne termine koristiti. Treba definisati termine šta se dogodilo u NDH”, rekao je Pejaković i dodao da u javnosti, što uključuje i vlast, nisu sporni Holokaust nad Jevrejima i genocid nad Romima počinjeni u Jasenovcu i NDH generalno, ali je sporno pitanje genocida nad Srbima”, naveo je Pejaković.

Za njega lično ta tvrdnja nije sporna, on je i u ime ustanove u kojoj je bio direktor o ustaškim zločinima nad Srbima u Drugom svetskom ratu govorio kao o genocidu. Međutim, za hrvatsku vladajuću politiku odgovor na pitanje „šta se dogodilo Srbima u NDH” je drugačiji.

Pre otprilike pet meseci ministarka kulture i medija Nina Obuljen Koržinek, u okviru čijeg ministarstva je i Spomen-područje Jasenovac, na pitanje o inicijativi Međunarodnog saveza za sećanje na Holokaust, kojim je Hrvatska u to doba predsedavala, da se Jasenovac uvrsti na Uneskovu listu svetske baštine, govorila je isključivo o „očuvanju mesta stradanja, mesta Holokausta nad Jevrejima, genocidu nad Romima i masovnih zločina”, govorila je i o trajnim svedočenjima zločina iz prošlosti i trajnoj uspomeni na njihove žrtve.

Srbe uopšte nije spomenula, pa tako ni zločine počinjene nad njima, ne samo u NDH nego i u Jasenovcu, iako su brojno Srbi najveće žrtve tog ustaškog logora, podseća portal. Nabujali revizionistički i negacionistički duhovi, navode, sigurno ne idu u prilog Pejakoviću i tome kako on vidi obavljanje dužnosti direktora ove ustanove.

Vladimir Gajger sa Hrvatskog instituta za istoriju pisao je za Krofakt o tvrdnjama objavljenim na internet stranicama Spomen-područja Jasenovac o sastanku održanom 4. juna 1941. u Zagrebu u nemačkom poslanstvu na kojem je, uz ostalo, zaključeno da se „srpsko pitanje” u NDH reši „masovnim iseljavanjem Srba u Srbiju, masovnim ubijanjima na terenu i deportovanjem u koncentracione logore”.

Gajger je naveo da izvorno arhivsko gradivo i istoriografski radovi pokazuju da su te tvrdnje neutemeljene, odnosno da se ne spominje da je na tom sastanku ustaša s predstavnicima Trećeg Rajha razmatrano „da se srpsko pitanje reši masovnim iseljavanjem Srba u Srbiju, masovnim ubijanjima na terenu i deportovanjem u koncentracionim logorima”, a ne spominje se ni da su nacisti vlastima NDH odobrili „već ranije preuzete mere za konačno rešenje srpskog pitanja u NDH”.