Izborni mamurluk u sedištu EU

Od našeg specijalnog izveštača

Brisel – Građani Evrope poslali su na izborima jasnu poruku da žele da Evropska narodna partija vodi i oblikuje politiku u Evropskoj uniji u narednih pet godina, a partnere ćemo tražiti među onima koji su za Evropu, Ukrajinu i vladavinu prava, rekao je juče generalni sekretar Evropskih narodnjaka Tanasis Bakolas na panelu „Izborni mamurluk”, koji je organizovao briselski portal „Politiko”. On je izrazio nadu da će Evropa u godinama koje dolaze zbog takvog izbora imati stabilnost.

„Birači su rekli da smo dobro vodili EU kroz pandemiju, migracije, rat, oni nisu glasali za prošlost već za budućnost. Zabrinuti su za prihode, konkurentnost evropske ekonomije, bezbednost na ulici, migracije, bezbednost van EU”, rekao je Bakolas i dodao da su građani sa ovih izbora jasno poslali dve poruke – da žele da EPP vodi i definiše buduće procese i da žele centristički dogovor u Evropi.

Prema njegovim rečima, većina koja će biti formirana u Evropskom parlamentu za odlučivanje o najvažnijim funkcijama je jedna stvar, a drugo je saradnja širom država članica. Parlament je, kako je rekao, ozbiljna institucija i posao se u njemu mora odraditi kako treba.

Zadovoljstvo izbornom pobedom EPP jasno je pokazala i Ursula fon der Lajen, koja je u izbornoj noći poslala slične poruke kao Bakolas. Najavila je da će se odmah obratiti socijalistima i demokratama i grupi „Obnovimo Evropu”, s kojima su dobro sarađivali u poslednjih pet godina kako bi nastavili da „nadograđuju taj konstruktivan i dokazan odnos”.

Međutim, ako se dobra volja narodnjaka za saradnju ne dovodi u pitanje, ipak bi moglo da bude problema u odnosima između dosadašnjih evropskih partnera. Naime, Evropski socijalisti nisu ni najmanje raspoloženi da se u tu saradnju uključe desničari, poput Đorđe Meloni. To je na jučerašnjem panelu, kojem su prisustvovali i novinari iz Srbije koji u Briselu borave u organizaciji projekta „Puls Evrope – medijske posete EU”, jasno rekao i Đakomo Filibek, generalni sekretar Partije evropskih socijalista. Uz opasku da poštuju demokratski izraženu volju građana Evrope, on je ipak naglasio da se nije desio veliki talas desnice kao što se to pretpostavljalo. On je isključio saradnju s desničarskim grupama u EP – Evropskim konzervativcima i reformistima i Identitetom i demokratijom.

Problem je što su narodnjaci već nagovestili mogućnost koalicije sa strankom Braća Italije, koju vodi Đorđa Meloni. Lajenova očekuje da bi Melonijeva mogla da je podrži i za ponovni izbor za predsednicu Evropske komisije.

Filibek je naglasio da neće dati blanko podršku izboru Melonijeve već će sresti i razgovarati s narodnjacima. „Gledaćemo šta je najbolje za Evropu”, poručio je juče.

Na pitanje o saradnji sa strankom Melonijeve, Bakolas je odgovorio da će prvo gledati u svoje partnere, a potom u „racionalne, razborite ljude koji na umu imaju najbolje interese EU”.

Juče su objavljeni i poslednji podaci o rezultatima izbora koji pokazuju da će EPP imati devet mesta više nego do sada u EP, odnosno 185, Socijalisti i demokrate su pali za dva i broj njihovih poslanika je 137. Liberali, grupa kojoj pripada i stranka francuskog predsednika Emanuela Makrona – Preporod, zabeležili su najveći krah izgubivši čak 23 poslanika, tako da sada imaju 79. Grupa ECR, u kojoj su Braća Italije Melonijeve, ima četiri više, odnosno 73. Konačan učinak ID je 58 mesta u EP, što je devet više nego u prošlom sazivu.

Zeleni beleže veliki pad, čak 19 mesta manje, odnosno 52 poslanika, Levičari su stabilni, jedan poslanik manje ili 36, a mesta onih koji nisu u nijednoj grupi biće 100, odnosno 38 više. Ali treba imati u vidu da je posle izbacivanja iz ID „nesvrstana” nemačka Alternativa za Nemačku osvojila veći broj glasova od Socijaldemokratske partije Olafa Šolca.

Kad je reč o pojedinačnim partijama, veliki uspeh je zabeležila Melonijeva, koja je, kako posmatrači političkih prilika u Italiji kažu, s porukama koje su bile usmerene na glasanje o radu njene vlade. Posle prebrojanih gotovo svih listića, ona je osvojila 28,8 odsto glasova, što je čak četiri puta više nego na prošlim izborima 2019. godine. Na parlamentarnim izborima 2022, kada je postala premijerka, dobila je podršku 26 odsto birača.

„Ponosna sam što će se Italija u G7 predstaviti Evropi s najjačom vladom od svih. Ovo je nešto što se nije dešavalo u prošlosti, ali se dešava danas, to je zadovoljstvo i velika odgovornost”, rekla je Melonijeva juče komentarišući pobedu njene stranke.

Prema prvim rezultatima, Fides mađarskog premijera Viktora Orbana osvojio je najveći broj glasova, 43,8 odsto. Međutim, neočekivano dobro je prošla i opoziciona stranka Partija poštovanja i slobode, Petera Mađara, najvećeg Orbanovog kritičara, koja je dobila 30,7 odsto glasova, što su neki već ocenili kao neuspeh Orbana, koji bi mogao da se odrazi na rezultate parlamentarnih izbora, koji se u ovoj zemlji održavaju 2026. godine.