Srpski policajac brine o bezbednosti svetskih fudbalera

Za policijskog službenika Vlada Glođovića čuo je ceo fudbalski svet. Dok je bio načelnik Policijske stanice u Vrbasu, a to je bilo do pre dve godine, delio je pravdu na domaćim i internacionalnim utakmicama. Kada je posle izvesnog vremena doneo odluku da se povuče sa mesta delioca pravde na travnatom terenu, od ljudi koje je poznavao u Uefi dobio je informaciju da evropska fudbalska organizacija traži nove oficire za bezbednost. S obzirom na to da je ispunjavao sve propisane uslove, poslao je prijavu, položio testove, prošao „dril” Uefe i 2017. godine postao jedan od 24 oficira za bezbednost evropske fudbalske organizacije.

S obzirom na to da je novi posao podrazumevao češće i duže odsustvo sa posla, sa rukovodstvom MUP-a napravio je kompromis. Sa mesta prvog čoveka policije u Vrbasu, u kojem je ostao upamćen kao načelnik koji je najdalje otišao u sprovođenju projekta „Policajac u zajednici” i koji je pomagao sugrađanima, premešten je na „nerukovodeće” mesto u PU Novi Sad. U činu potpukovnika tu radi i sada.

Mnogo mu je, priznaje, pomoglo i članstvo u Sindikatu srpske policije s obzirom na to da članovi koji su angažovani u određenim sferama, kao što je on bio u fudbalu, imaju pravo na slobodne dane. Tako, sada kada putuje, koristi ovu mogućnost predviđenu kolektivnim ugovorom, a neki dan „uštine” i od godišnjeg.

U razgovoru za „Politiku” Glođović priznaje da je izuzetno zadovoljan što je uspeo da spoji policijski i posao fudbalskog oficira za bezbednost.

– Nisam želeo da napustim ni policijski posao, niti da se odreknem angažovanja u Uefi, a kasnije i u Fifi. To mi je bio osnovni motiv zbog kojeg sam odlučio da napustim rukovodeće mesto. Ne bi bilo u redu da kao rukovodilac vrbaške policije mnogo odsustvujem i prepuštam posao pomoćnicima. Uspeo sam da nađem zajednički jezik sa nadležnima u MUP-u koji me podržavaju od prvog dana. Pozicija na kojoj se trenutno nalazim može da trpi moje odsustvo, a ujedno mi daje mogućnost da se bavim ovim poslom, da se ne osećam loše kada odsustvujem – objašnjava na početku razgovora Glođović i kaže da veliku zahvalnost na razumevanju i podršci duguje svojoj porodici – supruzi Bojani, ćerki Anastasiji i sinovima Stefanu i Vukanu.

Na pitanje kako je izabran za oficira za bezbednost evropske i svetske fudbalske organizacije, naš sagovornik kaže da je tome prethodila ljubav prema ovom sportu, dugogodišnji treninzi, ali i svesrdna pomoć dvojice svetski poznatih fudbalskih sudija Miroslava Radomana i Milorada Mažića.

– Kao mlad bio sam golman, baš kao i moj tadašnji uzor Radoman. Nakon završetka karijere, on je postao fudbalski sudija i često je sa nama mladima razgovarao o ovoj profesiji. Zajedno sa Mažićem sa kojim sam, praktično, odrastao u istoj ulici, krenuo sam u tu priču. Zvanje fudbalskog sudije sam dobio 1994. godine nakon polaganja ispita, a 2004. godine sam postao internacionalni sudija. Prestao sam da sudim 2016. godine. Imao sam pozive da budem posmatrač (kontrolor) na utakmicama, ali su mi se onda otvorila neka nova vrata – priča naš sagovornik.

Glođović tvrdi da se policijski posao i fudbal nadopunjuju. Kako se u policijskom poslu radi po Ustavu i zakonu, objašnjava, tako se u fudbalu postupa po strogo propisanim pravilima igre. Ni u jedan od pomenutih poslova, dodaje, ne smeju da se unose emocije. Ono što ih još povezuje, naglašava Glođović, jeste motiv onih koji ih obavljaju da služe pravdi i budu pravični. Građani u svakodnevnom životu kao i igrači na terenu očekuju pravičan tretman.

Šta, konkretno, podrazumeva posao oficira za bezbednost na evropskim i svetskim fudbalskim utakmicama?

– Imate kontigent utakmica koje se igraju u organizaciji Uefa: utakmice Lige šampiona, Lige Evrope, Lige konferencija, Lige nacije, one koje igraju reprezentacije. Otprilike četvrtina njih se smatra utakmicama povišenog rizika. Takve procene daje Uefa, zemlja organizator ili tamošnja policija. Utakmica se, na primer, proglašava rizičnom ako postoji opasnost od sukoba navijača, upotrebe pirotehnike, a procena se daje na osnovu toga da li je incidenata bilo na ranijim utakmicama. Na takve utakmice se delegiraju oficiri koji se bave bezbednosnim poslovima. Imamo obavezu da u grad u kojem se igra utakmica dođemo dan ranije, da ostvarimo kontakte sa lokalnom policijom, sa predstavnicima klubova, napravimo bezbednosni sastanak na kojem raspravljamo o potencijalnim problemima i kako ćemo postupati ako do njih dođe. Na sam dan utakmice obaveza nam je da utvrdimo mesta na kojima se okupljaju navijači, da ukoliko dođe do nekih problema o tome informišemo Uefu, da na samoj utakmici pratimo da li je na tribinama došlo do nekih sukoba, neželjenih situacija, upotrebe pirotehnike, da li je bilo uvredljivih ili političkih poruka. O tome potom, u posebnom izveštaju, obaveštavamo Uefu koja analizira ono što smo mi i delegat napisali i donosi odluku o eventualnom kažnjavanju kluba koji je odgovoran za negativan događaj – objašnjava Glođović.

Ostali smo uskraćeni za odgovor na pitanje koja je utakmica na kojoj je bio angažovan kao oficir za bezbednost bila najrizičnija. Diplomatski odgovara da ih je bilo mnogo, s obzirom na to da je radio na dve evropska prvenstva, 2020. godine u Rusiji i ovogodišnje u Nemačkoj, finala Lige šampiona u Madridu 2019. godine i ovogodišnjeg u Londonu, kao i tri finala Lige Evrope u Danjsku, Sevilji i u Budimpešti.

Iako je imao mnogo prilika, kako kaže, da upozna svetski poznate fudbalere, to nikada nije uradio. Neozbiljno bi, objašnjava, bilo da zaustavi igrača koji protrčava pored njega ili se zagreva i zamoli ga za fotografiju.

– Neko sam ko na utakmicama nosi odelo Uefe, službeno sam lice i bilo bi krajnje neprofesionalno da uključim kameru i fotografišem se. Ja to mogu da uradim, ali ću tako umanjiti svoju profesionalnost. Mi smo tamo da budemo budni i pratimo sve što se događa – zaključuje naš sagovornik.

Humani rad

PS u Vrbasu bila je jedna od tri u Srbiji koja se 2015. godine priključila projektu „Policajac u zajednici”. Smatrajući da treba što više da se približe svim građanima, Vlado Glođović je dok se nalazio na čelu vrbaške policije organizovao mnogobrojne akcije.

– Ideja nam je bila da „dodirnemo” sve građane. Krenuli smo od vrtića. Na našu inicijativu je napravljena predstava „Moj drug policajac” koja se i danas igra. To je lutkarska predstava u kojoj je glavni junak policajac koji pomaže deci koja su se izgubila u šumi. Targetirana je populacija predškolske dece s obzirom na to da još živimo u vreme kada, nažalost, roditelji, bake, deke, kada nemaju čime, decu plaše policijom. Tražili smo najstariju sugrađanku i sugrađanina i pomagali im, za penzionere MUP-a smo organizovali druženja kako se ne bi osećali zapostavljeno, moje kolege su išle da pomažu čoveku koji je u požaru izgubio kuću. Jedne godine smo napravili akciju „Sportom protiv nasilja”. Iskoristio sam tada svoje kontakte koje sam stekao kroz sport, pa sam pozvao sudiju Milovana Mažića da sudi fudbalsku utakmicu, a pozivu za učešće u akciji odazvali su se pojedini fudbaleri „Partizana” i „Crvene zvezde” – s ponosom priča Glođović.