Stojković: Srbija spremna da napadne Engleze
(Foto Instagram/ Fudbalski savez Srbije)
Protiv Engleske u fudbalu svaka utakmica je nešto posebno. Mnogo se promenilo u svetu otkad je na Ostrvu izmišljena ta sportska igra, ali kao da nam se rođenjem iz prethodnog života, našeg ili tuđeg svejedno, prenosi da su Englezi profesori fudbala.
Njihov učinak na najvećim takmičenjima ne odgovara njihovom ugledu, ali to, izgleda, nikada neće da se promeni. Sastati se s Engleskom je samo po sebi neka vrsta časti.
Srbiji je zapalo da kao samostalna reprezentacija na završnom turniru nekog evropskog prvenstva prvi put bude upisana baš protiv Engleske. Od večeras u 21 čas biće to istorijski podatak.
Šta možemo da očekujemo sa stadiona u Gelzenkirhenu? Na osnovu prošlosti imamo čemu da se nadamo. Prvi okršaj u istoriji s Englezima smo imali uoči Drugog svetskog rata. Na stadionu Beogradskog sport kluba (na mestu gde je sada Partizanov dom) Jugoslavija je priredila prvorazredno iznenađenje savladavši najbolje engleske profesionalce (2:1). Taj podvig je, u stvari, ostvarila Srbija, jer su igrali samo igrači iz beogradskih timova i jedan iz novosadske Vojvodine.
Na poslednjoj proveri za Svetsko prvenstvo 1954. u našem glavnom gradu smo pobedili Engleze golom Rajka Mitića, koji je postao jedno od njegovih čuvenih dostignuća.
Ipak, verovatno najveći uspeh „plavih”, kako smo tepali jugoslovenskoj reprezentaciji, bilo je 1:0 u polufinalu Evropskog prvenstva 1968. U Firenci nam je protivnik bio lično svetski prvak (Engleska je tu svoju jedinu titulu osvojila dve godine pre toga u Londonu i ozbiljno je računala da će da je zadrži i posle narednog šampionata sveta).
Međutim, u Firenci su pokleknula kolena engleskim igračima, iako su im uzdanice bile oni na čiji se pomen imena i dan-danas stoji mirno (golman Benks, Čarlton, kapiten Mur). U finale nas je uveo Dragan Džajić, sadašnji predsednik našeg saveza, pogotkom, koji je ne samo bio vredan kao suvo zlato nego bi ukrasio karijeru i najvećih asova na svetu. Neopaženo je, iza leđa Bobija Mura, jednog od najpronicljivijih komandanata odbrane u istoriji fudbala, primio loptu na prsa, i onda je kao iz katapulta, neodbranjivo poslao iznad glave Gordona Benksa, jednog iz najužeg kruga večitih kandidata za najboljeg golmana sveta svih vremena. Bilo je to u 87. minutu, i to praktično s igračem manje, jer je već na početku utakmice povređen Osim, a u to vreme nije bilo zamene.
I taj trijumf možemo da svojatamo, jer su od 11 pobedonosaca sedmorica bila iz srpskih klubova, trojica iz sarajevskih, a jedan iz Splita (Holcer), ali je on ponikao u niškom Radničkom.
Večeras će pred „jugoviće” da se ispreči najskuplja reprezentacija na ovom Evropskom prvenstvu, a ne bismo se ogrešili da to proširimo na ceo svet. Po podacima „Transfermarkta”, specijalizovanog da vrednosti fudbalera i timova izražava kroz brojke koje svi razumeju, engleska ekipa vredi milijardu i po (ako ćete baš tačno: 1,52 milijarde). Naš tim je isti izvor procenio na bezmalo pet puta manju sumu (313,4 miliona evra).
Najskuplji pojedinac je, takođe, iz Engleske. To je Džud Belingem. Kad bi on bio na jednom tasu, na drugi bi moralo da se stavi 180 miliona evra da bi finansijska vaga bila u ravnoteži. Na ovom šampionatu na toliko je procenjen samo još njegov novi saigrač u Realu Francuz Kilijan Mbape. Od „jugovića” je na najboljem glasu Dušan Vlahović (Juventus). Njegova cena je otprilike tri puta manja (65 miliona evra).
Kakvi su izgledi Srbije, koja zauzima čelo, ali druge polovine tog spiska? Od 24 učesnika svrstana je na 13. mesto.
Pa, da se uzdamo u to da boj bije srce u junaka. Dragan Stojković je na ovakvim turnirima bio i kao igrač i kao selektor:
– Evropsko prvenstvo zahteva maksimalnu koncentraciju. I na prvoj, i na drugoj, i na trećoj utakmici u grupi. Startujemo protiv jednog od favorita. Naša ekipa je spremna za izazove. Uveren sam da je spremna da se suoči s Englezima. Neki se nisu ni rodili kad je naša reprezentacija poslednji put igrala na Evropskom prvenstvu. Sada moramo da napravimo iskorak, da prođemo prvu fazu. Svi su zdravi za razliku od Svetskog prvenstva u Kataru, kad smo vodili pravu malu bolnicu. Hoćemo da ljudi uživaju u našoj igri. Zašto ne bismo napali Engleze? Moramo da poštujemo sebe. Srbija neće biti tim koji će da čeka i gleda kako oni igraju. Trudićemo se da im stvorimo što više problema. Znamo njihov sistem i igrače, tu nema iznenađenja. Ako prvi postignemo gol narediću da daju i drugi. Ali ne smemo da zaboravimo da se igra na dva gola.
Kapiten Dušan Tadić ovako najavljuje okršaj s evropskim vicešampionom:
– Čujem da se priča da će da mi „zatvore” jaču nogu. Neka probaju. Ne deluje mi da su nas potcenili, mada su favoriti za osvajanje turnira. Imaju sjajan tim, pun talenata. Protiv Engleza se nismo radovali od 1968. Bilo je to na Evropskom prvenstvu. Eto, i sad je Evropsko prvenstvo.
Mogu da kažem i sastav engleskog tima
Stojković je na konferenciji za novinare rekao da će u napadu biti Mitrović i Vlahović:
– Znam tim 99 odsto. Bilo bi loše da ga ne znam. Mogu da vam kažem i engleski tim, ali to ću da ostavim Sautgejtu da priča.
Sve utakmice s Englezima
Naša reprezentacija (Jugoslavija i SCG) 15 puta je igrala protiv Engleske (samo tri utakmice su bile takmičarske: polufinale Evropskog prvenstva 1968. i dve u kvalifikacijama za isto takmičenje 1988).
18. maj 1939. Jugoslavija – Engleska 2:1
22. novembar 1950. Engleska – Jugoslavija 2:2
16. maj 1954. Jugoslavija – Engleska 1:0
28. novembar 1956. Engleska – Jugoslavija 3:0
11. maj 1958. Jugoslavija – Engleska 5:0
11. maj 1960. Engleska – Jugoslavija 3:3
9. maj 1965. Jugoslavija – Engleska 1:1
4. maj 1966. Engleska – Jugoslavija 2:0
5. jun 1968. Jugoslavija – Engleska 1:0
11. oktobar 1972. Engleska – Jugoslavija 1:1
5. jun 1974. Jugoslavija – Engleska 2:2
12. novembar 1986. Engleska – Jugoslavija 2:0
11. novembar 1987. Jugoslavija – Engleska 1:4
13. decembar 1989. Engleska – Jugoslavija 2:1
3. jun 2003. Engleska – SCG 2:1